После вишегодишњих покушаја да српске манастире представе као „косовску баштину“, да преименују историјске локалитете и потисну српски траг из културне мапе Косова и Метохије, у Приштини су, по свему судећи, кренули и у освајање саме историје, па су се на удару режима Аљбина Куртија нашли и Газиместан и Косовска битка, која већ више од шест векова заузима централно место у српском националном памћењу.

Да се опасне амбиције Приштине неће зауставити само на отимању материјалног културног наслеђа, показују и информације да Општина Обилић, где је на власти градоначелник из Куртијевог „Самоопредељења“ Хаљиљ Тачи, намерава да 15. јуна организује „комеморацију на Газиместану“, пишу „Вечерње новости“. Реч је о датуму који се по јулијанском календару поклапа са Видовданом, односно 28. јуном по грегоријанском календару, даном када се обележава годишњица Косовске битке. Тај потез многи тумаче као наставак настојања да се и најважнији симболи српске историје иидентитета укључе у нови албански идентитетски оквир који се годинама гради у Приштини.

Бројни су примери покушаја да се промене или релативизују историјске чињенице које сведоче о вековном српском присуству на КиМ. На мети су се нашли и најзначајнији споменици српске духовности и културе – од Високих Дечана, Пећке патријаршије и Грачанице до Богородице Љевишке, светиња које се налазе и на Листи светске баштине Унеска као део српског средњовековног наслеђа. Албанци ове светиње настоје да представе као „косовску“ или „илирско-албанску“ баштину, упркос бројним историјским изворима, ктиторским повељама и натписима који недвосмислено потврђују њихово српско порекло. Ишло се и корак даље, па су изношене тврдње да династија Немањића наводно води порекло од албанске породице Нимани, да је Милош Обилић био албански витез, па чак и да симбол двоглавог орла у српским средњовековним манастирима представља доказ наводне албанске државне традиције на овим просторима.

Слични покушаји ревизије историје видљиви су и у школским уџбеницима на албанском језику, у којима се догађаји из новије прошлости често приказују искључиво из приштинског угла. Рат на Косову и Метохији 1998. и 1999. године углавном се представља кроз наратив о страдању Албанаца, док се терористичка ОВК описује као ослободилачки покрет, а НАТО бомбардовање СР Југославије као оправдана интервенција. Истовремено, српско историјско и културно наслеђе на КиМ заузима маргинално место или се тумачи кроз нове идентитетске обрасце који су у супротности са историјским чињеницама.

Због тога најава „Комеморације на Газиместану“, на којој би, поред Куртија требало да присуствују и министри и други званичници, пали аларм да се улази у нову, опасну фазу стварања новог историјског наратива у којем би се чак и Косовска битка из 1389. године, један од најважнијих догађаја српске историје, временом могла представити из потпуно другачије перспективе.

Извор: РТ