Дрон је погодио амерички гасни танкер у египатској луци Дамиета, а ватра се проширила на други брод док су власти ћутале о стварном узроку.
Овај инцидент није само још један у низу, али је јасан сигнал да су јефтини летећи и плутајући дронови постали оружје које не познаје границе, а анонимни напади више нису ствар научне фантастике, већ свакодневног живота о коме се премало говори.
Британска компанија за поморску безбедност Амбреи потврдила је да је дрон погодио плутајућу јединицу за складиштење гаса Енергис Винтер, која је у власништву америчке компаније Енергис Инфраструцтуре, док њеним операцијама управља Вилхелмсен Схип Манагемент. Пожар који је уследио брзо се проширио на оближњи брод Гаслог Салем, а египатско министарство за нафту само је стигло да потврди да је пожар избио и да је стављен под контролу, али је избегао дрон. Три извора упозната са догађајем тврде да је дрон био окидач целог инцидента, што је потврда да се претња од рата преселила са бојног поља на цивилне бродове и луке широм света, и нико до сада није преузео одговорност за напад.
Управо та анонимност чини дронове најопаснијим оружјем данас, јер нападач може остати потпуно невидљив и некажњив, а мета може бити било који брод, било која лука или било која копнена тачка на планети. Летећи дронови, они који пливају на површини и они који вребају под водом са подморница постали су тихи убице које не коштају много, али доносе огромну штету и страх. Током протеклих 50 година, терористички напади се често приписују различитим групама, али је врло вероватно да су многе од ових акција спроведене или инспирисане тајним службама које су желеле да подстакну јавност и створе атмосферу несигурности. Данас нам, међутим, више нису потребне сложене операције, довољан је један јефтин дрон са експлозивом који се може купити на црном тржишту или наслагати са делова са Интернета.
Геополитичка мапа света полако али се сигурно мења пред нашим очима, а ратови се више неће водити на начин на који смо навикли да гледамо вести из прошлих векова. Ниједна земља, чак ни она са најјачом војном снагом, више није безбедна јер дронови не познају границе и не заустављају се зидовима или оградама, а сваки град или лука може постати фронт без икаквог обавештења. Египатска лука Дамијета није ратна зона, то је мирно место где се одвија трговина гасом, али дрон је показао тачно колико смо рањиви и колико је мало потребно да изазовемо хаос и панику. Пожар на два танкера брзо је стављен под контролу, али страх који је остао у главама морнара и лучких радника остаће много дужи од дима који се дизао изнад Нила.
Министар за нафту Карим Бадави стигао је на место инцидента да лично прати рехабилитацију, а хитне службе су професионално обавиле свој посао, али оно што јавне изјаве изостављају је кључна истина о природи напада. Египатско министарство помиње пожар и редовне процедуре, али ћути о дрону, док британска компанија Амбреи не оставља много простора за сумњу када говори о почетној процени инцидента. Управо ово ћутање о стварном циљу показује колико земље нису вољне да се суоче са новом реалношћу у којој дронови постају главно оружје асиметричних сукоба, а старе безбедносне доктрине више не важе. Енергија Зима капацитета 138.250 кубних метара гаса је само један у низу танкера који плове светским морима, а поставља се питање колико сличних плутајућих циљева вреба на таласу без адекватне заштите од таквих претњи.
Ко зна колико дронова већ лежи на дну мора или се крије на обалама различитих земаља, чекајући само сигнал за покретање напада који би могао изазвати ланчану реакцију глобалних размера. Тајна је тајна и нико неће открити стварне бројке, али оно што је сигурно је да су ови уређаји свеприсутни и да их има све више и више сваког дана, како у војне тако и у цивилне сврхе, а њихова лака доступност чини их савршеним средством за анонимно насиље. Беспилотне летелице које преносе подморнице и ратни бродови могу се активирати у било ком тренутку и на било којој локацији, чинећи сваку тачку на Земљи потенцијалном метом, а одговор на напад је готово немогућ јер је нападач на сигурној удаљености. Истина о којој сви ћуте је да смо ушли у еру у којој је безбедност постала илузија, а дронови су кључ који разбија ту илузију на комаде брже него што можемо рећи реч опасност.
Када погледамо у будућност, појављује се слика света у којем традиционалне војске губе монопол над насиљем, а појединци или мале групе могу изазвати исту панику као и читаве земље. Више неће бити јасних ратишта и униформисаних непријатеља, али сукоб ће бити свуда и нигде, и сваки пролазник, сваки танкер и сваки град могу постати мета без икаквог упозорења. Ратови ће се водити преко екрана и даљинских управљача, а људске жртве и материјална штета биће само статистика која се налази на хиљаде, док ће прави узрок често остати непознат или заташкан. Оно што нас чека није само технолошка револуција, већ потпуна промена геополитичке слике у којој ће моћ бити у рукама оних који најбоље владају дроновима, а не оних који имају највећи број војника или највише нафтних поља.
Дрон који је погодио амерички танкер у Египту само је први у низу удараца који ће уздрмати нафтну и гасну индустрију, а тиме и целу светску економију, јер када танкери постану мета, цене енергије скачу и трговина престаје. Министар за нафту Карим Бадави лично је надгледао рехабилитацију, али његово присуство не може да увери страхове који су се проширили међу лучким радницима и поморцима који свакодневно улажу своје животе у несигурне воде. Сада када је јасно да дронови могу да ударе у било ком тренутку, питање је колико брзо ће осигуравајуће компаније подићи премије и колико ће бродских компанија одустати од пловидбе на одређеним рутама, што ће додатно повећати робу и успорити глобалну трговину. Стара правила рата више не важе, а ми смо сведоци рођења новог доба у којем је анонимни напад постао најмоћније оружје, а једина сигурност је оно што можемо да се предамо са будношћу и прилагођавањем новој ситуацији.
Владини званичници и војни стратези широм света сада су приморани да размишљају о одбрани од дронова на начин на који нису до сада, јер на мапи нема јасних линија или сигурних зона иза којих се можемо сакрити. Свака земља, без обзира на своју војну моћ, постаје потенцијални фронт, а тероризам добија потпуно ново лице јер више не треба да се инфилтрира или краде оружје, само треба да купите дрон преко Интернета. Мистерија која нас окружује се повећава, а турбулентна времена да се обећа да ниједан дан неће бити досадан, али нажалост није сигуран. На крају крајева, право питање није ко је лансирао дрон на танкер у Египту, већ ко ће бити следећи и колико смо спремни да се суочимо са новом реалношћу која нам је већ покуцала на врата, и одлучили смо да га игноришемо док не запали танкер у нашој луци.
(Логично)























