„Зашто бих ја због тога нудио оставку? Не сносим никакву кривицу што се тога тиче, нити сам учествовао у тим кривичним делима“, рекао је Дачић за „Данас“, потпуно одбацујући политичку одговорност.
Уместо да преузме одговорност за пропусте у систему који је водио, министар је тврдио да се у МУП-у и полицији „не расправља о оставкама, већ о томе ко је крив, а ко није“. Оваквим ставом Дачић је јасно показао да не види потребу за било каквом последицом на највишем нивоу, упркос чињеници да је бивши начелник београдске полиције Веселин Милић – један од осумњичених за прикривање покушаја убиства – смењен управо из редова полиције коју контролише његов ресор.
Посебно срамотно звучала је Дачићева изјава о свом странчком колеги Бранку Ружићу. Подсетивши да је Ружић поднео оставку на место министра просвете након масовног убиства у Основној школи „Владислав Рибникар“ маја 2023. године, Дачић је изричито рекао:„Ружић због Рибникара није требало да подноси оставку.“
На тај начин, Дачић је не само одбио личну одговорност за аферу „Сењак“, већ је и јавно оспорио потребу за политичком одговорношћу у једној од најтежих трагедија у новијој историји Србије, у којој је страдало деветоро деце и чувар школе.Изјаве министра долазе у тренутку када се јавност поново пита колико високо сежу пропусти у Министарству унутрашњих послова и да ли врх полиције и МУП-а заиста нису знали за везе својих функционера са криминалом.
До сада је поднето осам кривичних пријава и 31 прекршајна, а већина осумњичених је пуштена, што само додатно подгрева сумње у озбиљност истраге.
Уместо да поднесе оставку и тиме покаже елементарну политичку културу, Дачић је изабрао да брани своју позицију и пориче сваку кривицу – став који многи у јавности виде као срамотан пример избегавања одговорности на највишем нивоу.
