U zemlji "ekonomskog tigra" očito nešto ne štima i mnogo toga manjka, posebno kvalifikovanih radnika - vozača, pa su nam za volanima profesionalci koji ne samo da su penzioneri, već polako ulaze i osmu deceniju života.
Потврда тога је, нажалост, и саобраћајна несрећа код Сремске Митровице, када је у при слетању аутобуса са пута троје људи погинуло, а 40 њих теже и лакше повређено. Полиција је привела 70-годишњег возача, осумњиченог за изазивање саобраћајне незгоде.
Судећи по српској пракси, на томе ће се и завршити. Возачу, који је већ у озбиљним годинама, биће одређен притвор, највероватније ће бити оптужен и осуђен за троје мртвих у саобраћајној несрећи.
Нико од надлежних неће се удубити у проблем. А проблем је што нам аутобусе возе пензионери. Људи већ у озбиљним годинама, који уместо да се играју са унуцима или пецају, седају за волан.
Њихов једини разлог зашто поново узимају волан у руке је, наравно, новац. Попуњавање кућног буџета, јер пензија (као ни плата) ретко коме омогућава достојанствен живот. И њихов мотив је јасан. Међутим, питање је да ли су они који их ангажују – власници или директори превозних предузећа, као и доктори који им дају потврде да су способни за возе – заиста уверени да они могу да безбедно превезу путнике од тачке А до тачке Б, као рецимо пре десетак или 15 година? И да ће бити способни да реагују у свакој ризичној ситуацији на друму, каквих је, нажалост, много!
Сви смо свесни да су они возачи у најбољим годинама отишли „преко“ и за велике паре возе тамо првенствено камионе. Неки су остали и овде, али и они су се окренули вожњи камиона, јер је ту већа зарада. На тржишту је мало професионалних возача, што потврђује да ГСП возаче „увози“ из иностранства, јер наших нема.
Како наших возача оних који су у годинама када су им рефлекси још добри, нема, приватници се окрећу пензионерима. Не само што су им они једини „доступни на тржишту“, већ и зато што их такав возач мање кошта. Таквом шоферу не морају да плаћају силне доприносе – пензионо, здравствено, социјално. И газди остаје више пара у каси.
Младе возаче, пак, више траже шпедитерске фирме, и наше и стране, солидно их плаћају, па ретко ко од њих хоће да вози аутобус и да се суочава са путницима. Рад са људима је најтежи и склањају се на време.






