Прочитај ми чланакДва дербија између Црвене звезде и Партизана, један у фебруару, други у априлу ове године, обележиле су туче, пиротехника, пожар на трибини и напади на полицајце. До данас још није познато да ли је иједан хулиган приведен или процесуиран. МУП је игнорисао питања портала Н1 о овоме, а одговора нема ни из тужилаштва. Саговорник Н1 Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) каже да полиција не сме да ради свој посао.
Док студенте по Србији полиција с баналним – или без разлога свакодневно претреса, приводи, застрашује, па се понекад и насилно понаша, истовремено још не постоје јавно доступни подаци о томе да је МУП привео макар једног хулигана због нереда на два дерби меча између Црвене звезде и Партизана.
Фудбалски дерби је одигран 22. фербуара, а кошаркашки 2. априла и оба су обиловала насиљем.
Фудбалски дерби је, много више од саме игре, обележило више пута прекомерно употребљена пиротехника непримерена спортском борилишту и опасна по околину, бацање пиротехнике, туче и пожар на трибини, на којој су гореле и столице.
На кошаркашком дербију у холу Београдске арене је снимљена туча хулигана који навијају за Звезду и полиције, уз гађање бакљама. Хулигани Партизана су, с друге стране, бацали топовске ударе, канте и друге ствари на део трибина испод њих, где се налази мирнији део публике, укључујући и децу.
Пред оба меча дошло је до туча, једна је „договорена“ на Петловом брду, друга „спонтана“ испред Арене.
Међутим, полиција у својим саопштењима није поменула хапшење нити једног изгредника. Нити током интервенције, али ни касније, на основу обавештајних података.
Н1 је више пута слао питања МУП-у са намером да сазна да ли је било приведених хулигана и да ли је било повређених полицајаца. Полиција није одговорила.
Слична ситација и са тужилаштвима. Како је Н1 сазнао, пракса је да се приведени због сукоба ван спортских борилишта процесуирају пред Основним тужилаштвом, а пред Вишим – за насиље на самим борилиштима.
Уместо одговора на то колико се процеса води, „зид ћутања“ је све што је добијено из једног тужилаштва, где је наведено да ако желимо да добијемо било какву информацију, морамо да знамо имена особа против који се води поступак.
Тако да је и данас, крајем априла, остало непознато да ли је било ко одговарао од хулигана, редарске службе, чланова управе домаћина, полицајаца…
Евролига: 79 одсто од укупних казни – за Партизан и Звезду
Док МУП и тужилаштва ћуте, једину јавно познату казну изрекао је Фудбалски савез Србије (ФСС). Дисциплинска и етичка комисија ФСС казнила је Црвену звезду са 1.800.000 динара због пропуста у организацији 178. вечитог дербија 22. фебруара, а Партизан са два меча без навијача на гостовањима.
Казне је изрекла и Евролига. Звезда је кажњена са 50.000 евра и смањеним капацитетом хале за 20 одсто, а Партизан са 38.000 евра. Према статистици Евролиге, Црвеној звезди и Партизану изречено је 79 одсто од укупног броја казни у овом такмичењу која окупља 20 клубова. Међу њима и оне са јаким ултра и хулиганским групама попут Олимпијакоса, Панатинаикоса, Фенербахчеа…
Црно бели су платили 213.000 евра кроз 10 казнених одлука, црвено бели подржали буџет Евролиге са 143.500 евра због осам прекршаја.
Како за Н1 каже Предраг Петровић, директор истраживања Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП), за нормалну државу али и за нека претходна времена, изостанак хапшења или макар информација о томе, било би заиста јако необично поступање полиције, с обзиром на то да су хулигани испољили веома висок степен насиља, чак и према полицајцима.
„Веома важан ослонац за сам режим“
Како каже, сама полиција није реаговала на адекватан начин, како би на време спречили да дође до сукоба, зауставили хулигане, али и касније – како би их привели правди.
„Међутим, такво поступање је у последњих неколико година, а посебно у последњих годину дана, постало уобичајено, зато су што већ дуже хулигани постали веома важан ослонац за сам режим у Србији, било кроз уносне послове у којима они имају значајну улогу, било као важан елемент у организованом криминалу, у контроли трговине на улицама. У последњих годину-две важни су и за саму физичку безбедност режима. Могли смо да видимо да су они и активни учесници у Ћациленду и на другим скуповима где је долазило до физичких сукоба и насиља према мирно окупљеним демонстрантима“, каже Петровић за портал Н1.
Вучић од „сићи ћемо са власти, али ће то морати да се реши“ до „немам снаге“: Сага о приватизацији
Он наводи да је очигледно да су хулигани у привилегованом статусу што им омогућава да се овако комотно и слободно понашају. Петровић каже да је слично било и раније, али не у овако огромној мери, већ је то било резервисано за вође најавичких група.
„Ко не скаче тај је ћаци“: Без епилога за насиље на мечу Србија – Енглеска
Иако је прошло готово осам месеци и даље се званично не зна ко су били батинаши који су на стадиону „Рајко Митић“ покушали да “дисциплинују” публику која је на мечу Србија – Енглеска (0:5) певала “ко не скаче тај је ћаци” и вређала председника Србије. Насиље се десило на источној и западној трибини, под рефелекторима, без маски или фантомки. Жандармерија је интервенисала како би одвојила бесне навијаче од батинаша, без даљих радњи према хулиганима.
Грађани су на друштвеним мрежама исте вечери идентификовали део насилника, а неки од њих су, како су преносили медији, људи блиски Милану Радоичићу, осумњиченим у случају убиства Оливера Ивановића на Косову и некадашњем потпредседнику „Српске листе“.
Он подсећа на случај Александра Станковића – Салета Мутавог, коме је суд одлагао издржавање казне затвора, „ако се не варам 12 пута“, да би на крају био убијен.
„Везе између политике и хулиганско-криминалних екстремистичких група су одувек постојале, али нису биле толико видљиве и нису имале овакве манифестације, у смислу хипертрофираног насиља и према другима и према самој полицији”, каже Петровић.
Ко у полицији није радио свој посао
Говорећи конкретно о пропустима у ланцу одговорности, Петровић каже да у МУП-у постоји одељење за јавни ред и мир, као и одељење за безбедност на спортским приредбама.
„Ако говоримо о конкретним неким ситуацијама, например, утакмицама или пред утакмицу, које се најчешће дешавају у Београду, онда је ту најодговорнији начелник Полицијске управе за град Београд, односно шеф београдске полиције. Одговорност сносе и комаданти јединица који су одговорни за безбедност на самом месту. То су најћешће Жандармерија или Полицијска бригада. Они непосредно командују тим јединицама и шаљу информације даље својим старешинама, који онда могу да им нареде како ће да поступају“, поручује Петровић.
Полицајци не смеју да раде у складу са законом
Говорећи о порукама које се шаљу полицији и јавности, Петровић каже да је главни приоритет у ових последњи годину, годину и по – безбедност режима и опстанак владајуће партије на власти.
Сматра да су хулигани очигледно задужили власт и зато сад полицајци морају да плаћају дугове, и да трпе такво понашање. Тиме се шаље и порука да постоје привилеговани, који могу да поступају незаконито, да чине насиље, а онај ко им се супротстави, биће, кажњен, па макар био и полицајац.
“Читав низ ситуација, не само везаних за спорт, већ и за политичке протесте, указује на то да полицајци не смеју ништа да раде у складу са законима, у складу са правилма струке, већ морају да слушају политичко наређење с врха. То је суштина. То видимо не само на утакмицама. Недавно су у Новом Саду двојица полицајца без употребе силе спречила да дође до неког већег инцидента, током 16 минута тишине за жртве пада настрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Они су, кажњени јер су применили закон“, закључује Петровић.
