Људи тренирају роботе да их замене: АИ револуција већ гаси радна места
Са паметним телефоном причвршћеним за главу, индијска домаћица Нагиреди Срирамјачандра снима себе како сече манго. Њен задатак није прављење кулинарског видеа, већ обучавање робота заснованих на вештачкој интелигенцији који би једног дана могли да преузму кућне послове.
За сат времена снимања добија нешто више од два долара, али њени наизглед обични видео-снимци имају велику вредност за глобалне технолошке компаније које покушавају да науче машине да се крећу и раде попут људи у стварном свету.
Ова 25-годишњакиња део је све бројније армије хиљада тренера вештачке интелигенције у најмногољуднијој земљи света.
„Ко ће вам још дати 250 рупија на сат само за обављање кућних послова?“, каже Срирамјачандра из своје кухиње у граду Ченај у јужноиндијској држави Тамил Наду.
„Можда ћу једног дана и сама имати робота“, додаје она.
Док четботови и генератори слика користе огромне количине дигиталних података, развој система који могу да функционишу у стварном окружењу представља много већи изазов.
Програмери верују да ће такозвани „егоцентрични подаци“, односно снимци из првог лица, помоћи роботима да науче да опонашају људско понашање.
Неки тренери вештачке интелигенције раде од куће, док други раде у фабрикама или специјализованим студијима користећи видео-наочаре, камере на глави и сензоре покрета.
„Уређај почне да упозорава да руке нису детектоване када снимање није добро“, објашњава Срирамјачандра, која снимке шаље компанији Објектвејс преко посебне апликације.
Компанија, која има канцеларије у Индији и Сједињеним Америчким Државама, међу клијентима има мултинационалне корпорације са листе Фортуне 500 и сарађује са платформом Амазон Сејџмејкер за развој модела машинског учења.
Послови које ће роботи преузети
Тржиште хуманоидних робота убрзано расте. Инвестициона банка Морган Стенли процењује да би до 2050. године у употреби могло бити више од милијарду робота, углавном у индустрији и комерцијалном сектору.
Директор Објектвејса Рави Шанкар наводи да клијенти траже снимке различитих свакодневних активности.
„Слагање одеће, припрема кафе, кување одређених јела, прављење сендвича…“
Према његовим речима, одређене послове треба да преузму машине како би људи могли да се баве важнијим стварима.
За сада, међутим, нова област такозване просторне вештачке интелигенције отвара нова радна места у Индији.
Шанкар, који данас живи у САД, запошљава раднике из Тамил Надуа, једног од највећих технолошких центара у земљи.
У фабрици текстила у граду Карур, радници који лепе етикете на капе и пеглају платнене торбе истовремено носе камере на глави и паметне наочаре како би прикупљали податке за развој вештачке интелигенције.
Индија се све више позиционира као глобални центар за прикупљање, обраду и означавање података потребних за развој АИ система.
Стручњак за дигитални рад Адити Сури из Индијског института за људска насеља сматра да ће потражња за оваквим пословима наставити да расте.
Шта ће бити са радницима?
Индија убрзано развија сектор вештачке интелигенције, али власти су свесне да аутоматизација носи и озбиљне ризике.
Владин истраживачки центар НИТИ Ајог упозорава да се већина расправа о АИ фокусира на канцеларијске професије и потенцијални губитак послова међу образованим радницима.
Истовремено, мало пажње посвећује се питању како ће вештачка интелигенција утицати на око 490 милиона неформалних радника који представљају основу индијске економије.
Анализирана су многа занимања, од обућара и чистача канализације до пољопривредника и продаваца чаја.
Педесетпетогодишња Пони већ десет година седи поред пута у Бенгалуруу и прави цветне венце.
И она је плаћена да носи телефон причвршћен за чело како би њени покрети били снимљени.
„Следећа генерација која буде радила посао сличан мом могла би да има проблем“, упозорава она.
Свет под сталним надзором камера
У студију компаније Објектвејс тренери вештачке интелигенције снимају себе док обављају свакодневне кућне послове у потпуно опремљеним становима.
Након неколико хиљада сати снимања мењају се тапете како би клијенти добили разноврсније податке.
Двадесетједногодишња дипломирани инжењер Рани Н. проводи дане снимајући себе како изнова савија пешкире.
Сваки видео траје око четири минута, а она их дневно сними око 90.
„Посао је подношљив“, каже, „али имам осећај као да стално носим камеру.“
У другим просторијама запослени распоређују резаче за оловке, флашице воде и бојице у различите шаблоне док их камере са сензорима дубине снимају.
Компанија Канат Консалтинг Сервисис из државе Андра Прадеш, подизвођач Објектвејса, снабдева десетак великих компанија оваквим подацима.
Неки од њихових 2.000 сарадника носе сензоре покрета на зглобовима, шакама и ногама како би се прецизно бележили људски покрети.
Маниш Агарвал из компаније Хјумин Лабс у Бенгалуруу прикупља не само видео-снимке већ и разговоре.
Учесници дискутују о задатим темама, од политике до забаве, како би системи учили обрасце људског говора.
Агарвал не верује да ће роботи потпуно преузети људске послове.
„Једног дана људи и роботи радиће заједно“, сматра он.
„Заваривач у Индији могао би да управља роботом-заваривачем у Прагу.“
Извор: Нулта Тачка/ИнсидерПапер
