Подешавања / Settings

Српски политичари – они који сада „владају“ и они који ће владати после њих, а по “вољи бирача“, дакако … ипак, мораће да се суоче са питањем културе чак и тако „позеленели“. Јер култура је стратешка област од прворазредног значаја за сваку иоле солидно конципирану, суверену државу.

У најновијој 14. рунди преговора са терористом и наркодилером Хашимом Тачијем под покровитељством ЕУ, представници републичке владе су показали спремност да косовску независност употпуне и легализовањем крађе српских природних ресурса велике вредности.

Богородичину икону Тројеручицу Свети Сава је донео са собом у Хиландар. То је први долазак Тројеручице у Хиландар. После тога, Свети Сава, као што је већ речено, бива рукоположен за архиепископа Србије (1219.) и одлази са Свете Горе.

Он има 88 година и ради 15 сати дневно. До сада је имао преко 500 самосталних изложби широм света. За своје стваралаштво је добио преко 50 награда. Сврставају га у једног од 100 највећих живих сликара на свету.

Углавном полутихо, да не би стигло до новинара и медија, у свакој политичкој странци која доживи неуспех на изборима, нађе се неко од ангажованих функционера да постави питање: шта се то десило са народом?

На часу из Интеркултурног менаџмента, док је излагана пословна култура Данске, студенткиња четврте године једног београдског факултета поставила је професорки питање – Јасно ми је зашто то чинимо Американцима, али није ми јасно зашто морамо да се „чепимо“ и Данцима? Професорка ју је подозриво погледала и затражила од студенткиње да понови питање. Претпостављајући о чему се ради студенткиња на ивици кајања за изговорену реч, покушала је да преформулише то несретно ,,чепимо“.

Својевремено је Сверуски државно-научни центар превентивне медицине објавио резултате истраживања о здрављу Руса, које показује да је главни фактор превремене смртности становништва и снижавања просечног животног века у националним размерама не како би се очекивало материјална беда сама по себи, већ „осећај безигледности или историјског безнађа“.

Економију воде исти људи, зато нема резултата, оцењује професор економије. Србији не треба реконструкција Владе, већ потпуно нова конструкција државе, сматра Зец и поручује да морамо нашу државну кућу готово изнова да направимо, јер немамо безграничне ресурсе да санирамо огромне трошкове које овај систем изазива. Србија, према његовим речима, умире на рате и на кредит, и тога наша власт мора да буде свесна.

Уместо „економске Југославије“, пројекта направљеног да опстану економије Хрватске и Словеније, предлажемо српско економско становиште.

Да није било 8. тачке Букурешког уговора, те правне основице о којој и на којој су Руси и Срби, као на свом јаком правном упоришту годинама и деценијама водили политичку и дипломатску борбу (помагану каткад и ратом) за потпуну слободу, тј. за пуну унутрашњу аутономију Србије, питање да ли би се без ње када (посебно с обзиром на познату упорност, одуговлачење и непопустљивост Турака, у дипломатским преговорима) успела да оствари та слобода и аутономија

Проевропски Београд нема делотворан одговор на захукталу косовизацију економије и културно-историјског наслеђа, осим обећања Александра Вулина која вреде мање од његове оставке.

Потребно је заиста имати ганглионаран нервни систем и кокошији желудац да би у потпуности ментално и физички апсорбовали западну пропаганду да оно што догодило се у Сребреници јесте геноцид, а у Сирту није. Да су Русија и Бјелорусија тиранске диктатуре, а неофеудални УАЕ гдје се силоване жене кажњавају строжије од њихових силоватеља, примјер беспрекорне демократије. Да су канибализам, ритуална одсјецања главе и самоубилачки бомбашки напади прави корак на имплементацији демократије у библијској земљи Сирији, као и да свргавање легитимно изабраног предсједника Египта није војни пуч.

Самопорицање националног идентитета и вредности из прошлости од стране културне и политичке елите је појава која се може чињенично објективизовати и аналитички пратити.

Србија је земља коју су опхрвале све могуће и немогуће невоље и несреће. Свако ко се бави овом темом зна да вас нико неће нити може сачувати ако се сами не чувате.

„Као дечак од девет година, био сам сведок застрашивања и малтретирања властите породице, којој је, као и многим комшијама и пријатељима „погрешне“ етничке припадности, јасно стављено до знања да су, унаточ декларативним залагањима за мултиетничност, у новом систему непожељни или, у најбољем случају, грађани другог реда…

Један од главних начина владавине над људима је њихово заглупљивање. Препариран ум ће, у најмању руку, да гласа како му се каже…