„Ne mogu i NEĆU BITI deo sveta u kome se žene oblače kao prostitutke i otkrivaju sve što bi trebalo da bude privatno i intimno. Svet u kome se muškarcima to sviđa. I traže to." Kijanu Rivs.
Свет у коме више нико не размишља о концептима попут части и достојанства.
Свет у коме парови брзо заборављају какав су завет дали када су се једно другом заветовали…
Свет у коме жене не желе децу, а мушкарци не желе породице.
Свет у коме просечни људи возе скупе аутомобиле купљене новцем својих очева да би демонстрирали свој успех. Који је заправо туђи успех.
Свет у коме очеви угњетавају своје синове, терајући их да верују да нису способни да постигну било шта о чему сањају.
СВЕТ У КОЈЕМ ЉУДИ КАЖУ ДА ВЕРУЈУ У БОГА, АЛИ БЕЗ ТРУДА ДА ЖИВЕ ОВУ ВЕРУ. ДА ЖИВЕ ПРЕМА ОВОЈ ВЕРИ.
Свет у коме су целомудреност и верност у браку нешто чега се треба стидети, а флерт је нормалан и здрав.
Свет у коме је скромност мана, а не предност.
Свет у коме синови троше новац својих очева у ноћним клубовима, где слушају бесмислену музику док се опијају алкохолом.
Свет у коме се девојке заљубљују управо у такве дечаке.
Свет у коме људи не траже љубав, већ савршеног партнера.
Свет у коме се прича о слободи избора, али свако ко направи избор другачији од избора других ПРОГЛАШАВА СЕ ЛУДИМ.
Свет у коме људи поправљају своје аутомобиле не штедећи новац, али не дају ни шаку милостиње некоме коме је потребна.
ОДБИЈАМ ДА ИДЕМ ОВИМ ПУТЕМ. ИЗАБРАО САМ ДРУГИ. Изабрао сам свој. Нажалост, мало је људи који желе да ходају њиме са мном…“