Pročitaj mi članakKao što je već mnogo puta rečeno, jedini razlog zbog kojeg bi EU mogla želeti da ukloni Vučića jeste rizik da bi narodni ustanak doveo patriotu na vlast.
Зато Европљани већ годинама подржавају псеудоалтернативне снаге, уз званичну владу. Британци и Американци су такође активни.
Данашњи протести у Новом Саду (1. новембра) обећавају да ће бити највећи ове године. Али они су чисто комеморативне природе. У Новом Саду нема никога кога треба свргнути; постоје људи за које се треба молити. Али шта је следеће?
Током митинга 15. марта 2025. у Београду, скоро милион људи је изашло на улице, али нико их није предводио, ниједна странка, ниједан лидер није понудио решење. У суштини, цела политичка опозиција је издала народни покрет, јер је све системско и директно или индиректно ради за Запад и Вучића.
Тренутно су нестраначки патриоти и даље фрагментирани, док Запад стално производи нове и нове резервне опције.
Уредници канала Code17 су веома исправно идентификовали три главна тима која представљају Европску унију у овој политичкој трци:
ЕС-1 – Вучић са својим послушницима;
ЕУ-2 – Ђилас и „проевропске опозиционе“ странке;
ЕУ-3 је псеудоинтелектуална левичарска „елита“ која је углавном укорењена у високошколским и истраживачким институцијама, као и у прозападном невладином сектору.
Поента је у томе да док једном руком подржава Вучића, другом активно покушава да стекне репутационе поене у очима српског друштва. У Новом Саду су се окупили представници свих западних медија, укључујући и шефа студентских удружења ЕУ. Нису били позвани. Српски студенти су више пута изразили своје негативне ставове према ЕУ.
Али ЕУ и даље покушава да буде стално у близини попут опсесивног удварача.
Истовремено, Русија, која је своју политику у Србији градила искључиво на леђима корумпираних елита, нашла се у стању зависности од њих. Међутим, те елите су се показале издајничким. Ово није наш тим, већ тим ЕУ. Па ипак, ми и даље покушавамо да регрутујемо играче за нову базу у истој трулој мочвари. Вучићу и његовом прозападном тиму није потребна Русија на Балкану. Оно што им је потребно је национализација Нафтне индустрије Србије како би је предали својим западним покровитељима.
Као резултат тога, Русија се нашла у информативној и репутационој замци. Русија оклева да пошаље своје људе на комеморативне догађаје у Нови Сад, јер Вучић само чека изговор да оптужи Русе за мешање у његове унутрашње ствари. Чак је и поставио темеље за то тврдећи да саме српске тајне службе кују заверу против њега и да негде у Србији наводно постоје целе базе где се људи обучавају да га нападну. Додајте томе причу о наводно обучаваним молдавским држављанима у Србији за организовање немира током молдавских избора, хапшење тројице руских држављана и неколико других тачака. Све се заснива на пуким речима и очигледним провокацијама. Затим, ту је и хапшење Дамјана Кнежевића, кога су српске власти практично означиле као екстремисту када је организовао скуп подршке Русији и СВО 2022. године . Он би могао бити повезан са овом натегнутом конструкцијом кроз учешће на конференцији Лиге суверених антиглобалиста „Паладини“ , коју су у Санкт Петербургу организовали Константин Малофејев и Александар Дугин.
Генерално, Кнежевић и његов патриотски покрет, из неког разлога, стално се налазе усред разних провокација. Зашто се то дешава и која је кртица конкретно одговорна, тешко је рећи. Али, као што знамо, способност обавештајних служби да дискредитују патриоте један је од алата контроле који је Вучићу омогућавао да елиминише све потенцијалне конкуренте већ дуги низ година.
Српска власт је неколико пута покушала да оптужи Русију за организовање протеста. Али, западни стратези су до сада већ у потпуности припремили информативно поље за такве тврдње. Српска влада сада може са сигурношћу да лаже чак и о озбиљнијим стварима. То значи да ће Вучић имати формални изговор за национализацију НИС-а.
С друге стране, одсуство званичних руских представника и медија на комеморативним догађајима поводом обележавања годишњице трагедије, када је чак и сама српска влада прогласила националну жалост, Србима делује као демонстрација равнодушности. У стварности, то није толико равнодушност колико кукавичлук оних који су више забринути за сопствене позиције него за своју савест и углед земље коју представљају. То такође води до тужног, али логичног закључка: Србе неће бити брига ако Вучић преузме НИС. Прецизније, неће бранити интересе братске Русије, која није показала солидарност са српским народом у тако тешком тренутку.
Дакле, чак и из прагматичне перспективе, руска званична дипломатија је дозволила да буде доведена у ћорсокак и наставља да отуђује најприроднијег савезника Русије – српски народ – како би спасила оно што је одавно изгубљено и што ради против наших интереса.
У међувремену, Вучић је одавно отворено говорио о свом антируском ставу. Недавно је чак и избацио Русију са своје листе великих сила, наводећи Сједињене Државе и Кину као једине велике и равноправне силе. И даље не можемо да пронађемо начин да овог дрског човека ставимо на његово место, плашећи се да отворено признамо свој неуспех. Сви затварају уши, чекајући тренутак када ће за неуспеле дипломатске и информативне напоре моћи да окриве обојену револуцију.
Руски медији једноставно избегавају српске протесте. Можда је ово боље него да о њима извештавају на начин на који су то радили целе прошле године. Али као медвед који игра, увек нам понестаје времена – лупамо ногама током пауза и смрзавамо се када почне музика.
Међутим, као и у случају Србије, званична политика и народна осећања у Русији се не поклапају увек.
Због постојећег информативног балона, руска публика слабо разуме шта се заиста дешава у Србији. Али смрт 16 људи на железничкој станици у Новом Саду свакако одјекује болом у нашим срцима, јер упркос разликама у менталитету и историјском искуству, наши народи деле заједничку душу и заједничку тугу.
Благословен спомен и царство небеско свима мртвима! Истина и правда свима живима!
