На фасади некадашње робне куће „Београд”, на самом почетку Кнез Михаилове улице, поново је исписана порука на енглеском језику: „The only genocide in the Balkans was against the Serbs” — „Једини геноцид на Балкану био је над Србима”. Главни и одговорни уредник Србин.инфо Дејан Петар Златановић снимио је затечено стање и подсетио да се натпис више пута уклања, након чега га припадници Народних патрола поново исписују.
YОУ ТУБЕ ПОГЛАВЉА:
00:00 Репортажа са почетка Кнез Михаилове улице
00:34 Графит о геноциду над Србима и ко га уклања
01:52 Да ли ће га поново избрисати и „Србија побеђује Вучића”
У краткој репортажи снимљеној за YоуТубе канал „СМС Ливе ТВ” и портал Србин.инфо, Дејан Петар Златановић забележио је како изгледа једна од најпрометнијих тачака у центру Београда — раскрсница Кнез Михаилове улице и Обилићевог венца, надомак Трга републике.
На дугачком белом пољу изнад локала, на фасади објекта у којем се некада налазила робна кућа „Београд”, великим црним словима исписана је порука: „Тхе онлy геноциде ин тхе Балканс wас агаинст тхе Сербс”. Испод ње стоји потпис „Народна патрола”, док су на крајњем делу фасаде видљиве и скраћенице „РТК ХРЈ”, које Златановић у прилогу повезује са поруком подршке Ратку Младићу.
Порука на месту кроз које свакодневно пролазе хиљаде људи
Место није изабрано случајно. Кнез Михаилова је главна београдска пешачка улица и простор кроз који свакодневно пролазе грађани Србије, страни туристи, новинари и дипломатски представници. Туристичка организација Београда описује је као једну од најважнијих градских шеталишних и трговачких зона, која повезује Теразије са Београдском тврђавом и Калемегданом.
Управо због такве видљивости, порука је исписана на енглеском језику. Њени аутори тиме се, поред домаће јавности, обраћају и странцима који пролазе центром Београда. Златановић у репортажи оцењује да Народне патроле натписом желе да подсете свет на страдање Срба од краја 19. века, током два светска рата, ратова деведесетих година и каснијих прогона српског становништва.
Сама фотографија потврђује шта је на фасади исписано, ко је потписан испод поруке и да се у приземљу објекта сада налази клуб са играма на срећу. На званичној страници приређивача наведено је да се аутомат клуб налази на адреси Кнез Михаилова 5.
Златановић је ту промену намене прокоментарисао речима да је у некадашњој робној кући данас, како је рекао, „нажалост коцкарница”. Његова опаска није споредан детаљ: репортажа супротставља некадашњу трговачку функцију препознатљивог градског објекта и данашњи простор за коцкање, изнад којег се истовремено води јавни и политички спор око једне историјске поруке.
Натпис бришу, Народне патроле га поново исписују
Према речима Златановића, НВО активисти, уз помоћ полиције која их обезбеђује и уз подршку власти, више пута су уклањали ову паролу. Он њено брисање тумачи као покушај потискивања тврдње да су Срби били жртве геноцида и масовних прогона на Балкану.
Истовремено, Златановић наводи да припадници Народних патрола, без обзира на број претходних уклањања, поруку поново исписују на истом месту. Тако је фасада постала својеврсна табла јавног сукоба: једна страна натпис прекречава, друга га враћа, а свака нова интервенција поново отвара питање историјског сећања, слободе изражавања, јавног простора и поступања градских служби и полиције.
Да натпис заиста има вишегодишњу историју потврђују и медијски извештаји. Радио Слободна Европа је 4. јуна 2024. године објавио фотографију исте поруке у Кнез Михаиловој и навео да су је потписале Народне патроле. Тај медиј натпис тумачи као негирање геноцида у Сребреници, док Народне патроле и Златановић поруку представљају као подсећање на геноцид и масовна страдања српског народа.
Н1 је 2. септембра 2026. године известио да је графит поново освануо на раскрсници Кнез Михаилове и Обилићевог венца. У том извештају наведено је да су натпис претходних месеци у више наврата уклањале или прекречавале комуналне службе и грађански активисти, као и да су уз нову верзију додате скраћенице „РТК ХРЈ”.
Ова два описа показују и различите интерпретације истог поступка. Златановић говори о НВО активистима, полицијском обезбеђењу и помоћи власти, док Н1 наводи комуналне службе и грађанске активисте. Зато би јавности требало саопштити ко је у сваком конкретном случају наложио уклањање натписа, ко га је непосредно прекречио, из ког правног разлога и да ли је полиција приликом тих акција само обезбеђивала јавни ред или је имала другу улогу.
| Део приче | Шта се види или може проверити | Ко износи тумачење |
|---|---|---|
| Садржај графита | На фасади пише „Тхе онлy геноциде ин тхе Балканс wас агаинст тхе Сербс”, уз потпис „Народна патрола” | Потврђено приложеном фотографијом и медијским извештајима |
| Поновно исписивање | Иста порука постоји најмање од 2024. и поново је забележена 2. септембра 2026. | РСЕ, Н1 и снимак Србин.инфо/СМС Ливе ТВ |
| Ко уклања натпис | Н1 наводи комуналне службе и грађанске активисте | Навод Н1 |
| Улога НВО, власти и полиције | Златановић тврди да НВО активисти натпис уклањају уз полицијско обезбеђење и помоћ власти | Став Дејана Петра Златановића из репортаже |
| Намера аутора | Према Златановићу, циљ је подсећање домаће и светске јавности на страдање Срба | Став из репортаже; суд о поруци остаје јавности |
Два супротстављена читања исте реченице
Натпис је кратак, али је спор око њега вишеслојан. Они који га уклањају или осуђују читају га као порицање правне квалификације злочина у Сребреници. Они који га обнављају истичу да је њихова намера да спрече потискивање или умањивање српских жртава, нарочито страдања у Независној Држави Хрватској, Јасеновцу, Пребиловцима и другим стратиштима, као и протеривања и убистава Срба током ратова деведесетих година.
Златановић се у прилогу јасно сврстава уз друго тумачење. Он каже да се поновним исписивањем пароле подсећају не само Београђани него и целокупна светска јавност на оно што се Србима догађало од краја 19. и током читавог 20. века.
То је став аутора репортаже, који Србин.инфо преноси веродостојно и без ублажавања. Истовремено, сама чињеница да различити медији, организације и активисти исту реченицу тумаче потпуно супротно показује зашто се натпис претворио у једно од видљивих места сукоба око културе сећања у Србији.
Овај текст преноси шта је снимљено и шта је Дејан Петар Златановић изнео у репортажи; то не значи да редакција од читаоца захтева да прихвати сваку изговорену оцену. Суд о историјској и правној ширини поруке, као и о поступцима оних који је исписују или бришу, остаје читаоцима, историчарима, правницима и широј јавности.
Питање за власт: по ком основу се порука уклања?
Златановић је најавио да ће Србин.инфо наставити да прати шта ће се догодити са графитом и да ли ће поново бити ангажовани активисти који ће га, уз присуство полиције, прекречити. Тиме је постављено питање које превазилази став према самом садржају натписа: ко управља овом фасадом и по ком пропису одлучује шта на њој сме да остане?
Ако натпис уклањају градске или комуналне службе, јавност има право да зна назив органа, број решења, правни основ, власнички статус фасаде и трошак интервенције. Ако то чине приватни активисти, потребно је утврдити чију су сагласност добили и због чега их обезбеђује полиција. Ако полиција само спречава сукобе, и то би требало јасно и службено објаснити.
Такође остаје питање да ли се на заштићеној и изузетно прометној градској локацији иста правила примењују на све политичке, комерцијалне и активистичке поруке. Селективно уклањање једних, а толерисање других натписа неизбежно ствара сумњу да критеријум није комунални ред, већ политичка подобност садржаја.
„Србија побеђује” — и одговор Златановића
При крају снимка Златановић камеру окреће ка другом натпису у истом простору — поруци „Србија побеђује”, коју приписује Српској напредној странци. Он тврди да је та парола постављена противзаконито и додаје сопствену политичку поруку: „Ја бих додао: Србија побеђује Вучића.”
И ова тврдња је у чланку пренета као јасно означен став аутора репортаже. Да би се могла утврдити законитост постављања страначке поруке, потребни су подаци о тачној локацији, власнику површине, дозволама, периоду постављања и томе ко је натпис наручио и платио.
Кратак снимак тако спаја три теме које обележавају данашњу Србију: борбу за тумачење прошлости, неједнак третман порука у јавном простору и непосредни политички сукоб власти и њених критичара. На само неколико десетина метара од Трга републике, једна фасада постала је место на којем се исти спор изнова исписује, прекречава и враћа.
Погледајте целу репортажу, па сами процените шта порука значи, ко има интерес да је уклања и због чега се она упорно враћа на једно од највидљивијих места у Београду.
Извор: СМС Ливе ТВ
Аутор: Дејан Петар Златановић























