Прочитај ми чланакОдговор на питање о томе да ли ће председник Ћацистана расписати изборе за парламент истовремено са онима на којима би требало да га нека нова личност замени на месту председника Србије, далеко је, као и одговор питање о томе када ће бити одржани избори 2026., а који би требало да буду тек 2027. године, али их Вучић најављује за ову.
Саговорници су сагласни да и овај случај као и сваки до сада, не зависи од законских рокова, већ извештаја о истраживању јавног мњења, који председнику Србије стижу свакодневно, и којима се управља.
Чињеница да су избори за парламент и они за шефа државе близу, они тумаче као искључиву Вучићеву калкулацију о томе шта му највише одговара како би се, као и да до сада, у претходних 14 година, одржао на власти као неприкосновени лидер и онај који се за све пита. Који не дозвољава да ни један, чак и од његових најближих и сарадника од највећег поверења, добије на значају као неко ко ужива поверење грађанки и грађана.
“Сваки аутократски лидер има страх од најближих сарадника и зато се и окружује медиокритетима”
– У Србији, нажалост, питање одржавања избора је ствар политичке процене аутократског владара. Он одлучује када ће бити који избори, и придржава се једино формалног ограничења мандата, бар за сада. Тиме је отворено и питање спајања предстојећих парламентарних избора са председничким или локалним изборима. Иако је у овом тренутку тешко проценити како ће се ствари развијати за неколико месеци, остаје чињеница да обе опције – и спајање парламентарних и председничких избора и њихово раздвајање имају својих предности из Вучићевог угла – каже историчар Драган Поповић.
Прво, додаје, спајање избора омогућава да Вучић у трку уђе у потпуности као носилац парламентарне листе, да себе представи као кандидата за премијера, чиме би повећао шансе те листе.
– Са друге стране, место председника носи са собом легитимитет директног избора тако да ће кандидат СНС-а за ту функцију неминовно стећи значајан политички капитал. То сигурно није у интересу Вучића који око себе држи искључиво лојалне и не много популарне кадрове. Сваки аутократски лидер има страх од најближих сарадника и зато се и окружује медиокритетима – објашњава наш саговорник.
Према његовим речима, кандидат за председника не може да буде неко без икакве политичке тежине, јер онда нема много шанси да победи, а са друге стране, јак кандидат угрожава директно Вучићев монопол на режимској страни политичког спектра.
– Што се тиче студентске листе и опозиције, они не одлучују о томе када ће бити који избори па морају да буду спремни на све варијанте. Верујем да ће бити теже постићи договор унутар тог, и иначе хетерогеног фронта, ако буду спојени избори, јер на председничким по логици ствари до изражаја долазе јаки појединци, што је супротно целој нелидерској филозофији студентског и грађанског покрета. То је Вучићу још један аргумент у прилог спајања избора, тако да мислим да ћемо свакако гледати изборе за председника и за парламент у истом дану – закључује Драган Поповић.
„Вучић свакодневно прати рејтинге…“
Социолог Иван Живков каже да редовни термини председничких и парламентарних избора су у 2027. години, као и да ће се на биралишта пре тога ићи само ако Вучић буде имао рачуницу како да задржи сву моћ у својим рукама.
– Он свакодневно прати рејтинге и повлачи потезе који би требало да му помогну у постизању тог циља. Спајање или раздвајање парламентарних и председничких избора ће бити један од тих потеза. Уколико би морао овог тренука на изборе, верујем да би се одлучио само за парламентарне, јер на њима му не треба као на председничким више од 50 одсто гласова да би остварио победу, односно дошао до скупштинске већине и формирања владе – каже Живков.
Уз већ виђене и неке нове махинације, истиче даље, уз подељену и посвађану опозицију, и уз трговину утицајем након гласања, Вучић би се могао надати избору за премијера.
– Такав сценарио би негативно утицао на опозиционе бираче, у смислу разочарања и демотивације, а опозиционим политичарима би био повод за нове поделе и свађе око тога ко је крив и шта је требало другачије да се ради. За напредњаке би то била идеална атмосфера да се у том, за себе победничком тренутку, а за опозицију тренутку агоније, спроведу председнички избори, на којима би била мања излазност, а опозиција не би имала јаког заједничког кандидата против режимског – каже саговорник.
На овакав сценарио Вучића наводи и историјско искуство, додаје, које је било негативно за председнике који су себи “скраћивали мандат”.
– Пошто на изборе ипак не мора у овом тренутку, Вучић ће преостало време користити за деструкцију својих противника, за успостављање потпуне контроле над правосуђем и над преосталим професионалним медијима, како би можда дошао до ситуације да може истовремено да одржи изборе на свим нивоима, након којих би нам службено саопштио да је победио убедљивије него икада, попут Лукашенка или Мадура. То више и не би били избори, Србија би из хибридне демократије прешла у класичну деспотију. Да се овај црни сценарио не би остварио, неопходан је што бржи договор на опозиционој страни о сарадњи на парламентарним изборима и заједничком кандидату на председничким, уз свест да се то ради како бисмо убудуће уопште имали шта да бирамо – закључује Иван Живков.
„Увезени и фантомски бирачи, бугарски возови, притисци и уцене“
Ако избори буду иоле слободни и поштени свеједно је да ли ће бити обједињени или раздвојени парламентарни и председнички – на њима ће странке режима на челу са Вучићем изгубити. Већина грађана Србије би на слободним и поштеним изборима гласала за промене, мишљења је политиколог Зоран Лутовац.
Међутим, каже, поучени искуством, знамо да ће Вучић покушати да уради оно што је свих ових година радио – да манипулацијама, преварама и отвореном крађом гласова дође до још једне „победе“ уз подршку или нечињење државних институција које га у томе подржавају.
– У складу са тим, право питање је коме више одговарају спојени или раздвојени избори у таквим условима или да ли ће грађани дозволити да се то деси и овај пут. Главни изазов за Вучића је како обезбедити услове сличне онима на којима је „побеђивао“ претходних година, а да то овога пута не изазове масовне грађанске протесте, па и побуну. У томе је суштина његовог страха. Не плаши се Вучић да учествује на изборима под сопственим условима, али га је страх да овога пута масовне манипулације, преваре и крађа уз асистенцију или нечињење полиције и правосуђа неће остати без снажне реакције грађана. Отуда и очајничка борба за уништење или контролу остатака слободних медија који би указивали на крађу и неправилности и саучесништво државних органа. Отуда и непрестани покушаји да се изазову раздори међу студентима, студентима и опозицијом и унутар саме опозиције. Циљ је спречити обједињавање опонената и стварање јединствене листе или спречити барем синхронизовано деловање свих актера који су на другој страни – објашњава Лутовац.
Дакле, напомиње – наставити са жестоком патриотском и социјално-економском пропагандом, учврстити бирачко тело зависно од јавног сектора, повећавати плате, пензије и социјална давања, ставити под контролу судство, тужилаштво и полицију, уништити остатке слободних медија и направити раздор код противника, а на спољном плану додворавати се свима којима је потребно уз обећање стабилности за регион.
– То је Вучићев рецепт за „победу“ уз помоћ теренског рада: увезени и фантомски бирачи, бугарски возови, притисци и уцене – закључује Зоран Лутовац.
