Pročitaj mi članakOrmuski moreuz se smatra najvažnijim svetskim prolazom za transport nafte. Neprijateljstva između Irana i Izraela izazvala su strahovanja da bi brodski saobraćaj i protok sirove nafte mogli da se uspore.
Ормуски мореуз је кључни морски пролаз који се налази између Омана и Ирана, и повезује Персијски залив са Оманским заливом и Арабијским морем. Америчка Управа за енергетске информације (ЕИА) описује га као „најважнију светску тачку загушења у транзиту нафте“.
На свом најужем делу, мореуз је широк само 33 километра, док је бродски пловни пут широк свега два километра у сваком правцу, што га чини препуним и опасним.
Велике количине сирове нафте, коју ваде земље чланице ОПЕК-а попут Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата (УАЕ), Кувајта и Ирака из нафтних поља широм Персијског залива, пролазе кроз овај мореуз и дистрибуирају се широм света.
Према подацима консултантске фирме Вортеxа, која се бави анализом енергетског и транспортног тржишта, процењује се да око 20 милиона барела сирове нафте, кондензата и горива дневно пролази овим путем. Катар, један од највећих светских произвођача течног природног гаса (ЛНГ), у великој мери зависи од овог мореуза за извоз свог ЛНГ-а.
Каква је тренутна ситуација у мореузу?
Сукоб између Израела и Ирана поново је скренуо пажњу на безбедност у овом морском пролазу.
Иран је у прошлости претио да ће затворити Ормуски мореуз за саобраћај као одговор на притиске са Запада. Међутим, откако је избио сукоб, није било већих напада на комерцијалне бродове у региону.
Ипак, власници бродова све су опрезнији, неки су појачали мере безбедности, док су други отказали руте кроз тај део, известила је агенција АП.
Електронско ометање навигационих система комерцијалних бродова нагло је порасло последњих дана у околини мореуза и ширег Персијског залива, рекли су поморски извори агенцији Ројтерс. Ово ометање, како наводе, утиче на пловила која пролазе кроз регион.
Пошто се не назире крај сукоба, тржишта остају напета. Свака блокада мореуза или прекид у протоку нафте могла би изазвати нагли скок цена сирове нафте и озбиљно погодити увознике енергије, нарочито у Азији.
У међувремену, цене превоза танкера који превозе сирову и рафинисану нафту из региона знатно су порасле последњих дана. Трошак транспорта горива са Блиског истока ка Источној Азији порастао је за скоро 20% у три дана закључно са понедељком, известио је Блумберг, позивајући се на податке Балтичке берзе. Цене ка Источној Африци, у међувремену, скочиле су за више од 40%.
Ко ће бити највише погођен у случају прекида снабдевања?
Према проценама ЕИА, чак 82% сирове нафте и других горива који пролазе кроз Ормуски мореуз иде ка азијским потрошачима.
Кина, Индија, Јапан и Јужна Кореја су главне дестинације: скоро 70% укупног протока сирове нафте и кондензата који пролазе кроз мореуз.
Због тога би управо азијска тржишта била највише погођена у случају прекида снабдевања.
Како би затварање мореуза утицало на Иран и заливске државе?
Ако Иран предузме кораке да затвори Ормуски мореуз, то би могло да изазове војну интервенцију САД. Пета флота америчке морнарице, која је стационирана у оближњем Бахреину, има задатак да штити комерцијални бродски саобраћај у региону.
Сваки покушај Ирана да поремети проток нафте кроз мореуз могао би да угрози односе Техерана са арапским државама Залива, попут Саудијске Арабије и УАЕ – земљама са којима је Иран последњих година пажљиво градио боље односе.
Земље Залива су до сада критиковале Израел због напада на Иран, али ако иранске акције ометају њихов извоз нафте, могле би бити приморане да се окрену против Ирана.
Осим тога, Техеран и сам зависи од Ормуског мореуза за извоз своје нафте ка купцима, што затварање чини контрапродуктивним, кажу стручњаци.
„Затварање Ормуског мореуза било би контрапродуктивно за односе Ирана са његовим јединим купцем нафте – Кином. Иранска економија у великој мери зависи од слободног пролаза робе и бродова кроз овај морски пролаз, јер се њен извоз нафте у потпуности обавља морским путем“, цитира агенција Ројтерс аналитичаре из ЈП Морган – Наташу Каневу, Пратика Кедију и Љубу Савинову.
Постоје ли алтернативе мореузу?
Земље Персијског залива, попут Саудијске Арабије и УАЕ последњих година траже алтернативне руте како би заобишле мореуз. Обе земље су успоставиле инфраструктуру која им омогућава да део своје нафте транспортују другим правцима.
На пример, Саудијска Арабија управља нафтоводом Исток-Запад, капацитета пет милиона барела дневно, док УАЕ имају нафтовод који повезује њихова копнена нафтна поља са извозном луком Фуџајра на обали Оманског залива.
ЕИА процењује да би у случају прекида саобраћаја кроз Ормуски мореуз алтернативним рутама могло да се транспортује око 2,6 милиона барела сирове нафте дневно.
