Svakog dana gledamo isti film. Ljudi ponosno tvrde da su „nezavisni“, „budni“, „duhovni“, „racionalni“, kada u stvari samo ponavljaju ono u šta ih je gomila već programirala da veruju. I dok misle da su slobodni, njihova svest je pod potpunom kontrolom — ne fizički, već psihološki. Manipulacija umom je sada naučno utemeljena disciplina, a gomila je savršen alat za njeno sprovođenje.

Гомила је фасцинантан феномен. Када се особа стопи са њом, њена способност да самостално размишља нестаје као кап у океану. То није зато што је глупа. Напротив — особа као појединац може бити интелигентна, емпатична, дубока. Али чим постане део гомиле, она предаје своју вољу невидљивој сили која обликује њене мисли, емоције и ставове.

Ко контролише ову силу? Они који боље разумеју психологију гомиле него што гомила разуме саму себе.

Узмимо пример. Најпознатији светски инвеститори и технолошки магнати јавно критикују вештачку интелигенцију. Говоре о „опасностима“, „крају човечанства“ и „моралним дилемама“. Истовремено – улажу милијарде у развој управо ове технологије. Дакле, док масе панично деле њихове изјаве на друштвеним мрежама, ти исти људи стратешки позиционирају своје компаније да буду испред свих осталих. Игра је јасна, али масе је не виде. Зато што масе не анализирају – масе верују.

Медији, институције, „духовни учитељи“ и верске структуре су само продужене руке овог механизма. Не зато што нужно желе зло, већ зато што су и сами део истог система. Система који награђује послушност и колективно размишљање, а кажњава сумњу и индивидуалност.

Погледајте коментаре испод било ког чланка на нашем и другим порталима – и све ће вам бити јасно. Тамо ћете видети две врсте људи: оне који папагајски понављају познате фразе („све је јасно“, „ово је теорија завере“, „верујем у науку“, „верујем само у Христа“, „све је енергија“) и оне ретке који постављају, подвајмо, питања. Први су масе. Други су мањина. А масе, по дефиницији, увек газе мањину.

Најтужније је то што они који најгласније говоре „мислите сами“ често то не чине. Њихове „сопствене“ мисли су већ обликоване кроз алгоритме, рекламе, моралне слогане и вешто вођене јавне дебате. Данас више није потребан физички притисак – довољно је пажљиво усмерити емоције, страх и наду, и масе ће учинити све што треба.

Али нећемо се претварати да смо пророци.

Ни аутор ових редова није ван овог система. Свако ко користи интернет, чита вести или дише исти ваздух изложен је манипулацији. Једина разлика је да ли је препознајете или не. Знање боли, али незнање трује.

А потискивање сумње, гушење размишљања, етикетирање питања као „негативности“ или „јереси“ – то је највеће зло које можемо себи учинити као врста.

Дакле, ако сте део гомиле – није велика ствар. Сви смо, барем понекад. Али буди онај који се повремено одвоји од гомиле, осврне се око себе и пита: „Чекај мало… а ко ме тачно води?“

Јер можда, само можда, први корак ка истинској слободи није „борба против система“ — већ сумња у сопствене мисли.

У времену када је манипулација постала софистициранија него икад, сумња је једина истинска духовност. А знање – једини грех који вреди починити.

Izvor: Logično

Oznake: manipulacija, obmane