Прочитај ми чланак
Срби из Црне Горе
„Ој свјетла мајска зоро“ први пут је изведена на једној београдској позорници 1863. године, али није почињала тим речима, нити се игде у песми помињала „мајска зора“. Помињала се „јуначка свјетла зора“ и помињао се српски род.
Како је Музиколошки институт САНУ објавио у свом зборнику научних радова 1995. године, оригинални текст песме је гласио:
“Ој, јуначка свјетла зоро,
Мајко наша Црна Горо!
На твојим се врлетима,
Разби сила душманима.
Једина си за слободу,
Ти остала српском роду.
Дат ће Бог и свјета мати
Да се једном све поврати!”
Аутор стихова није познат, нити је ово дело штампано, а сами аутори комада – Јован Цар (отац чувеног Марка Цара) и Обрад Витковић – су од стране незахвалног потомства заборављени (шта више, Витковић није забележен у историји књижевности, немамо појма ко је то). Ипак, иако нису штампани, стихови су прибележени и запамћени. Срећом.
Песма је носила са собом толику снагу да је брзо нашла пут ка самој Црној Гори, где је такође извођена током седамдесетих година 19. века, и ушла је у народ. А кад нешто уђе у народ, не избија се тек тако лако. Посебно не ако постане део обавезног плана и програма учитеља, као што се десило у Црној Гори 1888. године.
Међутим, некима који су били свесни снаге ове песме, није се свиђала српска “веза” која се у њој налазила. Причамо о фашисти Секули Дрљевићу, црногорском адвокату и политичару који је заступао идеју о хрватском пореклу свог народа, који је током Другог светског рата у Загребу, усред тзв. Независне Државе Хрватске, оформио Црногорско државно вијеће.
Он је 1937. године прерадио речи ове песме чија је прва строфа у његовој верзији изгледала овако:
“Вјечна наша Црна Горо,
Твој Ловћен је цар Јадрана,
Ка сељака твојих дјела,
Кад су чија опјевана?”
Никола Херцигоња је направио нову прераду после Другог светског рата, која је данас званична химна Црне Горе, и чије прве две строфе саме по себи немају никакву негативну конотацију и које гласе:
“Ој свијетла мајска зоро
Мајко наша Црна Горо
Синови смо твог стијења
И чувари твог поштења.
Волимо вас, брда тврда,
И стравичне ваше кланце
Који никад не познаше
Срамотнога ропства ланце.”
Док су прва два стиха у првој строфи ове верзије изгледа измислили партизани током рата, трећи и четврти стих, као и друга строфа, по свему су судећи постојали деценијама уназад.
Међутим, популарност ове песме је била опала у народу због тога што је увезана била са Секулом Дрљевићем. Посебно зато што су у верзији Херцигоње трећа и четврта строфа биле управо Секулине:
“Док ловћенској нашој мисли
Наша слога даје крила,
Биће горда, биће славна
Домовина наша мила.
Ријека ће наших вала,
Ускачући у два мора,
Глас носити океану,
Да је вјечна Црна Гора!”
Пре неколико година, опозиција је тражила да се те две строфе избришу, а исто је предложио и сам председник Филип Вујановић, напомињући да се поноси антифашистичком традицијом своје земље и да не може да има разумевања за стихове “чији је аутор човек који јој не припада”.
Временом су се многе верзије помешале, па тако сада у неким “про-српским” верзијама можете да нађете и Секулине “прсте”. Било како било, у било којој верзији, једно је сигурно: ово је једна од најлепших химни на свету. На свету!
Извор: Телеграф
