Прочитај ми чланакОпасност више није апстрактна, већ сасвим конкретна и мерљива: немачки бизнис убрзано излази из земље, а талас одлазака се не смирује.
Тај тренд, који се тихо акумулирао годинама, сада је видљив голим оком. У разговору за Реутерс, генерална директорка Немачке индустријске и трговинске коморе (ДИХК) Хелена Мељников отворено каже оно што се већ дуго шапуће по фабричким халама и управним одборима – притисак је прешао критичну тачку.
Како она упозорава, без одлучних политичких потеза Немачку чека озбиљан губитак додате вредности и радних места. Другим речима, не ради се више о појединачним фирмама које пакују кофере, већ о системском проблему који прети да испразни индустријску основу земље. Посебно је, наглашава Мељникова, погођена индустрија, сектор који је деценијама био кичма немачке економије.
Бројеви то потврђују без много простора за тумачење. Од 2019. године немачка индустрија остала је без око 400.000 радних места. Само током 2025. године, и то искључиво у индустријском сектору, забележено је више од 1.600 банкротстава – највиши ниво у последњих 12 година.
У позадини тих колапса стоји позната комбинација: раст трошкова рада и енергије, високи порези за привреду и бирократски терет који многе компаније гура преко ивице.
Ни поглед унапред не доноси превише олакшања. ДИХК за нову годину прогнозира раст економије од свега 0,7%. У анкети спроведеној међу око 23.000 компанија, тек 15% њих очекује побољшање пословне ситуације.
Свака трећа фирма планира да смањи инвестиције, док свака четврта разматра резање радних места. То су одлуке које се не доносе олако, али се, како ствари стоје, све чешће стављају на сто.
Мељникова притом указује на још један проблем који се често превиђа у политичким дебатама: реформе које су до сада спроведене једноставно не допиру до предузећа.
Чак ни смањење каматних стопа Европске централне банке, које се одвијало од средине 2024. до средине 2025. – када је кључна стопа спуштена са четири на два процента – није аутоматски створило услове за раст. Ни јефтиније финансирање, како она каже, не може да замени реформе које су Немачкој хитно потребне.
Логика је, у суштини, прилично приземна. Компаније које не виде дугорочну перспективу у земљи неће улагати, чак ни када је новац јефтинији. То је порука коју, према речима генералне директорке ДИХК, политика још увек не схвата у потпуности.
Све то оставља отворено питање колико још овакав тренд може да траје пре него што последице постану неповратне. Индустријски погони се не гасе преко ноћи, али се поверење губи тихо и упорно. А када једном нестане, повратак је, како пракса показује, много тежи него што се у старту мислило.
