Уместо да држава наше хранитеље држи као мало воде на длану, она их системски и систематски уништава. За власти црвено-црне коалиције смрти и потока крви, по званичним подацима, само у периоду од 2018. до 2023. број свиња у Србији опао је за 30.7%, односно преко милион комада. Ништа боља ситуација није ни у сточарству, а ни у осталим сегментима свеукупне пољопривредне производње.
Зашто је српски домаћин доведен на ивицу просјачког штапа, а село опустошено?
Зато што државна мафија и криминал стичу богатство на увозу јефтиних пољопривредних производа најгорег квалитета, од меса и прерађевина, до воћа и поврћа.
Емулгатори и пестициди су постали главни зачини српске трпезе. Заборављена је афера „Афлатоксин“, отрова који је кроз кукуруз и сточну храну, а преко млека, доспео у јеловник. Држава је проблем лако санирала – променила је правилник, па је отров постао нешкодљив. У међувремену, кренуло је просипање млека по Србији, јер је мафија израчунала да јој је профитабилније да увози шкарт млеко у праху, него да реално плаћа домаће млеко.
Да ли их је брига што на тај начин уништавају српског домаћина и његову породицу, трују Србију и сакате главни национални ресурс – производњу здраве хране?
Наравно да није. Богаћење и черупање су мафијашки приоритети.
И онда, наравно, кад је догорело до ноката, домаћини су устали. Устала је и мафија. Организовани једни, организовани други. Једни из очаја, други из обести. Смрадови у оклопима цокулама шутирају домаћине у главу, ломе им руке, воште пендрецима. А српски домаћин, после много векова, брани се јединим преосталим средством – клетвом!
„Црн вам барјак сваком на кући стајао“!
Замислите тај степен очаја, тај степен беспомоћности, тај степен понижења – ја те храним, а ти ме сакатиш!
Покрет Моба за спас Србије, даје апсолутни приоритет српском домаћину и производњи здраве хране. У српског домаћина морамо гледати као у Бога. Он нас храни! Увоз мора престати у потпуности, јер су домаћи ресурси довољни да обезбеде довољну количину здраве хране за целу државу, плус да извозимо.
Ово је најважније стратешко питање Србије. Без здраве домаће хране, воде и ваздуха, неће бити здравог и способног народа. А без народа нема ни државе. То подразумева да се Покрет Моба за спас Србије залаже за повратак свих националних ресурса и богатстава у руке грађана Србије. Ораница мора бити у потпуности враћена српском домаћину, парлози морају бити рехабилитовани, производња меса, млека, воћа и поврћа неспутана, субвенције и свака државна помоћ омогућена. Пијаце да се напуне тезгама, а тезге домаћим производима.
Када српски домаћин у потпуности буде хранио Србију, тада ће и притисак на здравство попустити, а свет ће се отимати за здраву српску храну.
Покрет Моба за спас Србије даје пуну подршку српском домаћину у његовој борби за опстанак Србије. Да, ово није борба за опстанак села и домаћина, ово није борба за откупну цену млека, ово је борба за животе свих нас, зато пружимо им сву могућу подршку!
Вратимо Србију српском домаћину!
А ови проклети – доћи ће на ред. Нечастан отпуст из службе, губитак грађанских права и затвор за све који то заслуже. Уместо клетви, биће довољна и владавина права.
