Pročitaj mi članakTo što je pojava na protestima Vladimira Štimca, nekadašnjeg košarkaškog reprezentativca unela izvesnu, još neizmerenu, nervozu među režimlijama, razumljivo je. Već slutite i zašto, pa da ne razmatramo sad to. Manje je, međutim, razumljivo zašto se predsednik Vučić toliko uznemirio od toga, pa je krenuo i da ga olajava. Vučiću bi bolje bilo da nije komentarisao Štimca niti jednom rečju: sve što je rekao bilo je pogrešno. Ali, šta smo drugo očekivali?
Више јавно тужилаштво у Београду терети Штимца да је „2. новембра 2025. године у поподневним и вечерњим часовима на Тргу Николе Пашића у непосредној близини Дома Народне скупштине позивао на насилну промену уставног уређења и подстрекавао учеснике непријављеног скупа да изврше напад на учеснике другог пријављеног скупа, који се одржава у Пионирском парку, затим на полицијске службенике, као и на насилно свргавање носилаца највиших државних функција“. У међувремену, прослављени кошаркаш Владимир Штимац, који је ухапшен у ноћи између недеље и понедељка, пуштен је на слободу.
– Хвала вам пре свега што сте били уз мене што сте се свугде појавили. Идемо даље, не стајемо нигде, боримо се против овог накарадног и криминалног режима. Ако мисле да ће да ме сломе у 18 квадрата, ја сам одрастао у 18 квадрата, то морају да знају сви. Александар Вучић мора да зна да ја нисам неко ко ће да одустане од правде и нормале а ове све марифетлуке његове, то може да заборави рекао је Штимац по изласку из притвора.
Ukinut pritvor!
Štimac je slobodan čovek! pic.twitter.com/gi7JxLAojA— Vladimir🥋 (@samuraj016) November 4, 2025
Током притвора, од Штимчевих саиграча из дана проведених у Црвеној звезди и репрезентацији Србије, јавио се Бранко Лазић. У одбрану освајача три сребрне медаље са националним тимом (Мадрид 2014, Рио 2016. и Истанбул 2017), стао је тренер који га никада није водио у каријери, заправо му је био ривал у „вечитим дербијима“. Реч је о Душку Вујошевићу. И Мића Берић и Игор Ракочевић пружили су подршку Владимиру Штимцу. Подржао га је и Ратко Варда, бивши кошаркаш Партизана, са којим Штимац никада није био саиграч. Урадила је исто и Милица Дабовић, трофејна кошаркашица Србије.
Спортисти у Србији морају да покажу да се на њих режим увек може ослонити. У супротном, чека их „топли зец“, у најбољем случају, заборав и вечна тишина. Зато се наше друштво дели на привилеговане и на тлачене. И не смеш ни једног тренутка да заборавиш да је у Србији само један човек за све. Ако си врхунски спортиста, да му се врхунски покораваш и да не доводиш у питање ништа што више биће ради, а биће је благородно па ће да награди или казни. Владимир Штимац то није прихватио.
Председник Републике често каже да једва чека да заврши свој мандат и да остане у својој земљи да ради нешто друго, да буде, ваљда, кошаркашки тренер, правник, винар, палачинкар. Он лично и његова слугарска пропаганда, стварају атмосферу страха и код сопствених симпатизера, да ће, ако они падну с власти, наступити свеопшти линч, апокалипса. Откако је на власти, Вучић пред сваке проблеме мобилише своје странчке и парастраначке структуре и бираче, причајући приче о томе како је он највећа жртва у историји, како мучи муке Исусове, како су се цео свет и цела домаћа опозиција уротили против њега, како је он сам никад слабији.
Председник Србије Александар Вучић кренуо је на Високу спортску и здравствену школу струковних студија у Београду. И ту је већ пет година. Како је председник навео, ово је остварење његових дечачких снова. Опште је познато да Вучић жели да постане кошаркашки тренер. Он би да испуни дечачки сан, а суштина је шта ће бити на крају? Народу Србије пролази живот, а ни криви ни дужни само су се нашли на терену који је само њему био интересантан за игру. Није, наиме, паметно поигравати се са таквим стварима. Сад је то схватио.
Последњи закључак је само делимично могућ, јер су у председниковом случају ствари ипак мало комплексније. Али, не – незајажљива глад за популарношћу и из ње изведене моћи превише је јака.
