Posle Vučića, ostaće Srbija bez Kosova i Metohije, bez vlasništva nad svojim javnim resursima i sa opljačkanim i osiromašenim narodom. Iako je svestan da je došao kraj njegove tiranije, Vučić uništava ostatke države. Usled besparice, Kinezima je, umesto prispelih rata za stare kredite, ponudio nacionalne parkove Đerdap i Taru. Narod pljačka dizanjem cena hrane i inflacije, koja je, osim u Ukrajini, najveća u Evropi. Vučić pokušava da boravak na vlasti produži dodatnim pritiskom na državne institucije. Iz policije i vojske proteruje nepodobne kadrove, a otvorenom sabotažom Tužilaštva za organizovani kriminal sprečava istragu o korupciji, koja je dovela do ubistva 16 ljudi pod nadstrešnicom novosadske Železničke stanice. Ipak, bez obzira na teške posledice koje su zadesile celo društvo, uključujući obrazovni i zdrastveni sistem, pa i Srpsku pravoslavnu crkvu, normalni građani moraju da nastave borbu za oslobođenje spaljene Srbije od Vučićeve tiranije.

Картел Александра Вучића је поражен. Више нема власт над државом и народом, па ни над самим собом. Ипак, то не значи да није опасан. Док год Србија не буде потпуно ослобођена од напредњачке тираније, Вучић ће наносити материјалну штету и губитке у људству.

Свестан чињенице да не може угушити побуну народа, коју предводе студенти, Вучић примењује војну стратегију спаљене земље. При повлачењу с власти, односно током припреме бекства из Србије, Вучић организовано, намерно и системски уништава све што би могло да се искористи за обнову државе. Осим тога, вођа напредњачког картела ову стратегију примењује као казнену експедицију, којом наноси трајну и несагледиву штету националним интересима.

Док дефинитивно не падне с власти, Вучић ће наставити да учвршћује државност лажне албанске Републике Косово, да распродаје јавне ресурсе, задужује ову и следеће генерације, уништава све државне институције, а нарочито војску, полицију, тужилаштво, судство, просвету, спорт, медије, па и цркву. Добар део тих намера већ је испунио.

Откад је доведен на власт, Вучић је учинио све што је могао на одвајању Косова од Србије. Албанским властима је предао сву имовину: инфраструктурне и телекомуникацијске системе, државна предузећа, руднике и шуме, правосуђе и политичку управу над четири српске општине на северу Космета. Да би то спровео, прво је завео терор над преосталим српским становништвом. Његови батинашки ескадрони насиљем су угушили сваки отпор. Неке политичке противнике су уплашили и протерали, а неке су, попут Оливера Ивановића, ликвидирали. Од пре две године, кад је Вучић предао Албанцима власт у четири северне општине, са Косова је отишло око 26.000 Срба. За крај етничког чишћења остало је само да се трајно спречи њихов повратак и да се сви преостали принуде да прихвате косовску независност као непромењиву реалност. Да би се то остварило, албанска власт је недавно покренула полицијско-правни процес, којим се ограничава право на кретање, рад и школовање „страних држављана“. Као „страни држављани“ су означени сви грађани који немају држављанство Републике Косово.

Регионална дирекција „Косовске полиције“ у Северној Митровици од 1. новембра почеће да примењује строге мере против грађана, који имају возила регистрована у централној Србији. Према албанском закону о саобраћају, „возила регистрована у страној земљи, у власништву страног држављанина, које је привремено на Косову, може саобраћати најдуже три месеца од дана уласка на територију“. Исти рок важи и за држављане Косова који користе возила „регистрована у иностранству“.

За кршење тих одредби предвиђена је казна од 200 евра и „друге релевантне мере у складу са важећим законима“. Истовремено, тзв. Косовска полиција је покренула кампању, којом најављује ограничавање времена боравка на Косову свим грађанима који немају косовска документе. Сви „страни држављани“, који бораве, живе, реде или се школују на Косову, мораће да се пријаве полицији у року од три дана по уласку.

Кад буду регистровани, ако испуњавају албанске услове, могу да добију „дозволу за привремени боравак“. Полиција засад „странцима“ само даје флајере, „Водич за улазак, кретање, боравак и запошљавање у Републици Косово“, а од 1. новембра почеће протеривање свих „странаца“ који немају боравишне дозволе. На тај начин, на Косову ће бити забрањен или отежан боравак и рад не само локалних Срба, него и лекара, наставника, професора, уметника и новинара, који су тамо ангажовани.

Ове мере воде ка истом циљу с којим је пре неколико дана затворена филијала српског ПИО фонда, а пре тога српске банке и спортске и културно-уметничке институције. На истом удару, са истим последицама, наћи ће се преостале српске просветне и здравствене установе.

Прогон свега српског са Космета, који спроводе албански политичари, не би био могућ без сарадње са Александром Вучићем. Пристајањем на Бриселски, Вашингтонски и Охридски споразум, Вучић је створио услов за учвршћивање албанске државности и протеривање Срба са Косова. На то је, у пресудној мери, утицала и његова одлука да бојкотује последње локалне изборе, како би истерао Србе из власти у Северној Митровици, Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку.

Да би дошао на власт, Вучић је пре 15 година пристао да реализује амерички план о стварању „посткосовске Србије“. Међутим, он и његов политички и пословни ортак Аљбин Курти то раде бруталније него што актуелна америчка администрација може и хоће да толерише.

– Сједињене Америчке Државе су на неодређено време суспендовале планирани стратешки дијалог са Косовом због забринутости у вези са поступцима привремене владе, који су повећали тензије и нестабилност, ограничавајући способност САД да продуктивно сарађује са Косовом на заједничким приоритетима – наводи се у саопштењу америчке амбасаде у Приштини од 12. септембра 2025. године.

Одлука Американаца да прекину сарадњу с Куртијем представља најаву прекида и са Вучићем. У Вашингтону, обојица су препознати као фактори нестабилности. Такви, не само што више не могу да рачунају на подршку САД-а, већ могу да очекују мере, које ће их почистити са политичке сцене.

Србија је и раније, кроз историји, остајала без Косова и Метохије, али никада ниједан владар није добровољно пристао да се одрекне „свете српске земље“. То је урадио само Александар Вучић.

Међутим, треба признати да је он доследно уништавао и централну Србију, а не само Космет. Из Србије је, под његовом влашћу, побегло више од милион грађана. Без младих, радно способних и фертилних, удвостручена је стопа смртности. Ко није побегао или умро, принуђен је на балансирање на ивици егзистенције и дужничко ропство.

За мрачних 13 година Вучићеве тираније, грађани Србије су опљачкани и осиромашени. Напредњачки картел је распродао јавне ресурсе, очерупао буџет и спољни дуг подигао на ниво изнад 40 милијарди евра. Вучић тај тренд наставља и сада, док је у паду.

Услед вакуума у буџету, напредњачка власт је одређене приспеле рате за старе кредите ове године исплатила из буџетских резерви. У априлској транши отишло је 840, а у јунској 440 милиона евра. Ни ти упади у финансијски систем нису довољни да се сервисирају дуговања према страним повериоцима. Само кинеским банкама и инвестиционим фондовима, Србија ове године мора да исплати нешто више од седам милијарди евра. До сада су рате исплаћиване новцем из нових кредита, али њих више нема. Од 1. новембра прошле године, кад је под новосадском надстрешницом извршено масовно убиство, Влада Србије није добила ниједан једини евро из кредита, који су планирани за ЕXПО, Београдски метро и остале инфраструктурне прескупе и углавном непотребне пројекте.

Без свежег новца, Вучић намерава да део дуговања исплати у натури. Приликом посете Пекингу, почетком септембра, Вучић је кинеским повериоцима пунудио да узму националне паркове Ђердап и Тару. На његову жалост, а на срећу Србије, Кинези нису показали интересовање за ту понуду. Као што је познато из бројних примера у другим државама, Кинези не одбијају такве компензације, али у овом случају највећи проблем представља то што није урађена процена укупне имовинске вредности понуђених националних паркова.

Вучић је кинеским повериоцима презентовао само основне податке о власничком капиталу и пословању тих националних паркова. Према тим информацијама, Тара заузима 24.991 хектар земљишта, од чега је 13.588 хектара у државној својини. Основни капитал НП Тара износи само 69,3 милиона евра. Прошле године је остварен приход од 4,2 милиона евра и нето профит од око 125.900 евра. Национални парк Ђердап има површину од 63.786 хектара, од чега је 45.454 хектара у државном власништву, а остало у приватној или другим облицима својине.

Капитал НП Ђердап износи око 37 милиона евра, а прошлогодишњи пословни приходи су били око 1,7 милиона евра. Да би процена укупне имовинске вредности била комплетна, неопходно је направити детаљан попис некретнина и њихових карактеристика: локација, тип земљишта, квалитет шуме, приступних саобраћајница, стање инфраструктуре, културно-историјских локалитета, власничких права, па и нематеријалних вредности као што су биодиверзитет, екосистеми, туристичке предности и остале факторе, који често нису укључени у стандарне процене некретнина. Без тога, Кинези нису пристали на понуду, бар засад.

Уместо националних паркова, они су заинтересовани за улазак у власништво у Електропривреди Србије и Телекому, где се брзо и лако обрћу огромне суме новца.

Међутим, два највећа пословна система у Србији, ЕПС и Телеком, за Вучића представљају златну коку носиљу. Напредњачки картел је из њих већ извукао огромне количине новца, а то намерава да настави.

Влада Србије је донела одлуку да, од 1. октобра ове године, повећа цену електричне енергије за домаћинства за седам одсто. У истом пакету биће спуштен праг за улазак у „црвену зону“ потрошње са досадашњих 1.600 киловата на 1.200 киловата месечно. Више од 30 одсто домаћинстава плаћаће струју по вишој тарифи, што практично значи да њихови рачуни неће бити увећани само за седам одсто, него чак и за више од 33 одсто. Притом, ово поскупљење је намењено само за потребе Електродистрибуције, док ће Електропривреда у марту следеће године подићи цену за још око 10 одсто.

Напредњачки картел наставља пљачкашки поход и кроз инфлацију. Србија је у августу ове године постала европски вицешампион у тој дисциплини. Само Украјина има већу годишњу инфлацију, од 13,2 одсто, али месечна је била 0,2 одсто, баш као и у Србији. Са 4,7 одсто, Србија је прескочила и Хрватску, а нарочито остале земље у региону, где се инфлација креће око два одсто. У земљама Европске уније инфлација иде од 0,8 одсто, колика је забележена у Француској, до 4,4 одсто у Словачкој. Просечно, инфлација у ЕУ износи 2,1 одсто. Што је најгоре, у Србији највише поскупљује храна, чија цена је ове године скочила за 7,8 одсто.

Празан буџет, поваћење цена струје и хране, као и пад привредних активности воде право у хиперинфлацију, која ће наступити истог часа кад власт више не буде имала довољно новца да финансира одржавање фиксног курса динара. Чим динар девалвира на реалан ниво у односу на евро – а то је само питање дана – држава ће се суочити са неминовним банкротом, а грађани са потпуном бедом.

У таквим околностима, Вучић примењује стратегију спаљене земље и над свим државним институцијама. Покушавајући да од полиције и војске направи фаланге, које ће штитити његову власт, Вучић је извршио чистку у јединицама чији командири су више држали до закона и правила службе, него до његових приватних и политичких интереса. Под паролом „нове систематизације“ у Министарству унутрашњих послова, смењено је неколико начелника одељења, који су одбијали да примењују насиље над студентима и осталим побуњеним грађанима. Најзвучније име међу неподобним кадровима је Спасоје Вулевић, дугогодишњи командант Специјалне антитерористичке јединице.

– Кад је донета нова систематизација, министар Ивица Дачић и в.д. директора полиције Драган Васиљевић су ме позвали и казали да на мене не рачунају јер, како су рекли, председник Александар Вучић не жели да има оружану формацију која није под његовом апсолутном контролом и да због тога ја више не могу да будем командант САЈ-а. Одбио сам понуду да будем саветник министра и на мој захтев одлазим у пензију – рекао је Вулевић, који је 33 године провео у САЈ-у, а на месту команданта те јединице налазио се од 2005. године.

– Добро је да је смењен Вулевић – закључио је Вучић, задовољан што ће моћи да на чело САЈ-а постави неког од својих униформисаних лојалиста.

Фаворит за Вулевићевог наследника је Марко Кричак, који се већ две године истиче спремношћу да се сурово обрачунава са сваким грађанином који протестује против напредњачког картела. Кричак је, на протестима у децембру 2023. поводом изборне крађе, киднаповао двојицу студената, које је физички злостављао у неком подруму и присиљавао их да, док их снима, кажу да их опозиција плаћа. Неколико месеци касније, у полицијској станици у Бору убијен је сведок Далибор Даријевић. Петар Панић, кум Александра Вучића, објавио је информацију да је Даријевића убио Кричак. Недавно је Кричак киднаповао петеро студената, које је малтретирао на паркингу испод зграде Владе Србије. Студенткиња Николина Синђелић је оптужула Кричка да ју је ударао у главу и претио да ће је силовати. Због насиља које је примењивао против студената, они су протестовали пред зградом Јединице за обезбеђење објеката и личности. Шта мисле о њему, студенти су истакли на транспаренту „Од Марка Кричка нема већа пичка“.

Студенти су погрешили. Већа се налази на функцији председника Србије, која сада намерава Кричка да постави на место команданта САЈ-а.

Министар Дачић тврди да је једини разлог за уклањање Вулевића то што је испунио услове за одлазак у пензију, али не објашњава зашто то није случај са директором полиције Васиљевићем, који је био у истој класи. Додуше, Васиљевић је нестао из јавности. До јуче је позирао поред Вучића, чак и на приватним слављима, где је под шатором поцикивао уз хитове попут „Гара, Гара, гариш ли се сада?“ Можда је Васиљевић схватио да Вучићев брод тоне, па намерава да се спасава док може, као што је то урадио Нинослав Цмолић, начелник УКП-а, који је отишао на боловање и поднео захтев за инвалидску пензију.

Истовремено, МУП је расписао конкурс за пријем више од 170 кандидата за Жандармерију. Први пут, као услов за запослење у тој јединици није затражено да кандидат не буде кривично осуђиван или гоњен. Власт, очигледно, само жели да озваничи учешће разних криминалаца у полицијским јединицама.

Како у полицији, Вучић протерује и неподобне официре из Војске Србије. Вучић је у јуну потписао указ којим је пензионисао генерала Милосава Симовића. Пензионисан је и бригадни генерал Ненад Зонић, бивши командант легендарне 63. падобранске бригаде. Иста судбина чека и генерала Мирослава Талијана, команданта 72. специјалне бригаде. Иако по неколико година старији од њих, генерал Милан Мојсиловић, начелник Генералштаба Војске Србије, још није пензионисан. Потребан је Вучићу за политичко-медијске спектакле, као што је парада на којој ће бити приказано више војне опреме него војника.

Као што Дачић извршава Вучићева наређења у полицији, а Мојсиловић у војсци, тако и Ненад Стефановић спроводи напредњачку систематизацију у тужилаштву. Пре него што постао тужилац, Стефановић је радио као санитарни инспектор. У том послу, који је синоним за корупцију, обучио се за ово што сада ради у тужилаштву. Стефановић је осмислио план, који има за циљ да саботира истрагу које

Тужилаштво за организовани криминал води поводом корупције, која је изазвала масовно убиство на новосадској Железничкој станици. Према његовој идеји извршена је саботажа тзв. Ударне групе, у којој се, осим троје тужилаца, налазило и 17 полицајаца и троје финансијских инспектора из Пореске управе.

Нова систематизација у МУП-у искоришћена је као повод за повлачење полицајаца из Ударне групе, а Влада Србије је истог дана, 4. септембра, разрешила дужности Наду Новосел, главну инспекторку Пореске управе, која је изабрала колеге који су били укључени у Ударну групу. На тај начин, Вучић и Стефановић покушавају да спрече Тужилаштво за организовани криминал да води истрагу, која је засад обухватила бивше министре Горана Весића и Томислава Момировића, као и још десетак грађевинских стручњака.

Пошто нема сумње да ће истрага бити проширена на Зорану Михајловић и Синишу Малог, Вучић жели да на време пресече тај ланац, на чијем крају се налази он.

Исту улогу, коју у тужилаштву има Ненад Стефановић, у судству обављају Јасмина Васовић, Драган Милошевић и, нарочито, Александар Степановић. Они воде кадровску политику у интересу вође картела. Смењују, покрећу дисциплинске потупке и врше притисак на неподобне судије, а протежирају проверене напредњачке кадрове.

Политички и медијски притисак врши и сам Вучић, који отворено прети тужиоцима и судијама. Ипак, најстрасније и најстрашније обрачунава се са учитељима и професорима који су подржали своје ђаке. Хиљаде наставника је остало без већег дела плате, а стотине су добили отказ или им није продужен радни однос. Осим појединачног, Вучић намерава да спроведе и колективно кажњавање целог образовног система. Извршење тог задатка припало је напредњачком народном посланику Марјану Ристичевићу.

У скупштинску процедуру је пуштен предлог закона, којим Марјан Ристичевић захтева укидање претходног Закона о изменама и допунама закона о високом образовању. У образложењу, Ристичевић оптужује ректора Београдског универзитета, неколико декана и професора да преваром желе да добију новац за факултете, који „прерастају у скровиште незаконитих организација пленума, а понегде је то и легло терористичких ћелија“. Ристичевић истиче да „мисли да тамо где има сумње да се финансира тероризам, то финансирање или суфинансирање треба обуставити“.

С обзиром на све државне ударе, које су Вучић и његови саучесници већ извршили, нема сумње да се терористичка легла налазе у винском подруму у Јајинцима и централи Српске напредне странке на Новом Београду. Неуставним и незаконитим поступцима, Вучић је омогућио продају и предају Косова и Метохије, пљачку државних ресурса и приватне имовине, злоупотребу утицаја на полицију, војску, тужилаштво и судове.

Научна дефиниција тероризма гласи: „Тероризам је смишљена употреба незаконитог насиља или претње незаконитим насиљем ради усађивања страха, с намером присиљавања или застрашивања како би се постигли циљеви који су политички, верски или идеолошки“. Не чуди што Вучић, Ристичевић и њима слични не знају теорију, али дубоко су укорењени у терористичкој пракси, коју свакодневно спроводе како би продужили боравак на власти.

За те потребе, Вучић користи и подобне појединце у врху Српске православне цркве. Предвођени патријархом Порфиријем, многе владике и свештеници подржавају Вучићеву издају Космета, тортуру над грађанима и остале злочине напредњачког картела.

У ретким изјавама на политичке теме, Порфирије позива народ на јединство и помирење. По том питању, грешни Војислав Шешељ је много исправнији од Порфирија. Кад му је Вучић предложио да се помири са Томиславом Николићем, Шешељ му је одговорио: „Од издајника је гори само онај који нуди помирење са издајником“.

Није лако признати, али Шешељ је у праву. Уместо уједињења у напредњачком злу и помирења са суровом судбином, нормални грађани Србије морају да наставе са борбом против Вучићеве тираније. Без обзира на тешке последице, које оставља његова стратегија спаљене земље, Србија се може усправити тек кад он падне.

Кад дођу тешки дан, Вучић се сети легализације

У априлу 2012. године, док је трајала предизборна кампања, владајућа коалиција странака Бориса Тадића и Ивице Дачића, усвојила је Закон о посебној легализацији. Да би се додворио гласачима, жуто-црвени режим је омогућио власницима незаконито подигнутих објеката да их легализују. Узалуд су се трудили. Дачић је прешао након избора на страну Томислава Николића и Александра Вучића, који су одмах по формирању нове власти покренули правну иницијативу за обарање тог закона.

Уставни суд је 2013. године прогласио тај Закон неуставним, па су поступци легализације стављени под ингеренцију Закона о планирању и изградњи.

У време првог премијерског мандата, Александар Вучић је, 2015. године, наметнуо нови Закон о озакоњењу објеката, као правни оквир за поједностављење процедуре легализације. И тај Закон је употребљен као предизборни трик власти. Док је тадашња министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић обећавала лаку и брзу легализацију, Вучић је незаконито рушење зграда у Савамали правдао тврдњама да су оне изграђене без дозвола.

Закон о озакоњењу је мењан и пред изборе 2018, да би, опет пред изборе 2023. године убрзана процедура легализације регулисана Законом о планирању и изградњи, којим је власт омогућила конверзију земљишта без надокнаде. На основу тог закона, тајкуни, који су током процеса пљачкашке приватазације купили државна и друштвена предузећа напрасно су постали власници и земљишта на коме су се налазили објекти тих фирми. Познати су примери тајкуна који су приватизовали фирме за по 200.000 евра, да би, помоћу овог Закона, бесплатно добили земљиште вредно по десетак милиона евра.

Са истом намером, да опљачка јавну имовину, а да то грађанима представи као да је то у интересу грађана, Вучић је покренуо акцију „Свој на своме“. Власницима незаконито подигнутих објеката до 500 квадрата биће омогућено да их легализују за по сто евра.

То ће, вероватно, искористити одређен број обичних грађана, али цела акција је осмишљена с намером да напредњачки тајкуни из Вучићевог окружења озаконе безбројне стамбене и пословне објекте, које су подигли без грађевинских и свих осталих дозвола.

Колико је плен нарастао у последњих десет година види се по томе што је 2015. било милион нелегалних објеката, а Вучић тврди да их сада има четири милиона. И сада, као и пред све претходне изборе, он користи легализацију као средство за подмићивање гласача, али и за озакоњење грађевинских пројеката, кроз које је опрао милијарде евра прљавог новца.

Ово пута Вучић покушава да сакупи новац за пензије, плате и закрпи буџетске рупе. Сви то сада знају, а и он сам истиче да ће морати да се причека следеца година да се добију н“папири“. Вађно је само платити!

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, kinezi, nacionalni parkovi