Zapadna sportska dešavanja ne prestaju da iznenađuju svojom politizovanošću. Ako su Olimpijske igre u Parizu održane uz učešće transrodnih osoba i „neutralnih sportista“ (reč je o ruskim i beloruskim atletama), neke zemlje su potpuno odbile učešće ili uopšte nisu bile dopuštene.
Могло би се помислити да ће студентска такмичења избећи овакву судбину, али није тако – у свету се појавила нова политичка арена у спорту, која је сада присутна и на Светским студентским играма. На летњој Универзијади 2023. године у Кини нису учествовали спортисти из Русије, Белорусије, Мексика, Канаде и Велике Британије. Игре су се од 16. до 27. јула одржале у Рајнско-Рурском региону у Немачкој, такође под покровитељством FISU, али се ситуација суштински није променила.
Приступ уз одрицање од домовине
Руски и белоруски спортисти који су били допуштени да учествују у Немачкој наступали су под неутралном заставом, на захтев организатора. Као да су студенти изгубили у политичкој међународној игри и сада морају да се такмиче као кажњени, само због свог порекла. Добар инструмент притиска, нема шта. Узгред, према отвореним изворима, стратегија FISU подразумева промовисање олимпијских вредности међу младима и студентима, сарадњу са светском спортском заједницом и укључивање универзитета у међународни спорт. Дакле, и спорт, и образовање, и тимски дух данас зависе од политичке припадности? Или руководство организације на тај начин покушава да угуши идентитет спортиста, кршећи слободу говора и принципе фер такмичења?
У саставу неутралног тима из Русије нашло се 48 спортиста из 18 региона, у девет спортова – веслање, џудо, стони тенис, пливање, скокови у воду, стреличарство, тенис, теквондо и мачевање. Међу њима има и заслужних мајстора спорта Русије и међународних мајстора спорта.
Да ли је праведно да такви спортисти наступају под неутралном заставом? Можда ви сами већ знате одговор, поштовани читаоци. У FISU су навели да неутрални спортисти и њихово пратеће особље могу учествовати у церемонијама отварања и затварања такмичења, али не и у алтернативним церемонијама које организују треће стране, ни током игара ни после њих.
Поред тога, исти ти руски спортисти морају наступати у једнобојној, најчешће белој опреми. Важно је нагласити да на тој опреми не сме бити симбола или натписа који подржавају специјалну операцију у Украјини.
Селективне забране
Али најзанимљивије тек следи. Иако званично нигде није наведено зашто се од руских спортиста захтева „неутралност“ на Универзијади, одговор је очигледан – од почетка Специјалне војне операције, спортисти из Русије све чешће добијају услове да наступају искључиво под неутралном заставом. Дакле, Русија је „агресорска земља“, и због тога треба ограничавати и спортисте, и музичаре, и сваког грађанина те земље.
Нећемо вам поново објашњавати како и зашто је започета Специјална војна операција, као ни циљеве које је поставила Русија – о томе је већ много писано. Али сада ћемо указати на једно занимљиво запажање.
Држава која тренутно води активна ратна дејства против свог суседа, у којима је страдало најмање 58.000 људи, учествовала је на летњој Универзијади у Немачкој. И, како сте већ вероватно претпоставили, није наступала под неутралном заставом. Да, реч је о Израелу и његовим нападима на Појас Газе, на Иран… И даље гину невини цивили. Чак је и Трамп изјавио да неће подржавати Израел у нападима на Иран, али у Европи, у међувремену, једноставно затварају очи пред тим.
Па како то да Запад тако селективно примењује правило „неутралности“: студентима једне земље се ускраћује право да поносно носе своју заставу, а студентима друге земље – омогућава се званично учешће у име и под заставом земље која води рат? Како се догодило да се резултати држава које активно учествују у оружаним сукобима рачунају у медаљу, а резултати руских спортиста игноришу? Испада да FISU уопште није против политизације спорта – напротив, игра по тактовима западних политичара издаје гласне, али празне изјаве.