Pročitaj mi članakKada su izjave iz Vašingtona počele da dobijaju oštriji ton, u Kremlju su ih podigli na najviši nivo pažnje.
Специјални председнички изасланик САД Кит Келог је, у интервјуу за Fox News 29. септембра, изнео могућност која је одмах покренула аларме: администрација би могла да укине ранија ограничења и дозволи Кијеву употребу оружја већег домета против циљева на руској територији.
Келог се у том контексту позвао на недавне изјаве потпредседника Џ. Д. Венса и државног секретара Марка Рубија — формулација „искористите прилику да ударите дубоко“ кружи и даље као кључни мотив у овој дискусији. Истовремено, портпарол америчке администрације је нагласио да коначна одлука о трансферу крстарећих ракета „Tomahawk“ још није донета.
У Москви су такве поруке дочекане хладно. Заменик председника Савета безбедности Дмитриј Медведев прокоментарисао је да Русија поседује могућности „против којих атомско склониште не би било од користи“ — изјава која звучи као упозорење, али и као покушај да се исконтролише наратив.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков заузео је прагматичнији тон: фокус је на томе ко би тачно управљао и лансирао евентуалне пројекте — питање операције и контроле, а не само самог оружја. Песков је додао да, по његовом мишљењу, ни „Tomahawk“ ни друге ракете „неће променити динамику“ на фронту, и да је позиција Кијева, упркос реторици, све тежа.
Док се политичке поруке размењују, последице су већ реалне на земљи. У Воскресенску, близу Москве, двострука трагедија: 76-годишња жена и њен шестогодишњи унук погинули су у пожару који је избио након удара беспилотне летелице на приватну кућу.
Оштећене су фасаде и прозори у више зграда, улична расвета је била поремећена — људске приче које не чекају на дипломатске калкулације. У Белгороду је, према извештајима локалних власти, било погодака по критичној инфраструктури; гувернер Вјачеслав Гладков потврдио је цивилне жртве и рад на хитном повезивању објеката на резервна напајања.
Стручњаци које је МК консултовао покушавају да разјасне шта тачно значи Трампова нагла промена реторике и колико је реално очекивати трансфер ракета великог домета. Дмитриј Суслов из Центра за свеобухватне европске и међународне студије на Високој школи економије упозорава да такве изјаве одражавају и ниво исцрпљености украјинских снага, али и циљ Вашингтона да успостави политички притисак.
„Циљ САД није потпуна ескалација, већ да се притиском утиче на преговарачку динамику; идеја да би се Томахаwци масовно пребацили у Кијев и да би се укинула сва ограничења — то делује мало вероватно. Такав потез би драматично повећао ризик директног сукоба између држава са нуклеарним капацитетима“, оцењује Суслов.
У разговору за МК, војни аналитичар и главни уредник часописа „Национална одбрана“ Игор Коротченко правовремено прави разлику између оружја које се већ користи и потенцијалне нове класе оружја.
Дронови дугог домета, каже он, су „лаки авиони“, релативно спорији и погоднији за системе противваздушне заштите; док су крстареће ракете друга лига: прецизне, способне за прикривени лет, са дометом од око 1.600 до преко 2.000 километара — и са бојевом главом која тешко може да се пореди са теретом дрона. „Док дрон носи десетине килограма, ракета носи стотине“, подсећа Коротченко.
Основни логистички проблем, како напомиње, лежи у управљању таквим системима. Програмирање руте, навигација кроз подручја покривена системима одбране и сертификација пролаза захтевају обуку и обавештајну подршку; то су вештине које обично обезбеђује америчко ваздухопловство.
Стога постоје две реалне опције: долазак ракета уз саветнике, или дужи период обуке украјинских тимова. Оба сценарија отварају низ практичних и политичких питања.
Које би мете могле да буду одабране у случају употребе? Коротченко наводи: високи приоритет — стратешки и критични инфраструктурни објекти, командна места, кључни саобраћајни чворови; али и елементи који утичу на јавно расположење.
У том контексту стручњаци из различитих кругова заговарају и контрамере: не толико као узвраћање, колико као демотивацију и смањење оперативне могућности противника. „Реакција не сме бити расипање снага“, каже Коротченко; „мора постојати приоритет: демонтирање енергетског и горивно-енергетског комплекса би ослабило основу подршке режиму — без енергије, фабрике и логистика стагнирају“.
Међутим, то што се износи као анализа не значи да је планиран и спроведен — постоји озбиљна разлика између реторичког притиска и конкретних одлука. И овде се, као у низу других ситуација, враћа основна непознаница: док једни јавно говоре о могућностима, други покушавају да мере трошкове и последице.
Једно јесте јасно: нова реторика подиже очекивања и страхове, а реални људи на терену — у градовима и селима — већ плаћају цену.
На крају, остаје отворено питање које надилази технику и стратегију: хоће ли повећани притисци и претње довести до померања у преговарачкој динамици, или ће увести нову, опасну нестабилност? Одговор на то питање неће дати само изјаве и анализе, већ низ одлука које тек треба донети — и последице које ће оне имати на свакодневни живот обичних људи.
Како су званичници у Москви упозоравали и шта то значи
Руски званичници су више пута јавно упозоравали да би, уколико САД дозволе Украјини да пређе праг за употребу ракета великог домета и уколико се тим оружјем изврше удари на руску територију укључујући и Москву, одговор Москве могао да пређе границе једноставног узвраћања.
Реутерс извештава о хитним реакцијама руских власти након најава да се разматра испорука „Tomahawk“ ракета Кијеву — Москва је најавила да ће анализирати сваки евентуални испаљени пројектил и ко је користио податке за навођење.
Додатно, најгласнији тон у добијању порука дошао је од високих руских функционера: Дмитриј Медведев је поручио да „атомска склоништа неће помоћи“ — формулација која је широм западних медија протумачена као подсетник на руски нуклеарни капацитет и упозорење да би ескалација могла довести до катастрофалних последица.
Већ постоје примери у којима су руски лидери, укључујући и председника, говорили о могућности гађања „центара одлучивања“ противника — до сада усмерено према циљевима унутар Украјине — као одговор на употребу западног оружја дугог домета.
Ово није иста изјава као директна претња Сједињеним Државама, али показује да је реторика подигнута на ниво који понекад укључује и циљање командних, политичких и инфраструктурних центара.
Аналитичари упозоравају да би прелазак са ударима по циљевима унутар Украјине на директне ударе по центрима одлучивања у трећим земљама — било да би то биле базе, командни центри или други кључни објекти — значило улазак у нову етапу сукоба која би директно упарила Русију са државама које те центре подржавају, чиме би ризик од даљег, па и нуклеарног, заоштравања постао реалнији.
Стручне анализе о ризику нуклеарне ескалације у овом сукобу то већ указују као важан фактор у процени сценарија.
У тону који је хладан и намеран, Москва тако шаље поруку: свака промена правила игре у виду испорука оружја великог домета носи ризик који прелази регионалне границе и подиже улоге — и то је чињеница коју међународни актери морају имати у виду приликом процене следећих потеза.
