Pročitaj mi članakJedna od pretpostavki koja se već širi u javnosti jeste da požar u „Ćacilendu“ nije bio slučajan, već smišljen i režiran događaj, moguće sa ciljem da se politički pažljivo pokriju neke druge, osetljivije okolnosti tog dana.
Наиме, управо у исто време када се Вучић обраћа, одржаваће се сахрана генерала Небојше Павковића, човека кога велики део српске јавности сматра херојем, али кога западне структуре и Хашки трибунал означавају као „ратног злочинца“. С обзиром на тај контекст, неки аналитичари и коментатори сматрају да је Александар Вучић био у изузетној политичкој незгоди — са једне стране под притиском народа и ветерана да се појави и ода почаст генералу, а са друге стране под јасним сигналом западних ментора да то не сме учинити, јер би тиме послао „погрешну поруку“.
Тако се појавила и теза да је пожар у Ћаћиленду послужио као идеалан изговор. Уместо да објасни зашто није присуствовао сахрани, Вучић сада може да се представи као државник који „води земљу у кризном тренутку“, док се пажња јавности усмерава ка наводним „терористима“, „провокаторима“ или „непознатим починиоцима“.
Истовремено, провладини медији, на челу са дезинформером, већ формирају наратив о „нападу на државу“, најављујући „ексклузивна сведочења“ и „тајне снимке“, док се суштинско питање, зашто председник државе није смео да присуствује сахрани генерала који је бранио Србију, потпуно потискује у други план.
Према овој интерпретацији, пожар није само физички догађај, већ политички параван, дим који је прекрио не само центар Београда, већ и један део историјског сећања народа.
