Студенти у блокади окупљају се данас, у четвртак 11. јуна 2026. године, од 18 часова испред Уставног суда у Београду, захтевајући одговоре због одлуке којом су поништене две пресуде Вишег суда у Зајечару. Цео догађај уживо ће преносити Србин.инфо на Јутјуб каналу „Србин.инфо – канал Центар“, док ће са места протеста извештавати главни и одговорни уредник Србин.инфо Дејан Петар Златановић.
Студенти у блокади београдских високошколских установа окупиће се данас, у четвртак 11. јуна 2026. године, од 18 часова испред зграде Уставног суда у Булевару краља Александра 15. Протест се одржава под слоганом „Зајечар је наш“, тачно годину дана после спорних локалних избора у Зајечару и Косјерићу. Организатори поручују да се не окупљају само због једног града, већ због питања да ли се изборна воља грађана у Србији уопште може заштитити кроз институције. У средишту њихове критике налази се одлука Уставног суда од 16. априла 2026. године, којом су поништене пресуде Вишег суда у Зајечару. Студенти тврде да неправилности тиме нису исправљене, већ да су „институционално амнестиране“.
Србин.инфо преноси цео протест уживо
Медијска кућа Србин.инфо преносиће цео протест уживо на Јутјуб каналу „Србин.инфо – канал Центар“, како би јавност могла непосредно да види шта се дешава испред највише институције задужене за заштиту уставности и законитости. Са скупа ће извештавати новинар и главни и одговорни уредник Србин.инфо Дејан Петар Златановић. Гледаоци ће моћи да прате долазак студената и грађана, поруке организатора, говоре учесника и реакције окупљених. Посебна пажња биће посвећена питању шта одлука Уставног суда значи за будуће изборе у Србији. Пренос почиње непосредно пре заказаног почетка окупљања у 18 часова.
Протест долази у тренутку када се у Зајечару поново заоштрава политичка и правна криза, настала после избора одржаних 8. јуна 2025. године. Влада Србије је крајем маја укинула привремени орган и наложила да градска скупштина настави рад, ослањајући се управо на одлуку Уставног суда. Зајечарска опозиција, са друге стране, сматра да се тако оживљавају одлуке које су претходно два пута биле поништене пред Вишим судом. Због тога студенти случај Зајечара представљају као пример ширег судара између изборне воље, судских одлука и политичке моћи. Њихова порука је да се поверење у изборе не може градити саопштењима, већ јавном контролом, одговорношћу и поштовањем истих правила за све.
Избори после којих је почела једногодишња криза
На локалним изборима у Зајечару 8. јуна 2025. године листа „Не дамо Србију – Александар Вучић“ освојила је 47,13 одсто гласова и 27 од укупно 50 одборничких места. Листа „Промена у коју верујемо – Угљеша Ђуричковић – Драгана Рашић“ добила је 34,23 одсто гласова и 19 мандата. Још четири одборника припала су листи „Уједињени за спас Зајечара – Миладин Крстић – Мирко Јеленковић“, која је освојила 7,58 одсто гласова. Према коначном извештају Градске изборне комисије, на изборе је изашло 30.137 од укупно 47.353 уписана бирача. Међутим, званично проглашење резултата није окончало спор, већ је означило почетак вишемесечне правне и политичке битке.
Посматрачка мисија Црте оценила је да резултат избора у Зајечару није одражавао слободно изражену вољу грађана, јер су тешки облици неправилности забележени на 19 одсто бирачких места. Појединачни пропусти и спорне радње, према извештају ове организације, регистровани су на чак 86 одсто биралишта у граду. Црта је навела да су уочавани сумњиви аутомобили који су обилазили бирачка места, фотографисање листића, вођење паралелних евиденција и неправилна употреба ултраљубичастих лампи и спреја. На појединим местима њени посматрачи пријавили су притиске, претње и сумње на куповину гласова. Те оцене представљају налаз посматрачке мисије, а не правоснажну кривичну пресуду против конкретног лица.
| Налаз Црте у Зајечару | Удео бирачких места | Опис |
|---|---|---|
| Тешки облици неправилности | 19 одсто | Црта сматра да резултат не одражава вољу грађана |
| Појединачне неправилности | 86 одсто | Најмање један спорни случај на биралишту |
| Сумњиви аутомобили | 36 одсто | Обилазак и задржавање око бирачких места |
| Фотографисање листића | 33 одсто | Могући механизам контроле гласања |
| Паралелне евиденције | 26 одсто | Праћење изласка бирача |
| Притисци на посматраче | 12 одсто | Претње или ометање надзора |
Виши суд два пута поништавао потврђивање мандата
После избора уследили су покушаји конституисања Скупштине града Зајечара, праћени снажним полицијским обезбеђењем, приватним обезбеђењем и протестима грађана. Виши суд у Зајечару је најпре усвојио жалбу коалиције „Промена у коју верујемо“ и поништио одлуку о потврђивању мандата донету 6. августа 2025. године. Суд је утврдио да је поступак верификације спроведен незаконито. Представници опозиције ту пресуду су тумачили као потврду да конститутивна седница правно није окончана и да би морали да уследе привремени орган и нови избори. Власт у Зајечару, међутим, није прихватила такво тумачење и наставила је поступак конституисања градских органа.
Нова седница одржана је 24. септембра 2025. године, али је и одлука донета тог дана завршила пред Вишим судом. Суд је по други пут поништио потврђивање одборничких мандата, а правни тим опозиције истицао је да је одлука донета после истека законских рокова за конституисање градске скупштине. Тако су настале две пресуде Вишег суда које су суштински оспориле начин на који је локални парламент образован. Напредњачки одборници затим су се обратили Уставном суду, наводећи да су им пресудама повређена изборна права. Уставни суд је 16. априла 2026. године усвојио њихове жалбе и поништио обе пресуде Вишег суда.
Шта је образложио Уставни суд
Уставни суд је оценио да два члана Верификационог одбора нису испунила обавезу да провере податке и потпишу извештај, али је закључио да тај недостатак није смео да доведе до поништавања мандата свих одборника. Према ставу Уставног суда, пропуст је био формалне природе и није утицао на исход избора нити на расподелу мандата. Суд је оценио и да је мера коју је применио Виши суд била несразмерна у односу на утврђену неправилност. У образложењу је наведено да би враћање предмета на поновно одлучивање могло додатно да продуби институционалну неизвесност. Одлуком Уставног суда непосредно су отклоњене правне последице две пресуде Вишег суда.
Управо је такво образложење средиште студентског протеста. Организатори не споре да је Уставни суд донео одлуку у оквиру своје надлежности, али постављају питање шта се догађа када се формални пропусти, истек рокова и спорно поступање локалних органа посматрају одвојено од целокупног изборног окружења. Они упозоравају да је за грађане Зајечара поступак пред судовима представљао последњи институционални пут за проверу законитости конституисања локалне власти. Зато тврде да случај више није само питање једног одборничког сазива. Према њиховој оцени, он показује колико је тешко исправити изборне неправилности када су институције међусобно супротстављене.
Привремени орган укинут, стара скупштина враћена у живот
После вишемесечне блокаде Влада Србије је у децембру 2025. године образовала Привремени орган града Зајечара. За његовог председника именован је Владимир Виденовић, док су чланови били Милан Станковић, Саша Ивановић, Родољуб Митровић и Милош Стојадиновић. Тај орган је требало да обавља текуће и неодложне послове до разрешења политичке и правне кризе. Тадашње образложење било је да ће привремена управа трајати до одлуке Уставног суда. Ипак, уместо расписивања нових локалних избора, после одлуке Уставног суда уследио је повратак претходно оспорене скупштине.
Влада Србије је одлуком објављеном 29. маја 2026. године укинула Привремени орган и наложила наставак рада Скупштине града Зајечара. У одлуци се наводи да скупштина, конституисана на седницама од 5. и 6. августа и 24. септембра 2025. године, наставља рад, а да се тадашње одлуке примењују као правно ваљане. Документ је потписао председник Владе Србије Ђуро Мацут. Тако је извршна власт непосредно спровела последице одлуке Уставног суда и вратила локални парламент у редован режим. Опозициони одборници, међутим, сматрају да је тиме политички оживљена скупштина чије је конституисање Виши суд два пута оспорио.
| Датум | Догађај | Последица |
|---|---|---|
| 8. јун 2025. | Локални избори у Зајечару | СНС листа добија 27 од 50 мандата |
| 6. август 2025. | Прво потврђивање мандата | Виши суд поништава одлуку |
| 24. септембар 2025. | Нови покушај конституисања | Виши суд поново поништава мандате |
| Децембар 2025. | Влада образује привремени орган | Обустављен редован рад локалне власти |
| 16. април 2026. | Одлука Уставног суда | Поништене обе пресуде Вишег суда |
| 29. мај 2026. | Влада укида привремени орган | Скупштина наставља рад |
| 11. јун 2026. | Студентски протест у Београду | Захтев за јавну расправу и заштиту изборне воље |
На челу Уставног суда др Владан Петров
На челу Уставног суда Србије налази се професор уставног права др Владан Петров, који је за председника те институције изабран 22. јануара 2026. године, на мандат од три године. Он је председавао седницама Суда у периоду у којем је донета одлука са далекосежним последицама по политички живот Зајечара. Зграда испред које се студенти окупљају налази се у Булевару краља Александра 15, прекопута Народне скупштине Србије. Избор места зато има и снажну симболику: протест се одржава пред институцијом која би требало да представља последњу брану самовољи државних органа. Студенти траже да њена одговорност и начин одлучивања буду предмет јавне и стручне расправе.
Ђуричковић: Када институције не раде, остаје народ
Опозициони одборник из Зајечара Угљеша Ђуричковић оценио је да се његов град налази у дубокој институционалној кризи. Он тврди да се локална власт понаша као да је скупштина законито конституисана још у августу 2025. године, упркос свему што се касније догађало пред судовима. Према његовим речима, Зајечар је постао огледало стања у целој Србији, јер се одлуке доносе уз полицијске кордоне, приватно обезбеђење и притиске на политичке противнике. Ђуричковић сматра да сукоб одлука Вишег и Уставног суда мора да отвори питање поверења у правни поредак. Његова закључна порука гласи: „Када институције престану да постоје, онда ради последња институција — народ.“
Те оптужбе представљају став опозиционог одборника и нису судски утврђене чињенице о појединачној кривичној одговорности. Ипак, оне осликавају дубину политичког сукоба који у Зајечару траје већ годину дана. Градска власт се ослања на коначну одлуку Уставног суда и сматра да су правне препреке за рад скупштине отклоњене. Опозиција, студенти и део јавности, међутим, постављају питање да ли је формално окончање спора истовремено донело и изборну правду. Управо због тог раскорака протест испред Уставног суда има значај који превазилази локалне политичке односе.
Контролори и посматрачи као кључ будућих избора
Студенти су у позиву посебно истакли значај контролора, посматрача и грађана спремних да учествују у заштити изборне воље. Њихова оцена је да поверење у изборни процес не може постојати ако на бирачким местима нема људи који ће документовати неправилности и захтевати законито поступање. Случај Зајечара показао је да борба не престаје затварањем биралишта, већ се наставља пред изборним комисијама, редовним судовима и Уставним судом. Истовремено, извештај Црте упозорава да се и положај посматрача може злоупотребити, пошто су на изборима биле присутне новоосноване организације повезиване са политичким структурама. Зато је питање независне и стручне контроле избора једна од главних порука данашњег скупа.
Протест „Зајечар је наш“ требало би, према најави организатора, да отвори јавни разговор о томе ко штити грађане када се институције разиђу у тумачењу закона. Студенти поручују да изборна воља није страначка привилегија, већ основно право сваког грађанина, без обзира на то за коју је листу гласао. Они захтевају да грађани не буду неми посматрачи политичких поступака који непосредно утичу на њихове животе. Зато позивају јавност да дође испред Уставног суда и подржи борбу за слободне, поштене и проверљиве изборе. Цео ток окупљања гледаоци ће моћи уживо да прате на Јутјуб каналу „Србин.инфо – канал Центар“, уз извештавање Дејана Петра Златановића са места догађаја.
Извор: Србин.инфо
