YouTube poglavlja:

00:00 Vučićev sportski podkast i osvajanje medijskog prostora
12:56 Smrt Ratka Mladića, ispraćaj i odnos državnog vrha
26:18 Sumnje i nerazjašnjena pitanja o smrti Ane Mladić
33:22 Izbori i borba za uticaj na studentsko-narodnu listu
49:20 Kuzović: Vučićeva kampanja, protesti i zašto ne treba čekati vođu
1:02:04 „Pegaz” i navodi o špijuniranju studenata
1:11:23 Partijska država, uništena privreda i rast dugova
1:19:49 „Faktor plus”, rasipanje glasova i odbrana izbornog rezultata
1:34:56 Narodna pobuna, privilegovane profesije i položaj penzionera
1:43:15 Gazivode i neprovereni navodi o sukobu Vučića i Vučevića
1:47:01 Medijski rat protiv studentske liste i opasnost proizvodnje dronova
1:56:14 Kesić, Nova S i poziv na novinarsku solidarnost

Napomena o satnici

U novom izdanju emisije „Prelistavanje”, zajedničkog projekta medijskih kuća „Srbin.info” i „Centar”, Dejan Petar Zlatanović i osnivač pokreta „Sabor”, prof. dr Duško Kuzović, otvorili su više pitanja koja se, po njihovoj oceni, spajaju u jednu temu: može li Srbija iz sadašnje političke krize izaći samo izborima ili je neophodna dublja promena sistema, institucija i javnog života. Razgovor je vođen uoči mogućeg raspisivanja izbora i velikog studentskog plenuma, u atmosferi pojačanih sporenja oko sastava i budućnosti studentsko-narodne liste.

Autori emisije nisu se ograničili na dnevnopolitičke vesti. Od Vučićevog sportskog podkasta i otkazanog skupa u Novom Sadu, preko oproštaja od generala Ratka Mladića, došli su do pitanja izbornih istraživanja, kontrole biračkih mesta, državnog nadzora nad građanima i položaja novinara. Iako su se u pojedinim ocenama razlikovali po naglasku, zajednički zaključak bio im je da promena jednog čoveka nije dovoljna ako prežive mehanizmi političke kontrole, straha, korupcije i medijske neslobode.

Urednička napomena: Navodi o pojedincima, tajnim dogovorima, službama, prisluškivanju, smrti članova porodice, izbornim zloupotrebama i incidentima u državnom vrhu predstavljaju stavove, sumnje ili informacije koje su Zlatanović i Kuzović izneli u emisiji. Oni u ovom članku nisu predstavljeni kao sudski ili nezavisno potvrđene činjenice. Svako ko je pomenut ima pravo da odgovori na iznete tvrdnje.

Vučićev podkast kao slika krize vlasti i medija

Zlatanović je emisiju otvorio osvrtom na sportski podkast Aleksandra Vučića sa košarkaškim trenerom Miroslavom „Mutom” Nikolićem. Po njegovom mišljenju, pojava predsednika države u ulozi sportskog komentatora, u trenutku duboke političke krize, protesta, otkazivanja skupa u Novom Sadu i neizvesnosti oko izbora, pokazuje odsustvo mere i pokušaj da se pažnja javnosti skloni sa suštinskih problema. Takav format ocenio je kao znak da sistem puca, ali je upozorio da samo slabljenje vlasti ne garantuje bolji ishod ako se ne promeni način na koji država funkcioniše.

Zlatanović se osvrnuo i na tvrdnju iz podkasta da je pokojni košarkaški trener Duško Vujošević trebalo da bude gost, ali da je bio sprečen bolešću. On je izrazio sumnju u tu verziju, podsećajući da je Vujošević bio javni protivnik Vučićeve politike i da posle smrti ne može da potvrdi ili demantuje ono što mu se pripisuje. Za Zlatanovića je taj detalj primer šireg problema: političkog prisvajanja ljudi, događaja i simbola koje Vučićeva vlast pokušava naknadno da uklopi u sopstveni narativ.

Kuzović je rekao da podkast nije gledao jer smatra da javnost već previše vremena posvećuje Vučiću. Postavio je pitanje kako jedan predsednik, koji istovremeno gostuje na televizijama, otvara objekte, drži konferencije i sastaje se sa stranim zvaničnicima, uopšte ima vremena za redovno snimanje podkasta. Ironijom o „dvojniku” želeo je da istakne nesrazmeru između medijske sveprisutnosti predsednika i stvarnog obavljanja državnih poslova.

Po Kuzovićevoj oceni, vlast je najpre potčinila veliki deo televizijskog i štampanog prostora, pa je publika utočište potražila na Jutjubu i drugim internet platformama. Otvaranje podkasta on zato tumači kao pokušaj da se politička dominacija proširi i na prostor u koji su se građani sklonili od kontrolisanih medija. Korene agresivnog i uvredljivog javnog govora video je u političkoj školi Vojislava Šešelja, ocenjujući da su Šešelj, Tomislav Nikolić i Vučić naneli duboku štetu političkoj kulturi i jeziku javne rasprave.

Oproštaj od generala Ratka Mladića i pitanje državnog odnosa

Veliki deo emisije posvećen je smrti generala Ratka Mladića i dolasku njegovih posmrtnih ostataka u Beograd. Zlatanović je govorio o ljudima koji su stajali pored puta i u tišini ispraćali kolonu, ocenjujući da je taj prizor pokazao koliko se osećanje dela naroda razlikuje od ponašanja državnog vrha. Podsetio je na ranije izjave nekadašnjeg tužioca za ratne zločine Bruna Vekarića o ulozi tadašnje vlasti u hapšenju Mladića i ocenio da je Vučić godinama nastojao da svoju političku prošlost prilagodi trenutnim potrebama.

Zlatanović je ponovio da se protivio izručenju državljana Srbije i srpskih oficira stranim sudovima, bez obzira na to da li je reč o Slobodanu Miloševiću, Ratku Mladiću ili nekom drugom optuženom. Njegov stav je da su, ako je postojala osnova za krivičnu odgovornost, postupci morali da se vode pred domaćim sudovima. Izručenja je nazvao nacionalnom sramotom, jer je država, po njegovom mišljenju, time pokazala da nije sposobna ili nije voljna da sama sudi svojim građanima.

Iako je naveo da se ranije nije slagao sa pojedinim Mladićevim jugoslovenskim i oficirskim pogledima, Zlatanović je ocenio da je general imao presudnu ulogu u odbrani srpskog naroda zapadno od Drine i opstanku Republike Srpske. Zbog toga je smatrao da je zaslužio državnu sahranu i prisustvo najviših državnih i crkvenih predstavnika. Ćutanje državnog vrha i očekivano odsustvo patrijarha i dela episkopata označio je kao sramotno i kao odricanje od čoveka koga veliki deo naroda doživljava kao svog komandanta i zaštitnika.

U emisiji su preneti najavljeni termini komemoracije, izloženja kovčega i sahrane. Zlatanović je objasnio da lično neće ići na javni ispraćaj, jer ne želi da učestvuje u, kako je rekao, medijskom i bezbednosnom „cirkusu”, niti da svojim prisustvom privuče kamere ka ljudima iz dijaspore koji bi zbog toga mogli imati neprijatnosti od strane svojih državnih organa, koji po njemu, nažalost, Ratka Mladić smatraju za ratnog zlikovca, a ne generala, koji je zaštitio srpski narod zapadno od Drine od novog genocida. Najavio je da će grob posetiti kasnije, privatno, i pozvao one koji poštuju Mladića da to učine mirno i dostojanstveno.

Zlatanović je posebno kritikovao obrazloženje da je Vučićev susret sa predsednikom Uzbekistana bio zakazan mesecima unapred. Pozivajući se na ranije javne najave putovanja, izneo je uverenje da je termin promenjen kako bi predsednik izbegao sahranu.

Nerazjašnjene sumnje o smrti Ane Mladić

Najosetljiviji deo razgovora odnosio se na smrt Ane Mladić, generalove ćerke. Zlatanović je podsetio na glasine koje su devedesetih godina kružile u medicinskim i bezbednosnim krugovima: da njena smrt možda nije bila samoubistvo, već ubistvo povezano sa tadašnjim službama ili kriminalnim strukturama. On je izričito naglasio da te navode ne može da potvrdi i predstavio ih je kao dugogodišnju, nikada do kraja razjašnjenu sumnju.

U tom kontekstu pomenuo je i moguću vezu sa sukobima generala Mladića i paravojnih formacija povezivanih sa Željkom Ražnatovićem Arkanom. Zlatanović je rekao da su te jedinice učestvovale u borbama, ali je dodao da su pojedinci iz njihovog okruženja, prema njegovom uverenju, obavljali i „prljave poslove” za režim.

Kuzović je pozvao gledaoce da razmotre trenutak u kojem je generalova ćerka stradala i pitao da li je cilj mogao biti da se Mladić u presudnoj fazi rata psihički slomi ili ukloni sa fronta. Preneo je sećanja njenih kolega sa Medicinskog fakulteta, koji su je opisivali kao tihu, skromnu i vrednu studentkinju i koji, kako je naveo, nisu verovali u zvaničnu verziju. Pitao je i zašto institucije Srbije i Republike Srpske decenijama nisu ponudile uverljiv i konačan odgovor.

Kuzović je tu temu proširio na opštiji obrazac pritiska na političare, oficire i javne ličnosti preko njihovih porodica. Po njegovoj oceni, službe i kriminalne strukture često pokušavaju da decu uticajnih ljudi uvuku u zavisnosti, skandale ili druge probleme kako bi roditelje kontrolisale i odvukle im pažnju. Njegova poruka bila je da javnost ne prihvata mehanički svaku zvaničnu verziju, već da traži dokaze i odgovore, posebno kada se porodična tragedija kasnije koristi u političkim i ratnim tumačenjima.

Izbori, studentski plenum i borba za kontrolu liste

Drugu veliku celinu emisije činila je mogućnost da izbori budu raspisani u kratkom roku. Zlatanović je govorio o roku do kojeg bi, prema tadašnjim najavama, izbori morali biti raspisani da bi se održali krajem oktobra, kao i o plenumu na kojem bi studenti trebalo da razgovaraju o listi. Naglasio je da konačan sastav ne treba očekivati pre formalnog raspisivanja izbora, jer bi prerano objavljivanje imena kandidatima ostavilo više vremena da budu izloženi pritiscima, diskreditaciji ili kupovini.

Istovremeno, Zlatanović je upozorio na ono što naziva pokušajem bivših funkcionera Demokratske stranke i ljudi iz poslovno-političkih krugova da preuzmu uticaj nad studentskom listom i samom DS. Imenovao je advokata Zdenka Tomanovića, bivše funkcionere Dušana Petrovića, Bojana Pajtića i Gorana Ješića, kao i ljude koje povezuje sa Miroslavom Miškovićem i Bratislavom Gašićem. Tvrdio je da su njihovi predstavnici na sastanku u Grčkoj razmatrali model tranzicije sličan crnogorskom — kombinaciju dela studentske liste, opozicije, SPS-a i „zdravog dela SNS-a”, uz podršku Zapada.

Ove navode Zlatanović je predstavio kao svoja saznanja i ponovio da ga niko od prozvanih zbog njih nije tužio. Izneo je i niz političkih i poslovnih primedaba na račun pomenutih aktera, uključujući pitanja njihove imovine, odnosa sa krupnim kapitalom i odgovornosti bivše vlasti za privatizacije i zaduživanje stranaka. Posebno je kritikovao pokušaj da se ljudi koji su već učestvovali u vlasti sada predstave kao nova lica i spasioci studentskog pokreta.

Zlatanović je istovremeno odbacio ideju da kritika pojedinih aktera automatski znači napad na studente. Napravio je razliku između režimskih medija, koji studente napadaju da bi ih uništili, i javne rasprave čiji je cilj da pokret na vreme prepozna i ukloni slabosti. Po njegovom mišljenju, najveći rizik je da u listu budu ugrađeni ljudi koji bi posle izbora sačuvali ključne mehanizme starog sistema, a zatim razočarali građane koji su očekivali stvarnu promenu.

Kao pozitivan primer naveo je profesorku Biljanu Stojković. Iako se sa njom ideološki ne slaže o nizu nacionalnih i spoljnopolitičkih pitanja, pohvalio je njenu doslednost i hrabrost u odbrani studenata. Zaključio je da je za zajedničku borbu važnija jasna moralna granica od formalne podele na levicu i desnicu: dosledan ideološki protivnik, po njegovom sudu, prihvatljiviji je od navodnog nacionaliste koji izdaje sopstvene principe.

Kuzović: Izbori nisu dovoljni ako sistem ostane isti

Kuzović je ocenio da Vučić neprekidno vodi izbornu kampanju i da probleme ne rešava, već ih odlaže i prikriva novim medijskim događajima. Po njegovom mišljenju, vlast više ne može da dobije poštene izbore i zato mora da računa na neuređen birački spisak, medijsku neravnopravnost, pritiske i rasipanje opozicionih glasova. Kao ilustraciju pada podrške naveo je, po njemu, slab odziv na skup u Užicu i otkazivanje skupa u Novom Sadu.

On je upozorio da građani ne treba da čekaju Rusiju, Donalda Trampa, Evropsku uniju ili bilo kog domaćeg vođu da reši njihove probleme. Njegova teza je da se Srbija može osloboditi samo kolektivnim delovanjem ljudi koji su spremni da preuzmu odgovornost u svojoj ulici, gradu i profesiji. Poruku je sažeo rečenicom da „put do slobodnog Prizrena najpre vodi preko slobodnog Beograda”.

Kuzović je objasnio i zašto ne veruje u model jednog spasonosnog lidera. U sistemu koji, po njegovoj oceni, raspolaže službama, kriminalnim grupama, medijima i finansijskim pritiscima, istaknuti pojedinac može biti uklonjen ili diskreditovan za nekoliko dana. Zato je pozvao građane da političku borbu ne posmatraju kao rijaliti u kojem čekaju sledećeg junaka, već kao pitanje sopstvenog opstanka.

I on je govorio o nastojanjima da se studentska lista oslabi. Naveo je tri mehanizma: neprestano licitiranje datumom izbora, plasiranje imena navodnih kandidata koji izazivaju otpor u javnosti i ubacivanje kompromitovanih ljudi pod izgovorom da su dugogodišnji protivnici vlasti. Prema Kuzovićevom tumačenju, režimski i pojedini internet mediji namerno proizvode konfuziju, računajući na umor građana koji nemaju vremena da svaku informaciju proveravaju.

Pregled ključnih stavova dvojice autora

Tema	Dejan Petar Zlatanović	Prof. dr Duško Kuzović
Vučićev podkast	Pokušaj skretanja pažnje sa političke krize i znak slabljenja sistema	Prodor vlasti na Jutjub posle osvajanja tradicionalnih medija
Ratko Mladić	Zaslužio državni ispraćaj; izručenje Hagu bilo je nacionalna sramota	Država nije zaštitila generala i njegovu porodicu niti razjasnila tragediju
Studentska lista	Podržati je, ali sprečiti preuzimanje od starih političko-poslovnih struktura	Ne dozvoliti medijskim manipulacijama i „ubacivanju” imena da slome poverenje
Izbori	Ključni su kontrolori, izlaznost i odbrana rezultata na dan glasanja	Sam izborni dan nije dovoljan bez šireg samoorganizovanja građana
„Pegaz”	Skandal koji je prevazišao granice Srbije i oslabio međunarodnu poziciju vlasti	Upotreba sajber-oružja dokazuje da institucije štite režim, a ne građane
Ekonomija i država	Inflacija i nedostatak novca smanjuju sposobnost vlasti da kupuje lojalnost	Prenaduvan aparat i zaduživanje guše proizvodnju i podstiču iseljavanje
Mediji	Potrebna je profesionalna solidarnost i zajednička odbrana prava novinara	Kontrolisani mediji i senzacionalizam pretvaraju borbu za opstanak u rijaliti
Dronovi za Ukrajinu	Proizvodnja u Srbiji može zemlju učiniti učesnikom i metom u ratu	Spoljni poslovi vlasti ugrožavaju bezbednost građana i državni suverenitet

„Pegaz” i tvrdnje studenata o špijuniranju telefona

Zlatanović je posebnu pažnju posvetio konferenciji studenata koji su saopštili da je na njihovim telefonima otkriven špijunski softver „Pegaz”. Naglasio je da su, prema njihovim rečima, dobili upozorenja kompanije „Epl” i da su tehničke nalaze predstavili javnosti. Za njega je presudno to što su priču preneli veliki svetski mediji, jer je pitanje nadzora nad studentima time prestalo da bude samo unutrašnja politička tema.

Po Zlatanovićevom tumačenju, vlast je ovim slučajem možda prešla granicu koju ni njeni spoljni pokrovitelji ne mogu lako da zanemare. Poređenjem sa aferom „Votergejt” želeo je da pokaže da zloupotreba državnog aparata radi političkog nadzora može postati važnija od samog sadržaja prisluškivanih razgovora. Ocenio je da bi taj skandal mogao dodatno da ograniči politički rok trajanja Vučića i smanji spremnost stranih partnera da ga bezuslovno podržavaju.

Zlatanović je izneo i bojazan da vlast planira kontrolisanu završnicu: da raspiše izbore, proglasi pobedu čak i ako je rezultat sporan, kupi deo domaće i međunarodne podrške, formira privremenu vladu do predsedničkih izbora i Ekspa, a zatim pokuša da izbegne odgovornost. To je predstavio kao svoju političku procenu, naglašavajući da građani zato moraju unapred da pripreme kontrolore i mehanizme za odbranu izborne volje.

Kuzović je podsetio da se „Pegaz” zvanično tretira kao sajber-oružje i pitao u čemu je suštinska razlika između napada vatrenim oružjem i nezakonitog prodora u nečiji telefon pomoću takvog sistema. Ispričao je da je posle privođenja na informativni razgovor pre dve godine dao svoj telefon na stručni pregled i da su na njemu, kako je rekao, pronađeni zabrinjavajući tragovi. Smatra da taj slučaj tada nije dobio pažnju jer nije pripadao nijednom stranom ili domaćem centru moći.

Za Kuzovića, studentsko otkriće nije politički „sahranilo” samo Vučića već i policiju, BIA, tužilaštvo i sudstvo, pošto nijedna od tih institucija nije odmah ponudila jasan odgovor. Pozvao se na član 2, stav 2 Ustava Srbije, prema kojem suverenost potiče od građana, i zaključio da institucije koje štite režim umesto države gube javni legitimitet. Ironičnim poređenjem sa pokvarenim hlebom i nepruženom uslugom pitao je zašto građani plaćaju sistem od kojeg ne dobijaju zakonsku zaštitu.

Ankete, rasipanje glasova i odbrana izbornog rezultata

Zlatanović je analizirao istraživanje agencije „Faktor plus”, u kojem je, prema podacima pročitanim u emisiji, lista SNS-a imala 47 odsto, studentska lista 31,5, SPS 4,9, a više opozicionih lista rezultat oko ili ispod izbornog praga. On je osporio verodostojnost takve projekcije, navodeći ranija odstupanja agencije i njenu, po njemu, finansijsku zavisnost od države i kompanija koje posluju sa državom. Založio se za zabranu objavljivanja predizbornih anketa tri ili četiri nedelje pre glasanja, jer smatra da one oblikuju, a ne samo mere raspoloženje birača.

Njegova teza je da Vučiću odgovara veliki broj lista koje neće preći cenzus. U tom scenariju, značajan procenat „rasutih” glasova naknadno bi povećao broj mandata najjače liste. Zlatanović je ocenio i da vlast pred izbore nastoji da razjedini desnicu, dok slabije leve stranke podstiče na ujedinjavanje, kako bi kontrolisala ko će preći prag i kakva će biti struktura buduće skupštine.

Po njegovoj proceni, između 24 i 28 odsto građana još ne zna da li će glasati ili za koga će se opredeliti, pa će ishod zavisiti od izlaznosti i odluka donetih na sam dan izbora. Uveren je da je većina društva protiv vlasti kada bi izbori bili pošteni, ali upozorava na neuređene spiskove, moguće zloupotrebe glasanja u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, kao i na rizik da glasačko pravo dobiju ili budu zloupotrebljeni ljudi čiji je status sporan. Sve te tvrdnje izneo je kao politička upozorenja koja zahtevaju proveru i kontrolu.

Zlatanović je pohvalio studente zbog, kako je rekao, ozbiljne obuke kontrolora širom Srbije, posebno u Beogradu. Njegov zaključak je da se vlast prvi put suočava sa političkom opcijom sposobnom da pokrije gotovo sva biračka mesta i obezbedi podršku ljudima koji čuvaju kutije i zapisnike. Ipak, upozorio je da bi Vučić, čak i posle poraza, mogao da proglasi pobedu i da kroz duge sudske postupke iscrpljuje protest, pa je kao primere pomenuo sporne lokalne procese u Nišu i Zaječaru.

Inflacija, dugovi i slabljenje mehanizma kupovine lojalnosti

Zlatanović smatra da je inflacija postala jedan od najvećih političkih problema vlasti. Rast troškova života, po njegovoj oceni, znači da više nisu dovoljne plate, privilegije i koruptivne pogodbe kojima je ranije kupovana lojalnost delova policije, administracije i lokalnih struktura. Upitao je pripadnike sistema da li zaista veruju da Vučić u narednih pet godina može da im obezbedi prihode i zaštitu na koju su navikli.

On je ocenio da predsednik u kampanji više nema velike fabrike i investicije koje može uverljivo da najavi, pa govori o lokalnim putevima, banderama, kanalizaciji i sportu. Velike korporacije, po njegovom mišljenju, postaju opreznije jer nisu sigurne da će buduća vlast nastaviti subvencije ili prikrivati eventualnu korupciju. Otkazivanje skupa u Novom Sadu tumačio je i kao posledicu nedostatka novca i ljudi potrebnih za odbranu vlasti na terenu.

Kuzović je ovu temu postavio šire. Po njegovoj oceni, vlast je uništavala privatnu privredu, širila administraciju na osnovu partijske lojalnosti i zaduživala zemlju za projekte čija je cena višestruko uvećavana. Sistem je građanima ostavljao izbor između iseljavanja, priključivanja državnom aparatu i ekonomske zavisnosti od režima, dok je proizvodni deo društva postajao sve manji i opterećeniji.

Kuzović je tvrdio da vlast posebno privileguje profesije koje teško mogu da napuste zemlju i čiji položaj zavisi od domaćih institucija. Pitao je da li je pravedno da pojedini pravosudni funkcioneri imaju daleko veća primanja od lekara, inženjera i ljudi koji neposredno stvaraju novu vrednost, ako istovremeno pravni poredak ne štiti građane. Njegova teza nije bila usmerena protiv svakog zaposlenog u tim profesijama, već protiv modela u kojem materijalne privilegije obezbeđuju institucionalno ćutanje.

U tom kontekstu Kuzović je pomenuo i pisma koja je Vučić slao penzionerima, podsećajući ih na novčane pomoći i obećani rast penzija. Ocenio je da normalna penzija treba da iznosi najmanje 70 odsto prosečne plate i da odgovornost za pražnjenje penzionog fonda i prekomerno zaduživanje ne snose penzioneri. Po njemu, jednokratne isplate ne mogu da nadoknade dugoročno urušavanje kupovne moći i socijalne sigurnosti.

Šta su autori označili kao glavne rizike i odgovore

Rizik ili problem	Kako je opisan u emisiji	Predloženi odgovor
Preuzimanje studentske liste	Uticaj starih stranaka, krupnog kapitala i ljudi bliskih sistemu	Javna provera kandidata, plebiscitarna podrška listi i odbrana njene samostalnosti
Izborna krađa	Neuređeni spiskovi, glasovi ispod cenzusa, pritisci i sporni zapisnici	Obučeni kontrolori na svakom mestu i brza, organizovana odbrana rezultata
Institucionalni nadzor	Navodi o upotrebi „Pegaza” protiv studenata i kritičara	Nezavisna istraga, odgovornost službi i vraćanje institucija građanima
Medijska manipulacija	Kontrolisane televizije, lažna imena na listi i senzacionalizam	Provera izvora, profesionalna solidarnost i jačanje nezavisnih medija
Ekonomsko iscrpljivanje	Inflacija, dugovi, prenaduvan aparat i subvencionisani poslovi	Zaštita proizvodnje, transparentnost ugovora i jednak pravni poredak
Proizvodnja dronova	Moguće snabdevanje Ukrajine iz pogona u Srbiji i rizik od odmazde	Objavljivanje ugovora i prekid poslova koji Srbiju uvlače u rat
Iseljavanje mladih	Odlazak stručnih ljudi koristi i režimu i zemljama koje dobijaju radnu snagu	Samoorganizovanje i stvaranje uslova da mladi mogu da žive i rade u Srbiji
Ugrožavanje Srba na KiM	Rušenje kapele i srpskih kuća uz ćutanje Beograda	Povezivanje borbe za KiM sa oslobađanjem institucija u Beogradu

Navodi o Vučeviću i raspadanju sistema iznutra

Pred kraj emisije Zlatanović je preneo informaciju dobijenu od izvora koga je nazvao Toša. Prema tom neproverenom navodu, na sastanku u Vučićevom kabinetu razgovaralo se o političkoj situaciji u Novom Sadu, a Miloš Vučević je uveravao prisutne da je grad pod kontrolom i da će najavljeni skup biti uspešan. Izvor je, kako je rekao Zlatanović, tvrdio da se Vučić zbog takvog ulepšavanja stvarnosti razbesneo, ošamario Vučevića i izbacio ga iz prostorije.

Zlatanović je više puta naglasio uslovnost te priče — „ako je istina” — ali je ocenio da se ona uklapa u širi utisak da je predsednik tek obilaskom Srbije shvatio koliko su ga lokalni funkcioneri lagali o raspoloženju građana. Po njegovom mišljenju, Vučić je znao za korupciju u sopstvenom sistemu i sam u njoj učestvovao, ali nije razumeo koliko su pojedini saradnici postali bogati, samostalni i nesposobni da ga zaštite kada se suočio sa nezadovoljstvom naroda. Upravo ta kombinacija korupcije, lažnih izveštaja i pada lojalnosti, smatra Zlatanović, izaziva paniku u vrhu vlasti.

Kuzović je dodao da režim pokušava da „okrnji” narodnu i studentsku stranu stalnim psihološkim operacijama. Posebno je upozorio na analitičare koji svakodnevno navodno znaju više o studentskoj listi od samih studenata i koji na nju namerno stavljaju imena nepopularna kod većeg dela javnosti. Svrha je, po njegovom tumačenju, da građanin izgubi poverenje pre nego što je zvanična lista uopšte predstavljena.

Dronovi, Ukrajina i strah da Srbija postaje meta

Zlatanović se vratio i na pitanje najavljene proizvodnje dronova u Srbiji u saradnji sa izraelskim partnerima. Pozivajući se na požar u fabrici u Poljskoj koja je, kako je navedeno u emisiji, proizvodila bespilotne letelice za Ukrajinu, upozorio je da Rusija objekte iz kojih se snabdeva ukrajinska vojska može smatrati legitimnim metama. Iz toga je izveo zaključak da fabrika kod Beograda ne bi predstavljala samo ekonomski projekat, već bezbednosni rizik za radnike i stanovništvo.

Njegov stav je da vlast takvim poslovima Srbiju uvlači u rat bez javne rasprave i bez jasnog odgovora kome će proizvedeno oružje biti isporučivano. Zatražio je transparentnost ugovora, vlasničke strukture i krajnjih korisnika. Iako je govorio o mogućnosti ruske odmazde, nije izneo dokaz da je bilo koji pogon u Srbiji označen kao konkretna meta; reč je o njegovoj proceni rizika na osnovu šireg ratnog konteksta.

Tokom razgovora stigla je i informacija da albanske separatističke vlasti na Gazivodama ruše kapelu Svete Trojice i preostale srpske kuće. Zlatanović je tu vest povezao sa posledicama Vučićeve politike prema Kosovu i Metohiji, sastavnom delu Srbije koji se nalazi pod okupacijom albanskih separatista, i ocenio da ćutanje dela građanske javnosti o nasilju nad tamošnjim Srbima na kraju omogućava da se isti model bezakonja prenese u Beograd i Novi Sad. Zajednička poruka autora bila je da se odbrana Kosova i Metohije ne može odvojiti od borbe za slobodne institucije u centralnoj Srbiji.

Kao još jedan znak političke defanzive, Zlatanović je naveo Vučićevu poruku da bi promena vlasti građane navodno primorala da idu na koncerte Marka Perkovića Tompsona i uzvikuju ustaške pokliče. Odgovorio je da su se u javnosti već pojavili snimci dece pojedinih funkcionera SNS-a na takvim koncertima, dok se obični građani Srbije, kako je rekao, takvog ponašanja gnušaju. Ocenio je da vlast, pošto više nema ubedljiv razvojni rezultat koji može da ponudi, pokušava da birače zadrži pretnjama i strahom od protivnika.

Od slučaja Kesić do poziva na novinarsku solidarnost

U završnici emisije Zlatanović se osvrnuo na prestanak emitovanja emisije Zorana Kesića na televiziji Nova S. Naglasio je da zbog toga ne likuje, iako Kesić i deo građanski orijentisanih medija nisu pokazivali solidarnost kada su „Srbin.info”, njegovi saradnici i drugi alternativni novinari bili izloženi pritiscima i hapšenjima. Poželeo im je dobrodošlicu na Jutjub, ali ne kao podsmeh, već kao upozorenje da medijska represija pre ili kasnije stiže do svih.

Zlatanović je pozvao novinare okupljene u UNS-u, NUNS-u i one koji nisu članovi udruženja da razgovaraju o minimalnom zajedničkom interesu. Po njegovom mišljenju, ideološke razlike ne moraju da nestanu, ali novinari moraju zajedno da brane pravo na rad, egzistenciju, sindikalno organizovanje i slobodu od političkih i korporativnih pritisaka. Ono što se danas dešava jednoj redakciji, sutra se može dogoditi svakoj drugoj.

Taj poziv proširio je i na druge profesije. Kao što novinari moraju da štite novinare, tako bi arhitekte, inženjeri, građevinci, lekari i radnici trebalo da brane profesionalne standarde i prava svojih kolega. Kuzovićeva teza da odlazak stručnih ljudi istovremeno odgovara domaćem režimu i bogatim zemljama koje dobijaju već obrazovanu radnu snagu uklopila se u zaključak da Srbija najviše gubi kada građani odustanu od borbe za sopstvenu državu.

Završna poruka: narodna lista, ali bez novog staratelja

Zlatanović je jasno pozvao na podršku studentsko-narodnoj listi, naglašavajući da je ona već prerasla okvir univerziteta jer se pobuni pridružio veliki deo naroda. Istovremeno je molio gledaoce da ne klonu ako plenum, izbori ili neka kadrovska odluka ne ispune sva očekivanja. Politička borba, po njemu, ne sme zavisiti od jednog datuma, jednog imena ili jedne liste, jer vlast računa upravo na brzo razočaranje i povratak građana privatnom životu.

Kuzović je završio pozivom ljudima da prestanu da traže vođu i da sami donose odluke. Upozorio je da su sve ključne priče već ispričane i da novo otkriće samo po sebi neće promeniti zemlju ako građani ostanu pasivni. „Lopta je u vašem delu terena”, poručio je, predstavljajući političku borbu ne kao izbor između televizijskih ličnosti, već kao odluku da li će čovek braniti svoju porodicu, profesiju, grad i državu.

Zajednička nit ovog „Prelistavanja” jeste nepoverenje prema svakoj promeni koja bi zamenila vrh vlasti, a zadržala iste posrednike, medijske mehanizme, tajne dogovore i ekonomske interese. Zlatanović i Kuzović zato traže istovremeno jedinstvo i budnost: jedinstvo ljudi koji žele smenu sistema, ali i budnost prema onima koji bi narodnu energiju upotrebili za povratak starih struktura. Njihova poruka je da Srbija ne sme da dobije novog staratelja umesto slobodnih institucija.

Izvor: Srbin.info / Centar
Autor: Dejan Petar Zlatanović