Pročitaj mi članak„Srbija je sused Evrope, ali Srbija nije Evropa…Neka se ne uleva u Evropu i ne gubi u Evropi. Rečju: Neka bude s Hristom.“ „…Smemo li prećutati pred Nebom i zemljom da je naša sloboda i državnost koštala Rusiju više nego nas?...“ (Sveti Nikolaj (Velimirović))
„Србије не би било без Русије“.
(Стојан Новаковић, 1842-1915. српски државник,
историчар књижевности, писац и академик).
„Александар Вучић је темпирна бомба подметнута под Србију!“
(Указање Светога Саве мојој супрузи Драгици)
„…поступање (Русије) у Украјини не може се оправдати…Србија и ја
осуђујемо кршење међународног права и рат у Украјини…Београд се
слаже са ЕУ о природи сукоба у Украјини, али с обзиром на интерну
ситуацију у Србији, није лако да се она тако јасно позиционира…
Ми још нисмо део ЕУ, нажалост…Ми смо јасно на нашем путу у
ЕУ и то јесте и остаје наш стратешки циљ…
(Интервју њемачком листу „Handelsblatt“;
Србин инфо, 4.мај 2022.)
„Задржаћемо ту политику (неувођења санкција Русији)
до тренутка док штета не буде већа од користи, када
будемо морали да прихватимо другу реалност…“
(Србин инфо, 5.мај 2022.)
„…За Србију је чланство у ЕУ стратешко опредељење и
приоритет спољне политике и то се неће мењати до
следећих избора, а верујем ни после тога…“
(Borba.me, 15.oктобар 2025.)
„Вучићева молба за Мацута и Брнабић: испуните све што
ЕУ тражи и оно што вам изгледа понижавајуће.“
(Gledaj.rs, 9.oктобар 2025.)
(Александар Вучић)
У претходном периоду дужем од деценије узалуд сам преносиo указања
(мојој супрузи Драгици) наших Српско-Руских Светитеља, слава Им и
хвала, као и чињенично утемељене ставове да су западни сатанистички
мегакапиталисти – владари из сјенке (Велики Брат) довели (прецизније,
инсталирали) Александра Вучића, са основним задатком да се Србија
самоампутира, односно да њене власти, постепено и перфидно, признају
лажну државу „Republika e Kosovës“ (RK), те да такву Србију уведу у
Европску унију (ЕУ) и NАТО пакт!
Ово потврђује и „доследна“ и непрекидна Вучићева самоубилачка,
антисрпска и антируска спољна политика, од његовог програмираног
довођења на власт 2012.године до дана данашњег. Он има задатак и да
Србију, постепено и обмањивачки, окреће против Русије, те да Србију
усмјерава на еуронатовски пут, уз наглашени лажни патриотизам, те
обмањивање и анестезирање српске јавности. Другим ријечима, његова
политика је била и јесте све веће удаљавање од Русије, а све веће
приближавање ЕУ и NATO пакту!
Зато је Вучић непоколебљив на европском путу „без алтернативе“, што
има за последицу цјеловиту Србија без будућности, уз одрицање од
свете земље Косова и Метохије. Јер, Србија може постати чланица ЕУ
само ако њене власти пристану на државну дезинтеграцију. Приступање
Србије ЕУ и англо-натоизму подразумијева и одрицање од православља,
а тиме и од традиционалних моралних и породичних вриједности.
Вучићева власт омогућава и да лажна држава RK несметано
функционише у пуном државном капацитету, иако је етничко чишћење
Срба у завршној фази, а преостале српске институције (у области
здравства и образовања) се укидају.
У току је, ако се Вучићева власт не смијени, финале реализације
западног плана за „коначно решење српског питања на Балкану“. Да још
једном поновим, његови главни циљеви су:
1) Одвајање средишње српске земље – Косова и Метохије од Србије, које
би се „крунисало“ званичним признањем RK и даљим распарчавањем
Србије.
2) Укидање Републике Српске.
3) Претварање Српске православне цркве (СПЦ) у „Цркву Србије“.
4) Увођење санкција Руској Федерацији (РФ) и прекид политичких,
економских, војних и културно – духовних веза Србије и те државе.
5) Разарање колективног духа и традиционалног морала српског народа,
прије свега, јавним пропагирањем насиља и LGBT+ „вриједности“ међу
дјецом и омладином.
Кључни, трајни и непромјенљиви политички принципи (аксиоми) Запада
према Србији, као дио њиховог свеопштег хибридног рата против Русије
и православља, су да Србија не може постати чланица ЕУ са КиМ у свом
саставу, те ако истовремено не приступи и NATO пакту и не пристане на
укидање Републике Српске, као и на већи степен аутономије Војводине,
Рашке области (тзв. Санџака) и других дјелова Србије.
Један од главних циљева Запада је и увођење санкција Србије Руској Федерацији и трајни и потпуни прекид њихових међусобних вишевјековних политичких, економских, војних и културно – духовних веза. Ово је западној „Империји зла“ потребно је ради потпуног истискивања Русије с Балкана, како не би помагала Србији да сачува КиМ у свом саставу, те спријечила укидање Републике Српске.
Признавање независности RК била би само прва фаза у стварању тзв.
велике („природне“) Албаније.
Увођење санкција Русији био би почетак процеса трајног прекида
међудржавних односа званичне Србије са Русијом и представљало би
дефинитивно одрицање од свог светог средишта – Косова и Метохије.
Последично и логично, отказивање подршке Русије Србији у Савјету
безбједности УН довело би до државног и националног самопоништења
Србије и српскога народа.
Међународни положај Србије, као стожерне српске државе, јесте
законита и логична последица пресудног, јавног и тајног, дјеловања
политичког превртача, марионете Запада и „подривача Русије“ (Свети
Сава) Александра Вучића, са погубним последицама по Србију и српски
народ у цјелини.
Очито је да Вучић своје личне интересе (опстанак на власти по сваку
цијену и заштиту „породичног, кумовског и пријатељског бизниса“) ставља изнад државних и националних интереса Србије и српског народа! Зато не треба занемаривати велики уцјењивачки капацитет Запада, прије свега САД, према њему због криминала у који је укључен и он и особе из његовог блиског окружења. Значи, Вучићева везаност за отмичаре КиМ (преко 12 одсто територије Србије) је, не само политичка и интересна, већ и лично – безбједносна!
Циљ његове политике је био и јесте и да се код грађана Србије (прије
свега, Срба) изазове осјећај помирења са губитком КиМ, те осјећај
узалудности отпора плановима Запада за трајно отимање ове српске
покрајине.
„ЕУ без алтернативе“ је пут ка дезинтеграцији Србије, која може остати
цјеловита једино уз поштовање Резолуције 1244 СБ УН, чији су једини
гаранти Русија и Кина. Западни, односно NATO безбједносни концепт на
„западном Балкану“ подразумијева интеграцију у тај пакт „велике Албаније“, унитарне Бих и Србије без КиМ, те да се Балкан политички, безбједносно и економски интегрише у цјеловиту неолибералну западну колонију.
Од тзв. првог Бриселског споразума, из 2013.године, па преко „Преговарачког оквира“ ради приступања Србије ЕУ из 2014.године, те Вашингтонског споразума из 2020. године, Другог бриселског и Охридског споразума из 2023.године, Вучићева власт је само раздржављивала Србију на простору Косова и Метохије.
Преговарачки оквир са ЕУ установљен је са циљем да доведе до потписивања свеобухватног међудржавног споразума између Србије и RK, након чега би обје (независне) државе биле примљене у ЕУ. Већ на почетку преговарачког процеса са ЕУ било је јасно да Србија може постати чланица ЕУ само без Косова и Метохије. Другим ријечима, да би постала чланица ЕУ, Србија мора претходно признати независност RK. Признање те „државе“ и потпуна нормализација односа са њом је кључна обавеза Србије у процесу евроитеграција!
Другим бриселским и Охридским споразумом, који се засниваjу на тзв.
Шолц – Макроновом плану, а које је Вучић прихватио, предвиђено је постепено признавање државности RK, све до „формалног споразума о међусобном признању као предуслову за њихово чланство у ЕУ“.
Надаље, по том плану „Србија неће бити спремна за улазак у ЕУ без нормализације политичких, правних и дипломатских односа са Косовом…“ Значи, Србија, уз „посредништво“ ЕУ, мора прихватити другу албанску творевину на Балкану као посебну државноправну реалност.
Већ су 22, од укупно 27 држава чланица ЕУ признале RK. Власти тих земаља постојано наглашавају да су одлуке о признању трајне и непромјенљиве. Тако је, на примјер, Гвидо Вестервеле, њемачки шеф дипломатије, 27.августа 2010.године, казао да је „независност Косова реалност и да је географска мапа југоисточне Европе трајно промијењена“. Такође, девет највећих и најутицајнијих чланица ЕУ непосредно је учествовало у злочиначкој и монструозној NATO агресији на СРЈ.. ЕУ = NАТО, који је након агресије на СРЈ окупирао преко 12 одсто територије Србије и тамо самовласно изградио, чак, и војну базу
„Bondsteel“ („Челична веза“).
„Посредништво“ ЕУ било је и јесте системски и непрекидни притисак да власти Србије пристану на одрицање од КиМ, уз стално Вучићево попуштање ради „европског пута Србије који нема алтернативу“?! Једном ријечју, ЕУ није објективан и неутралан посредник, већ спонзор албанске државолике творевине на простору Косова и Метохије.
Вучић је, од самог почетка, свјестан карактера „посредништва“ ЕУ. Приликом обраћања јавности, 6.маја 2022.године, потврдио је да је већина грађана против приступања Србије ЕУ и констатовао да „суочени смо са непримереним притисцима…(и) лицемерјем западног света“, те да „Србија ће бити под великим притиском Запада да призна Косово, и то постаје несносно“. Али, и поред тога, казао је да је „порука свима да ће Србија бити снажније на европском путу?!“
Анализирајмо „доследност“ Вучићеве еуронатовске и антируске политике и, с тим у вези, његове карактеристичне изјаве.
Власти Србије нијесу признале повратак полуострва Крим матици Русији (2014.године), нити су руском особљу из Српско – руског хуманитарног центра у Нишу (који је формиран још 2012.године) обезбиједиле дипломатски статус (привилегије и имунитете).
Дана 22.јуна 2021.године Вучић је говорио посланицима Народне скупштине о ситуацији на Косову и Метохији. Тада је, између осталог, рекао:
„…нећу да…потпишем признање, то ће учинити неко после мене (?!)… када се бусамо у груди, треба да мислимо о последицама…треба да сачувамо добре односе са Западом…није време за превелика очекивања или очекивања која нису у складу са реалношћу која нас окружује…не треба (нам) замрзнути конфликт на Косову и Метохији, јер ако не дође до компромисног решења ћемо доћи у ситуацију да неко одмрзне тај конфликт…“
Одакле је Вучић зно да ће неко послије њега потписати признање RK, ако му, заједно са западним налогодавцима, постојано, не припрема терен за то признање?!
У мају 2022.године, Вучић је, чак, лажно оптужио предсједника Путина да је, својим изјавама о NATO агресији на СРЈ, те о Косову и Метохији, допринио (?!) повећању притиска Запада на Србију да призна независност Косова?! Тада је, између осталог, изјавио:
„Поступање (Русије) у Украјини се не може оправдати…Србија (?!) и ја осуђујемо кршење међународног права и рат у Украјини…Он (Путин) користи косовски пример и одлуке Међународног суда правде као преседан да оправда своје поступке у Донбасу и другим деловима Украјине…Београд се слаже са ЕУ о природи сукоба у Украјини, али, с обзиром на ситуацију у Србији, није лако да се она тако јасно позиционира…Ми још нисмо део ЕУ, нажалост… Ми смо јасно на нашем путу у ЕУ и то јесте и остаје наш стратешки циљ… У Србији Немачку
више воле од ЕУ…“ (Интервју њемачком листу „Handelsblatt“; Србин инфо, 5.мај 2022.). „…наша ситуација је постала готово немогућа…Наша позиција је…изјавама председника Путина додатно искомпликована… Али да знате да без Немаца не можемо даље и готово да не можемо да преживимо… Немамо никаквих илузија да без Немачке не можемо.“ (Србин инфо, 5.мај 2022.године)
А предсједник Русије је, с правом, казао да због агресије западних држава на СРЈ и њиховог признања лажне албанске државолике творевине на простору КиМ међународно право више не постоји. Али, оно што је најважније, јасно је нагласио да Русија неће признати RK, те да ће Русија и даље подржавати Резолуцију 1244 СБ УН, која гарантује територијалну цјелокупност Србије.
Према порталу „Србин инфо“, од 24.августа 2022.године, Вучић је казао: „…Нећу да се улизујем народу и говорим против Украјине, јер како после да браним Косово? Да кажем да је у реду да се руши интегритет Украјине. А шта је онда са интегритетом Косова?“
„Задржаћемо ту политику (неувођења санкција Русији) до тренутка док штета не буде већа од користи, када будемо морали да прихватимо другу реалност…Можда ће будућа Влада донети другачију одлуку…Без обзира шта мислимо о политици ЕУ о питању Косова и Метохије, али Србија и њена Влада мораће да наставе на много реформи на европском путу…“ (А. Вучић, Borba portal, 8.октобар 2022.)
„…Нећу бежати од тога да вам саопштим да смо променили одлуку ако видимо да просто не можемо даље и више…Они (Русија), којима ми нисмо увели санкције 230 дана су нама увели санкције после три дана, а да их нико није притискао (Јељцинова прозападна власт је, 1992.године, подржала санкције против СРЈ, у Савјету безбједности УН)…“ (А. Вучић, „Србин инфо“, 8.октобар 2022.)
„Морамо да видимо докле ћемо моћи да трпимо штету која нам се наноси, јер не следимо политику ЕУ према Русији. Кад штета буде већа од користи мораћемо нашу политику да коригујемо ако хоћемо да се боримо за наше интересе“, поручио је Вучић…(А. Вучић, „Србин инфо“, 10.октобар 2022.)
Вучићева власт је подржала све антируске резолуције Генералне скупштине УН о Украјини. Гласала је и за Резолуцију ES-11/4, oд 12. октобра 2022.године, коју су предложиле западне земље. Тим актом се осуђује руска „анексија“ „украјинских региона“ (Доњецке НР и Луганске НР, као и Херсонске и Запорошке, области), а референдуми о њиховом припајању Русији се проглашавају „незаконитим по међународном праву“. Резолуцијом се захтијева да Русија „одмах, потпуно и безусловно повуче своје оружане снаге из Украјине…“.
Јавну радост због очигледног отклона од Русије изразио је и амбасадор САД у Србији, Кристофер Хил: „Србија (је) разумела да мора да се помери (од Русије) и… видимо напредак да Србија ради оно што би требало да ради… („Искра портал“,14.октобар 2022.)
Власти Србије су, 6. децембра 2022.године, прихватиле, антисрпску и антируску, „Декларацију из Тиране: Самит ЕУ – Западни Балкан“. У њој се партнери из региона позивају на напредак „ка потпуном усклађивању са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ и да дјелују у складу са тим, укључујући рестриктивне мјере ЕУ (санкције Русији).“
Констатовано је, између осталог, да „Ескалација агресорског рата Русије против Украјине угрожава европски и глобални мир и безбједност…“, те да „Заједнички наступ са ЕУ је јасан знак стратешке оријентације партнера…“ Наглашено је и да „…од обје стране (Београда и Приштине) очекујемо конкретан напредак као свеобухватном и легално обавезујућем споразуму о нормализацији њихових односа…“
У интервјуу за ТV Prva, од 31.децембра 2022.године, Вучић је цинично изјавио: „…Са NATO-oм морамо да сарађујемо, јер сте ви, Руси, напустили Косово…?!“
Као оправдање за сарадњу Србије са NATO пактом, Вучић је казао и да је Русија, 1992. године, увела санкције СРЈ, иако се радило о одлуци марионетске Јељцинове власти која је изазвала највеће економско урушење и међународно понижавање Русије у њеној историји!
Узгред, како Вучићева власт поштује самопрокламовану војну неутралност Србије? На једној страни, сарадња са NАТО пактом је на највишем институционалном нивоу за једну државу нечланицу, а са друге стране, сарадња са Организацијом уговора о колективној безбједности (ОДКБ) је декларативна и симболична.
Такође, у интервјуу за амерички (сорошоидни) часопис „Блумберг“, од 18. јануара 2023.године, Вучић је још једном је потврдио: „…За нас је Крим Украјина, Донбас је Украјина…?!“ „…морамо да будемо на европском путу, јер је то најбоље за наш народ… Нама није проблем да поменемо формулацију из УН ко је погазио међународно право, ко је извршио инвазију (читај: Русија). То је јасно и спремни смо да кажемо, а Србија (?!) је са тим сагласна…Територијални интегритет (Украјине) поштујемо…Да ли је Русија прекршила међународно право нападом на Украјину – очигледно је…Када је реч о увођењу санкција и оптужбама ко је ad hominem (лично) починио ратне злочине, у томе нећу да учествујем. Док не видим да је земља у ужасно тешкој ситуацији…(у Атини, непосредно прије сусрета са украјинским предсједником Володимиром Зеленским; ИН4С, 21.август 2023.)
Дана 21.августа 2023.године, у Атини, одржан је „неформални састанак“,
коме су присуствовали предсједници Србије, Молдавије, Украјине и Црне
Горе; премијери Грчке, Румуније, Сјеверне Македоније, Бугарске и Хрватске; предсједница Савјета министара БиХ; „премијер Аљбин Курти“; и предсједници Европског савјета и Европске комисије. Након састанка, издато је, од свих учесника, па и Вучића, усаглашено, саопштење у коме се, између осталог, наводи:
„…1.Руска инвазија на Украјину је кључни тренутак за Европу, стварајући нови ниво свијести о заједничким принципима, јединству и заједничкој будућности унутар Европске уније…
2. Суочени са руском агресијом, изражавамо неколебљиву подршку независности, суверенитету и територијалном интегритету Украјине унутар њених међународно признатих граница…
4. Сложили смо се да не може бити некажњивости за ратне злочине и друге злочине, као што су напади на цивиле и уништавање инфраструктуре и да сви одговорни морају одговарати.
Овим је Вучић је још једном прихватио западни наратив да је Русија извршила агресију на Украјину и своју непоколебљиву одлучност за „европски пут“ Србије.
Такође, Вучић је прихватио и зле намјере Запада да за ратне и друге злочине у Украјини треба позвати на одговорност предсједника Путина, друге руске државнике и припаднике руске војске.
Ово се, јасно и недвосмислено, не односи на украјинску страну самим позивом на састанак Зеленског који је имао потпуно равноправан статус са другим учесницима. И у самом тексту саопштења је наведено „изразили смо подршку и захвалност за искрене напоре украјинског предсједника Володимира Зеленског у постављању принципа мира у складу са Повељом УН, у његовој Формули за мир.
5. …Западни Балкан припада Европској унији…“ Вучић је, још у новембру 2023.године, на састанку са специјалним изаслаником ЕУ за „западни Балкан“ Мирославом Лајчаком истакао „да је Србија спремна на дијалог за поштовање свега потписаног и договореног“ („Спутњик“; ИН4С, 14.новембар 2023.)
Учесници Самита Украјине и југоисточне Европе су ,28 фебруар +а 2024. године (међу којима је био и Александар Вучић), усвојили су тиранску Резолуцију, у којој се, између осталог, наводи:
„…Руска ничим изазвана војна агресија на Украјину остаје највећа пријетња европској безбједности и међународном миру. Овај чин агресије је неприхватљив, то је флагрантно кршење међународног права, укључујући повељу УН, и злочин против украјинског народа.“
Вучић је прихватио и потписао и антируску Декларацију са Самита Украјина – југоисточна Европа у Дубровнику, од 9. октобра 2024.године, у којој је најоштрије осуђена „руска агресија на Украјину“ и изражена „непоколебљива посвећеност обнови суверенитета и територијалног интегритета Украјине, укључујући и Крим, кроз додатно пружање Украјини свеобухватне помоћи да се супротстави агресији Русије.“ Такође, одбио је учешће на Самиту БРИКС-а у Казању, у октобру 2024. године због „гужве у кабинету“?!
Вучићеву непоколебљивост на европском путу „без алтернативе“, те за
одрицање од Косова и Метохије и његову јасну намјеру изазивања међудржавног раскида Србије и Русије потврђује и његово прихватање
Декларације Самита ЕУ – западни Балкан, који је одржан у Бриселу, 18. децембра 2024.године (уз присуство и Вјосе Османи, „предсједницом“ RK, као равноправним и пуноправним учесником и потписником).
У Декларацији је, у контексту „агресорског рата Русије против Украјине“, наглашено да је „важније него икад“ „стратешко партнерство између Европске уније и Западног Балкана“.
И овим политичким актом се „западни Балкан“, са независном RK, заокружује у политичку, економску, одбрамбено – безбједносну и медијско – пропагандну колонију ЕУ (и тиме и САД и NATO пакта), а Русија се, без зазора, третира као највећи непријатељ. У таквој колонији двије албанске државе би се убрзо ујединиле, а Република Српска била би укинута.
Наредбодавним тоном наведено је и да „Морају се спровести споразуми постигнути у оквиру дијалога Београда и Приштине који се води уз посредовање ЕУ, посебно Споразум о путу ка нормализацији и његов анекс (Споразум о путу нормализације између Косова и Србије (Други бриселски споразум), од 27. фебруара 2023.године и Анекс Споразума о путу нормализације односа између Косова и Србије и Мапа пута“ (Охридски споразум), од 2. марта исте године, који су, као обазујући и непромјенљиви, постали дио поглавља 35 Преговарачког оквира о приступању Србије ЕУ.
У интервјуу за „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, од 27.септембра 2025. године, Вучић је казао да су Србија и Русија пријатељи, али не и савезници. Казао је и: „Увек смо подржавали територијални интегритет Украјине и наставићемо да га подржавамо…Верујем да Србија треба да постане део ЕУ.“
Вучић је више пута негирао да Србија извози оружје у Украјину, али је истовремено истакао да не може да сноси одговорност ако се то деси преко треће земље. Признао је и да Србија извози у САД наоружање преко једне америчке фирме.
У марту 2023.године, Вучић је говорио о извозу оружја: „…То што ће се нешто да се нађе негде на ратишту наравно да ће да се појави…Наравно да ћемо увек да се појави на ратишту и то ћемо наставити да радимо.“ Ово доказује да је био свјестан да ће муниција завршити у рукама украјинске армије.
У саопштењу руске Спољне обавјештајне службе (СВР), од 29.маја 2025. године, о снабдијевању Украјине муницијом из Србије, (што је, логично, и став државном руководства Русије) се наводи:
„Према информацијама којима располаже СВР српске одбрамбене компаније, упркос „неутралности“ коју је прогласио званични Београд, снабдијевају Кијев муницијом…допринос српских одбрамбених предузећа рату који је покренуо Запад,…износи стотине хиљада пројектила за вишецијевне ракетне бацаче и хаубице, као и милиони метака за стрељачко оружје (са очигледном сврхом) да убијају и осакате руске војнике и цивиле.“
Овакво поступање Вучићеве власти и српских компанија представља кршење Уговора о трговини наоружањем (Arms Trade Treaty – ATT) – мултилатералног споразума који регулише међународну трговину конвенционалним наоружањем. Народна скупштина Србије га је потврдила (ратификовала) 2014.године.
Члан 11 Уговора нормира да држава извозница сноси одговорност и за
преусмјеравање извоза наоружања: „Свака држава чланица укључена у трансфер конвенционалног наоружања…предузима мјере у циљу спречавања његовог преусмјеравања“, односно „у циљу смањења ризика од преусмјеравања“
Дана 10. јануара 2025.године, Министарство финансија САД увело је санкције Нафтној индустрији Србије (НИС) због већинског удјела који у њој има руски „Гаспром“, који је на америчкој „црној листи“. Санкције су ступиле на снагу 9.октобра ове године. Другим ријечима, америчке власти желе да Србија, кроз „диверсификацију извора“, престане да се снабдијева нафтом и гасом из Русије.
Да је све ово унапријед договорено са Вучићем, у крајњем циљу да Србија уведе санкције Русији, доказује следеће:
1)У тачки 8 „Вашингтонског споразума “, од 5.септембра 2020.године –
„Економска нормализација“, пише: „Обје стране (Србија и RK) ће диверсификовати своје снабдијевање енергијом.“
2) Србија и САД су, 18.септембра 2024.године, потписале Споразум о стратешкој сарадњи у области енергетике, чији је садржај, још увијек тајна. Упућени процјењују да је ријеч о оквирном документу који, између осталог, обавезује Србију да купује амерички LNG (течни природни гас) и да одустане од много јефтинијег руског гаса.
3) У Декларацији бриселског Самита ЕУ – западни Балкан, од 18.децембра 2024.године, коју је и Вучић прихватио и потписао, наводи се: „Партнери Западног Балкана требали би искористити механизам ЕУ за заједничку куповину гаса и (америчког) LNG (течног природног гаса) како би смањили своју зависност од руског гаса (читај: и нафте).“
Како су објавили медији, Вучић је понудио „Гаспрому“ куповину његовог
удјела у НИС-у за 800 милиона долара. Међутим, „Гаспром“ је у уложио око 3 милијарде долара у развој компаније, чинећи је високотехнолошком и високопрофитабилном и снабдијевајући Србију енергентима по најповољнијим цијенама.
Руско, логично и извјесно, одбијање ове понуде, Вучићу би послужило као повод за, претходно са Западом договорену, национализацију (читај: отимање) руског удјела, која би се правдала „крајњом нуждом“. Након тога, планирано је да и Србија уведе санкције ЕУ Русији, са образложењем да Русија, тобоже, не води рачуна о државним и националним интересима Србије?!
Закључујемо: санкције НИС-у су Вучићу „добродошли повод“ за раскид са Русијом и потпуно престројавање Србије на погубни еуронатовски пут „без алтернативе“, прије свега по енергетску сигурност Србије и за остајање Косова и Метохије у њеном саставу. Код Вучића никад није постојала дилема да ли треба увести санкције Русији, већ само када да се то учини, те да „Руси дају повод за то“, тако да не угрози сопствени опстанак на власти.
Оно што Вучић мисли изрекао је Немања Шаровић (министар за европске интеграције), а пренио портал Gledaj.rs, 25.jул 2025.године: „Србија је спремна да у спору са Косовом пристане на веома велике компромисе и жели да у потпуности нормализује односе са Приштином, а верује и у способности Европске уније да нађе практична и креативна решења…Србија (је) спремна да у потпуности учествује у санкцијама (Русији) када чланство у ЕУ буде на видику, дакле, неколико месеци пре уласка у ЕУ.“
Да су то Вучићеве мисли доказује чињеница да Шаровић, због ове изјаве, није претрпио никакве политичке (кадровске) последице.
Право еуронатовско Вучићево лице открива и одбијање да учествује на
међународном форуму „Руска енергетска недјеља 2025“ у Москви (који се одржао од 15. до 17.октобра). Рекао је: „…Урсула фон дер Лајен (предсједница Европске комисије (ЕК)) долази у Србију у то време“.
Савјет ЕУ је 20.октобра 2025.године одобрио постепено укидање увоза руског гаса. Од 1.јануара 2026.године неће бити нових уговора са Русијом, а од 1.јануара 2027.године престаће доток руског гаса у ЕУ. Прелазни период ће трајати до 1.јануара 2028.године, када би увоз руског гаса био потпуно забрањен. Савјет ЕУ је усвојио и забрану транзита руског гаса кроз ЕУ у треће земље, а та мјера ступа на снагу 1.јануара 2026.године.
Иако ове одлуке погађају Србију која добија руски гас преко Мађарске и Бугарске, истовремено су неприхватљиве за Мађарску и Словачку, па и Бугарску. Лицемјерје руководства ЕУ доказује и податак да још увијек увозе око 20 одсто руског гаса другим (илегалним) каналима.
Европски парламент је 20. октобра 2025.године, усвојио „Резолуцију о поларизацији и повећаној репресији у Србији, годину дана након трагедије у Новом Саду“. У њој се, између осталог, наводи:
„(Европски парламент) Изражава трајну забринутост због националистичких наратива присутних у дјеловима протесног покрета; изражава жаљење због наставка коришћења националистичких идеологија попут „Велике Србије“ и концепта „српског свијета“…; подсјећа да таква реторика нема мјеста у односима ЕУ и Србије и да подрива регионалну стабилност“…“напредак у приступању ЕУ зависи од потпуног поштовања вриједности ЕУ…
Поново истиче да преговори о приступању ЕУ са Србијом могу напредовати само на основу…пуне усклађености са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ и увођења санкција против Русије…
Позива Комисију да покрене иницијативу за увођење циљних индивидуалних санкција против оних који су одговорни за озбиљна кршења закона у људских права у Србији, у складу са глобалним режимом санкција ЕУ за људска права…“
Иако Резолуција ЕП нема обавезујући карактер, она исказује преовлађујућу вољу у ЕУ, која ће се правно обликовати кроз акте Савјет и Европске комисије. И поред тога што у највећем дијелу оправдано критикује Вучићев режим, Резолуција представља вид ултиматума Вучићу да уведе рестриктивне мјере према Русији, уз пријетњу увођења санкција особама из његовог блиског окружења. Такође, садржај Декларације потврђује да патриотско залагање за српске државне и националне интересе нема подршку ЕУ.
И поред наведеног, Вучић, иако марионета Запада и непријатељ Русије,
још увијек ужива подршку руског државног руководства?!
Још једном понављам да је Русија (царска, комунистичка или демократска, свеједно) била, јесте и биће за Запад глобални непријатељ и неуклоњива препрека за остваривање њиховог трајног и неупитног циља – поробљавања планете.
И у садашњем тренутку је на дјелу потпуна хибридна агресија Запада на Русију која се, у главним стратешким документима САД, ЕУ и NАТО пакта, представља као, уз Кину, главни непријатељ. У новој „Стратешкој концепцији NATO 2030“ Русија је означена као „најзначајнија и директна пријетња“ за „мир и стабилност у евроатлантској зони“!.
Русија ће побиједити у рату са Западом, а ЕУ и NATO пакт ће се распасти, јер ће власти више њихових земаља чланица процијенити да им је најважније имати добре међудржавне односе са Русијом.
Још једном понављам да је Србија потребна Западу само као антируска и антиправославна колонија! Зато је Вучићево сврставање уз Запад непријатељски чин, не само према Русији, него и према Србији и цјелокупном српском народу! А српски народ и српске земље немају другог пута спасења, осим уз Русију која је пресудни фактор очувања територијалне цјеловитости Србије, са Косовом и Метохијом у свом саставу, као и позитивног решења српског националног питања на Балкану.
Србија нема будућност, у постојећим границама, без чврстог војног, економског, политичког и културно-духовног савеза са Русијом. Српски народ треба да се и међусобно и са руским народом уједини у Богољубљу и Христољубљу. Вријеме ради за Русију и за Србију (али само ако буде у чврстом савезу са Русијом). Тако би се очувала територијална цјеловитост Србије, као и њена војна и енергетска безбједност и опстанак Републике Српске.
Значи, Србија, ни под каквим условима, не смије, ни изричито ни прећутно, признати независност Косова. То би довело да даљег распарчавања Србије и нестанка Републике Српске.
Одбрана свете српске земље Косова и Метохије у саставу Србије (преко Русије и Кине у Савјету безбједности УН, а не уз посредништво ЕУ) и непроцјењивог богатства на њему, вриједна је, чак, и привременог одрицања грађана Србије (због реално могућих санкција ЕУ према Србији и, последично, пада БДП-а и животног стандарда грађана).
Ускраћивањем подршке Вучићу, односно критичким односом према његовом „државништву“, руководство Русије одлучујуће би помогло „освјешћивању“ патриотски опредијељених студената и грађана. То би био и предизборни вјетар у леђа партијама и истакнутим појединцима који се залажу за истинско заступање интереса Србије и српскога народа у цјелини.
Још једном понављам да је Вучић претворио Србију у политичку и економску колонију главних спонзора RK (САД, В, Британије и Њемачке, прије свега). Зато недвосмислено произилази да је једино спасоносно решење за Србију и српски народ промјена Вучићеве власти. Међутим, било би погубно да на власт дође нова еуронатовска гарнитура. Србија никад неће бити примљена у ЕУ! И након одрицања од Косова и Метохије, спонзори лажне државе Republika e Kosovës само би наставили њено даље распарчавање!
Миша Ђурковић, (научни сарадник на Институту за европске студије у Београду) је јавно саопштио (Novi standard, 21.oктобар 2025.) да постоји изјава Чедомира Чеде Јовановића „о томе како је (Герхард) Шредер (тадашњи њемачки канцелар) њему и (Зорану) Ђинђићу, приликом последње посете Берлину 2002. године, казао да треба да дигну руке од евроинтеграција, јер Србија тамо никада неће бити примљена…“
Легитимни и легални, патриотски студентски протести буде наду, што доказује и Програм студентске изборне листе, који у поглављу „Национални интерес“, патриотски дефинише да „међународни положај (Србије) мора бити подређен интересима државе и грађана. Кључне вредности на којима ће се будућа спољна политика темељити су очување суверенитета и територијалног интегритета“.
Такође, у саопштењу Пленума студената Филозофског факултета у
Београду (Србин инфо, 23.октобар 2025.) наводи се:
„…Не смемо заборавити да за тренутну политичку кризу у Србији, због своје вишегодишње подршке режиму велики део кривице сноси управо Европска унија. Имајући то у виду, сваки покушај повезивања студената са Европском унијом за последицу има искључиво стварање раздора и слабљење нашег покрета, а последично јачање позиција аутократског режима Александра Вучића.“
Међутим, студентски протести, сами по себи, не могу довести до пада Вучићевог издајничког и криминалног режима. И њима, као и патриотским политичким партијама и јавним интелектуалцима – принципијелним критичарима Вучићеве власти, поред масовне грађанске, неопходна је и подршка званичне Русије.
Милан Гајовић, Подгорица
25. октобар 2025.године
