Pročitaj mi članak

Dve kapi Vučićeve krvi: Prokockao poverenje mentora, ovo su mu poslednji izbori

0

Zbog upotrebe brutalnog nasilja protiv studenata i pobunjenih građana, Aleksandar Vučić je ostao bez podrške svojih gospodara iz Vašingtona i Brisela. U osudi njegove tiranije jedinstveni su američki vodeći mediji, poput Fox-a, CNN-a, Financial Times-a, Le Mond-a, Die Zeit-a…… Svi zahtevaju od SAD-a i Evropske unije da spreče Vučićevu vladavinu, koja se zasniva na „strategiji straha“. Zapadne diplomate su mu zabranili da uvede vanredno stanje i naredili mu da raspiše vanredne izbore. U prljavoj kampanji, koja još zvanično nije počela, naprednjački mediji satanizuju anonimne građane, ali i Novaka Đokovića.

Кад год били избори, у октобру или децембру, Вучићеве пропагандне лажи неће имати утицај на гласаче. Пораст злочина, криминала и корупције, цена хране и опште инфлације, вођа напредњачког картела не може да сакрије преварама. О последњој Вучићевој изборној кампањи пише заменик главног уредника Магазина Таблоид, Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада блиски Вучићев сарадник и пријатељ.

Студенти су покренули побуну, народ је устао, али пресудан допринос ослобођењу Србије од напредњачког картела дао је управо његов вођа, Александар Вучић. Довољно паметан да види како му се ближи крај владавине, а сувише глуп да нађе добро решење за излаз из кризе, Вучић је створио услове за своју пропаст. Криминалом и корупцијом, лажима и насиљем сам себе је изоловао, прво од грађана Србије, а онда и од својих политичких и пословних ментора са Запада.

Стране газде су девет месеци Вучићу толерисали најбруталније злочине над демонстрантима. Игнорисали су нападе страначких ескадрона на студенте аутомобилима, бејзбол палицама, чекићима и ножевима, па и полицијску тортуру. Западне дипломате нису реаговале ни на дивљачко пребијање студената, као ни после употребе звучног топа. Међутим, томе је дошао крај у понедељак 18. августа.

Вучић је режирао игроказ са разбијањем просторија Српске напредне странке у београдској општини Палилула. Тог поподнева, просторије су испражњене. Страначки активисти су однели документацију, компјутере и скоро сав намештај. Оставили су само један сточић, четири столице и постере са Вучићевим ликом, обешеним на зидове. Ноћу, док поштен свет спава, напредњачки хулигани су разбили прозоре и улазна врата.

Убацили су неколико бакљи и петарди. Направили су довољно насиља, које су режимски медији приписали „блокадерима“. Права представа је почела кад су отишли хулигани, а стигло педесетак припадника Жандармерије. Кад је полиција обезбедила периметар, дошао је и Вучић. Пред камерама, да сви виде како је љут и опасан, шаком је ударио крхотину, која је стрчала из прозорског рама. Из посекотине на десној надланици потекле су две капи крви. Вучић их је обрисао папирнатом марамицом, окренуо се у камеру Пинка и рекао: „Ево, ово показује са каквим силеџијама, са каквим насилницима имамо посла! Шта ће да понуде људима осим насилништва и силеџијства, разбијања и онда бежања. Толико су храбри да туку прозорска стакла и просторије. Чим се појави било ко, онда беже.“

Сличне бесмислице је целе ноћи понављао амбасадорима западних земаља, молећи их да му дозволе да уведе ванредно стање. Никога није успео да превари. Напротив, уместо допуштења за увођење ванредног стања добио је наређење да прихвати студентски захтев да распише превремене парламентарне изборе.

Вучић је одмах добро разумео да му западне газде, наметањем избора, вежу свилени гајтан око врата. Да су озбиљни у томе, уверио се преко њихових медија. Као што је Слободан Милошевић преко ноћи остао без ореола „фактора мира и стабилности на Балкану“ и постао „балкански касапин“, тако је и Вучић напрасно проглашен популистичким ауторитарним лидером, који не заслужује подршку демократских земаља.

Исту поруку, Вучићу су послали про-републикански ФОX и про-демократски ЦНН, који је пренео текст Аssociated Press-а. Под насловом „Српски популистички лидер обећава оштар одговор демонстрантима“ наводи се да је „хиљаду људи пркосило Вучићевој претњи репресијом, узвикујући ‘Ухапсите Вучића’“. Агенција АП подсећа да су „мирне демонстрације покренуте пре више од девет месеци, након што се бетонска надстрешница срушила на железничкој станици на северу Србије, усмртивши 16 људи“.

Утицајни Financial Times је објавио коментар под насловом „Време је да се престане попуштати ауторитарном председнику Србије“. У тексту, који је потписао цео уређивачки колегијум, истиче се да је Вучић, као „ветеран аутократске власти“ суочен са раскрсницом на којој ће морати да се одлучи да ли да појача репресију или да прихвати позиве на реформе. „Аутократе се скоро увек одлучују за први приступ и постају још жешћи. Реформе нису пут којим иду аутократе, зато се Вучић још оштрије обрачунава са политичким противницима“, закључују аутори и наглашавају да „Европа мора повећати притисак на Александра Вучића како би се избегло даље гушење демократије у Србији“.

– Вучић има блиске везе са француским председником Емануелом Макроном и председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, не само кроз понуђене могућности да европске рударске компаније експлоатишу неискоришћена налазишта литијума у Србији како би подстакле тежњу Европе ка већој енергетској независности. Европска унија и Велика Британија су му предуго попуштале. Вучића треба принудити да буде одговорнији и да одржи истински фер изборе. Ако се то не учини, па Србија настави ауторитарним путем, неће бити крив само Вучић, већ и његове присталице са Запада, који скрећу поглед са проблема у Србији – наводе аутори текста у Financial Times-у.

У истом стилу, исте тезе се помињу у тексту француског листа Ле Монде, који је потписао уреднички колегијум.

– Употреба насиља од стране провокатора, који се супротстављају студентском покрету у Србији, не слути добро за председника Александра Вучића. Након девет месеци сталних протеста, српска власт није успела да заустави антикорупцијски студентски покрет, који је настао после урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. Трагедија, у којој је погинуло 16 људи, представља директну последицу ендемске корупције која мучи Србију. Председник Александар Вучић никада није озбиљно разматрао захтеве студената за функционисање правосуђа и владавину права, нити је показао спремност да попусти пред њиховим позивима за ванредне парламентарне изборе.

Након вишемесечног омаловажавања мирних демонстраната, сада примењује стратегију застрашивања слањем на улицу хулигана, повезаних са моћним мрежама организованог криминала. Стратегија подсећа на одговор на Евромајданску револуцију у Кијеву, 2014. године, када је владајућа странка користила групе хулигана и полицајаца у цивилу да би сејала насиље на мирним окупљањима – наводи се у тексту под насловом „У Србији, стратегија страха„, у коме се тражи од француских и немачких власти, и нарочито од Европске уније да се „суоче са очигледном истином да наставак преговора о приступању Србије под Вучићевим режимом нема смисла„.

Немачки лист Die Zeit објавио је захтев немачке владе да власт у Србији спроведе истрагу напада на учеснике протеста. Штефен Мајер, портпарол министарства спољних послова, одбацио је оптужбе берлинских новинара да Немачка „игнорише демократске дефиците у Србији због економских интереса“.

– Веома пажљиво пратимо ситуацију у Србији, која, као кандидат за чланство у ЕУ, има обавезу да се придржава владавине права и гарантује слободу окупуљања – рекао је Мајер, а Die Zeit истиче „ескалацију сукоба, које иницирају провокатори из Вучићеве странке“.

Вучић је стављен пред свршен чин. Као дресирана циркуска пудлица, кад му се нареди да скаче кроз обруч, он скаче. Кад му се нареди да спроведе ванредне парламентарне изборе, он мало скичи, али и то мора да уради, иако зна шта га чека.

По обичају, Вучић је у јавност пласирао гласине о могућим датумима за одржавање избора. У врху СНС-а најчешће се помињу 12. октобар и 14. или 21. децембар. У овом тренутку, датум није ни битан.

Вучић је већ увелико у изборној кампањи. Неспособан за било какве промене у понашању, опет употребљава исте начине за превару гласача и компромитацију политичких противника и медијских критичара. У новим околностима примењује старе трикове.

Штампани режимски медији су на првој страни објавили велики наслов „Стиже 15.000 динара за грађане: Ево ко има право на нову помоћ државе и где може да се пријави“. Иза бомбастичне најаве налази се информација да ће градска управа у Чачку поделити милион динара. Од те суме, која је дупло мања од оне по којој Вучић купује бутеље вина „Петрус“, 150.000 динара биће подељено пунолетним особама са инвалидитетом, а 850.000 је намењено осталим Чачанима за куповину бициклова.

Тим триком, Вучић је одредио меру пропасти своје и страначке моћи. У неколико претходних изборних кампања на подмићивање гласача трошио је по 400 милиона евра, а сада тек око 9.000 евра. У очерупаном буџету нема новца ни за редовне издатке, а камоли за куповину гласова. Нема ни страних кредита. Пуних пет месеци, од почетка априла до данас, у скупштинску процедуру није пуштен ниједан предлог закона о зајму. Не само што нема свежих кредита из страних банака и инвестиционих фондова, него ни из домаћих банака. Државна каса је испражњена, па Вучић сада мора да рекетира своје тајкуне. Иако невољно, неки од њих ће морати да обезбеде милионе евра за кампању, пошто и њима опстанак на слободи зависи од резултата избора.

За 13 година владавине, Вучић је од Србије направио најсиромашнију земљу у Европи, у рангу са Молдавијом, Албанијом и Македонијом. Истовремено, од својих пословних ортака из увозничког и трговинског лобија направио је милијардере. Сад, пред изборе, Вучић на најпримитивнији начин најављује борбу за снижавање цена основних животних намирница. 

– Драги народе, какве год мере да смо доносили, увек би они који остварују огромне профите нашли начин да преваре и вас и државу. Овог пута неће моћи, јер смо се досетили да урадимо дубинске, суштинске, дуготрајне и краткорочне мере – поручио је Вучић сиротињи преко свог налога на Инстаграму.

Да гротеска буде комплетна, Вучић је у том обраћању заправо најавио додатна поскупљења. Све што је рекао, слагао је.

– Уље кошта 200 динара. Уколико постигнемо оно што је наша намера, оно неће бити преко 170 динара – каже Вучић, иако уље данас кошта 164 динара.

По истом моделу, најавио је појефтињење млека са 155 на 130 динара, а оно сада кошта 120 динара. Обећао је да ће цену шећера спустити са 112 на 100 динара, иако он у свим продавницама сада не прелази ниво од 94 динара. Цену кромпира, и то ивањичког, спустиће са 100 на 85 динара, а он у Лидлу кошта 80 динара. У заносу, највеће лажи је изрекао о ценама кулен-кобасице. Док је махао „Златиборцем“, рекао је да она сада кошта 2.600 динара, а после његових мера цена ће пасти на 2.000 динара. У Роди, Идеи, ДИС-у и другим радњама та кулен-кобасица тренутно кошта 1.600 динара.

Иако може да се претпостави да Вучић не зна праве цене, пошто у последњих 30 година није ни ушао у продавнице, нити је нешто платио својим новцем, траги-комичан је покушај да оваквим лажима превари грађане, који свакодневно стоје пред касом као пред српским зидом плача. Сви у Србији, па и његови лаковерни гласачи, добро знају колико плаћају за храну, као и за лекове, комуналне рачуне и остале намете. Знају и колико цене скачу и колика је инфлација.

У вучићевском стилу, као што се он руга народу причом како ће спустити цене, али тако да буду веће него што су данас, и Јоргованка Табаковић будалаштинама објашњава раст инфлације.

– Циљ Народне банке Србије је био да међугодишња инфлација буде три одсто, а она је у јулу износила 4,9 одсто – рекла је пре неколико дана гувернерка НБС.

За пораст инфлације, Табаковић је окривила „неповољне временске прилике, мраз у пролеће и сушу у јуну“. Према њеним речима, НБС ће, „заједно са надлежним институцијама предузети мере за решавање проблема негативних ефеката климатских фактора на понуду и цене хране“. Исти климатски фактори су задесили све земље у региону, па и у целој Европи. Међутим, и у најсиромашнијим држава, као што су Македонија и Босна и Херцеговина, забележена је мања инфлација него у Србији, од 4,5 одсто, док је у Албанији била само 2,5 одсто. У чланицама Европске уније, инфлација је 2,1, а у Швајцарској само 0,2 одсто. Повећана инфлација у Србији, очигледно, није изазвана климатским променама, него континуираном пљачком народа.

Док цене и инфлација расту, БДП драматично пада. Уместо пројектованих 3,5 одсто, ове године је достигао ниво од тек два одсто, са тенденцијом пада. Откад је на власти, Вучић је фалсификовао финансијске извештаје, приказујући стране кредите као повећање бруто државног производа. Сад кредита нема, па БДП тоне као и Вучићев рејтинг.

Ипак, Вучић не дозвољава да чињенице утичу на његове предизборне активности. На сва уста најављује повећање пензија и плата у јавном сектору. У буџету, као што је познато, нема новца ни за садашње плате у полицији, здравству и образовању, а камоли за њихово повећање. Нема ни за пензије, али то не спречава вођу напредњачког картела да обмањује економски и социјално најугроженије слојеве друштва. Чак и кад би успео да нађе новац за подизање плата и пензија за по пет одсто, то ће се до избора истопити. Не само храна, у октобру ће поскупети и струја за пет одсто.

Неспособан да уради било шта корисно, Вучић је ову кампању, и пре него што је званично почела, обележио беспризорним гадостима, којима засипа све потенцијалне конкуренте. Откад је ступио на политичку сцену, уживао је у провлачењу људи кроз блато. Сада је, свестан да игра на све или ништа, до максимума подигао ниво простачких увреда.

Без имало стида, Вучић је изјавио да је ректор Владан Ђокић уцењен фотографијама са својим љубавником. Није показао фотографије, можда га подсећају на оно што је он радио са Ликаном на штајги. Уместо Вучића, Дијана Хркаловић и Драган Ј. Вучићевић су објавили порно снимке студенткиње Николине Синђелић.

Кад је она пријавила да ју је у подруму зграде Владе Србије тукао и злостављао најагресивнији напредњачки дивљак у полицијској униформи, Марко Кричак, који јој је претио силовањем, режимски медији су покушали да је компромитују снимцима, који су направљени док је била малолетна. Странка Здравка Поноша, Србија Центрар, поднела је кривичну пријаву против Кричка и његових подређених из Јединице за заштиту личности и објеката: Вујадина Лукића, Јована Опачића, Бојана Јањића, Драгана Веина, Ненада Думића, Небојше Филиповића и Зорана Вукајловића, због злоупотребе службеног положаја, несавесног рада у служби и злостављања и мучења. Против Хркаловићке и Вучићевића није поднета кривична пријава због ширења тзв. осветничке порнографије. А, треба подсетити, Вучић се добро разуме у такве порно садржаје. Садашњу супругу Тамару Ђукановић брутално је претукао кад је видео њен снимак са његовим кумом Зораном Башановићем. Иако је тај филм направљен пре него што се венчао са Тамаром, Вучић је несташног кума протерао из Србије, а у својим медијима га је оптуживао да је „прљави криминалац“. По Вучићевој жељи, Башановића је грубо вређао и Жељко Митровић. Власник тровачнице Пинк и данас напада и прети свакоме ко у медијима или на друштвеним мрежама критикује вођу напредњачког картела. Јавно, на Твитеру, Митровић је претио извесној Нини Сорел.

– Али Нина, да сам неки криминалац, а нисам, ја бих ти рекао, уз моћ мог openpink.ai, да си рођена 1987. и да живиш у Омладинских бригада. Овај мој опенпинк каже да су ти родитељи у Бечу. Поздрави родитеље Зорана и Верицу, јер овде пише да имаш и брата Николу и да је твоја породица, породица добрих и вредних људи. Али пошто си завршила Факултет савремених уметности у БГ, није ми јасно да не препознајеш све ово што ја радим. Стан ти је ок, са 75 м2, а фијат 500 замени за нешто боље, јер видим да сте добростојећи. И обавезно промени тај Ajфон 15 и број xxx16. Поздрављамо те мој опенпинк и моја маленкост – похвалио се Митровић подацима које није добио од неке вештачке интелигенције, него од природно неинтелигентних злочинаца из БИА.

Иза Митровића, као и иза Вучића, остало је много гробова у којима труну остаци жртава, којима су претили овако или још примитивније. Но, сад су у толикој паници да прогоне баш свакога за кога помисле да им представља претњу. Једнако страсно и прљаво вређају непознату корисницу Твитера, као и Дијану Хрку, мајку малог Стефана, који је убијен под надстрешницом у Новом Саду. За разлику од родитеља и рођака осталих жртава у том масовном убиству, Хрка не ћути, него протестује са студентима и побуњеним грађанима. Због тога, напредњачки медији и ботови је називају сподобом, змијом отровницом, олошем и другим називима, који више пристоје члановима Вучићеве породице.

Прљавој напредњачкој кампањи је изложен и Новак Ђоковић. Напредњаци деле на друштвеним мрежама монтиране снимке најбољег српског спортисте свих времена у дресу са хрватском шаховницом, испод транспарента „Бојна Чавоглаве“ и поруком: „Не једе месо, постао је будиста, подржава Куртијеве пумпаџије“.

Таквим поступцима Вучић намерава да уплаши један део опозиционог гласачког корпуса, а да остале гурне у још дубљи медијски мрак. Као један од „одлучних одговора државе на терористичке акције, које спроводи банда која тренутно влада улицама“, Вучић је најавио обрачун са корисницима друштвених мрежа. Осим претњи Тужилаштвом за високотехнолошки криминал, као крајњу меру, Вучић планира привремену забрану интернета у Србији. На последњој седници Савета за националну безбедност, истакао је потребу да се „држава брани свим средствима, па и онима које је примењивао Ердоган“.

После неуспелог пуча у Турској, 15. јула 2016. године, турска влада је привремено прекинула приступ друштвеним мрежама попут Твитера, Фејсбука и ЈуТуба, па чак и Википедије. Блокиран је приступ одређеним интернет сервисима, а према већини канала је успорен и отежан саобраћај. По том узору, Вучић намерава да спречи коришћење интернета током већег дела кампање. Засад, напредњачке акције се своде на саботаже Вибер и Телеграм група, које користе студентски пленуми и зборови грађана. Полиција одузима телефоне студентима и грађанима, па гаси групе по друштвеним мрежама, узима податке од учесника или им блокира приступ.

Друштвене мреже и независни интернет портали, међу којима је и Магазин Таблоид, у одлучујућој мери су помогли у ширењу истине о злочиначкој природи власти, коју предводи напредњачки картел. Колико год се Вучић трудио, не успева му да затвори тај прозор у свет. Више успеха има са неподобним медијима из United Media Group-е. Као што је Tаблоид магазин најавио у априлу, кад је СББ продат инвестиционом фонду BC Partners, Вучић ће искористити утицај на акционаре из Уједињених Арапских Емирата да му помогну у гашењу медија, које је контролисао Драган Шолак. Иако медији из УМГ-а нису били у продајном пакету, у врху компаније је дошло до сукоба кад је Шолак тражио да му се исплати 200 милиона евра на име провизије због продаје пословних операција у Србији. Већински акционари су Шолако дали отказ, због чега се сада води судски поступак у Лондону. Без њега, олакшан је приступ Вучићевим кадровима у United Group-и. Не обавештавајући актуелни менаџмент, на место директора постављен је Владица Тинтор, бивши шеф Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ). Тинтор је ненајављено дошао у пословне просторије УГ у Булевару Зорана Ђинђића. Кад га је обезбеђење зауставило, позвао је полицију.

После овога, може се очекивати да Вучић и његови кадрови, такође уз помоћ полиције, преузму телевизије Н1 и Нова С, као и новине Данас и Радар. На сличан начин пацификовао је НИН, а сада хоће да се реши и тих медија, које означава као „терористичке платформе“. Нада се да ће у медијском мраку, свом природном станишту, да оствари бољи изборни резултат.

Узалуд се нада. Откад је ступио на политичку сцену, Вучић се понашао као добровољни давалац туђе крви. Током ратног распада СФРЈ, стимулисао је људе, боље од себе, да убијају и гину. У време НАТО агресије, као министар против информисања, забрањивао је медије и спроводио политички, полицијски, правосудни и медијски прогон Славка Ћурувије, који је завршио стрељањем са 18 метака. На листи „Вучићевих покојника“ касније су се нашли Оливер Ивановић, Владимир Цвијан, Станика Глигоријевић, Драгослав Космајац, Дејан Јовић, осморица рудара из Алексинца, седморо жртава их војног хеликоптера, радници на „Београду на води“, па и 16 несрећника, смрсканих под новосадском надстрешницом.

Смртоносне последице Вучићеве владавине не могу да се сперу са две капи његове крви, случајно просуте док је, онако неспретан, покушавао да разбије прозор на просторијама своје странке. И за њега, а и за целу Србију, биће добро ако то буду последње капи крви, која ће пасти до ванредних избора. После њих, уместо крви, пашће Вучић са власти, а Србија ће добити шансу за опоравак и обнову после окупације напредњачког картела.