Амерички конгресмен Џо Вилсон објавио је у петак пун текст закона који је са демократом Билом Китингом унео у Представнички дом Конгреса САД. Предлог носи званичан назив „Supporting the Rule of law, Building Institutional Justice, and Accountability Act“, скраћено СРБИЈА акт, и означен је као Х.Р. 10183. У истом низу порука Вилсон је упутио и на извештај Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права о изборима у Србији 2023. године, које је та мисија описала као одржане у „неправедним условима“. Његова оцена данас гласи кратко: препоруке ће пажљиво пратити, а засад — није добро.
Закон је поднет 27. августа 2026. и упућен Одбору за спољне послове и Одбору за правосуђе. Чела се његово усвајање. Статус му је „уведен у процедуру“. Уз Вилсона и Китинга потписници су постали и републиканци Кит Селф и Брајан Фицпатрик, као и демократкиња Дина Тајтус. То је двостраначка иницијатива чланова Одбора за спољне послове, а не извршна одлука Беле куће. Ипак, текст је писан тако да, ако прође, веже руке Стејт департменту у односу према Београду.
У „мишљењу Конгреса“ закон наводи да је Србија доживела озбиљно демократско назадовање, позивајући се на амерички извештај о људским правима за 2024. и извештај Европског парламента за 2025. Власт Александра Вучића оптужује се да је на студентске и грађанске протесте одговорила прекомерном силом, хапшењима и притиском на независне медије. Посебно се тражи независна истрага пада надстрешнице на новосадској станици 1. новембра 2024, када је погинуло шеснаест људи. Закон истовремено бележи продубљивање веза Београда са Русијом, Кином и Ираном, укључујући споразум о информационим технологијама и вештачкој интелигенцији са Техераном и слање министра као Вучићевог изасланика на сахрану Алија Хаменеија у јулу 2026.
Оперативни део је оштрији од увода. Политика Сједињених Држава, пише у предлогу, треба да буде увођење финансијских и визних санкција против особа које подривају мир и територијални интегритет на Западном Балкану, руше демократске институције, учествују у корупцији или тешким кршењима људских права. Позива се на већ постојеће извршне наредбе и на одредбе Закона о демократији и просперитету Западног Балкана. Стејт департмент би у року од 180 дана морао Конгресу да достави извештај о руском и кинеском утицају у Србији, а у року од 90 дана стратегију двостраног ангажмана.
Кључна полуга је Стратешки дијалог САД и Србије. Закон налаже да се учешће у том формату обустави ако се на сто не ставе односи Београда са Москвом, Пекингом и Техераном, слободни и поштени избори, борба против корупције и јавне набавке, као и слобода медија и окупљања. Без писмене потврде државног секретара најмање десет дана унапред, ниједан службеник Стејт департмента не би смео да учествује нити да троши средства на дијалог. Додатна помоћ Србији предвиђена је тек ако председник САД потврди трајан напредак у правосуђу, слободи медија и спољној политици усклађеној са ЕУ и НАТО. Закон би важио пет година.
Вилсоново објављивање пуног текста није технички детаљ. Долази месец дана пре ванредних парламентарних избора 25. октобра и после његових наступа у којима је Вучића оптуживао да намешта изборе и да је „у џепу америчких противника“. Позивање на ОДИХР из 2023. има јасну поруку: исти проблеми — медији, притисак на бираче, злоупотреба јавних ресурса — нису отклоњени. Закон сам по себи не уводи санкције сутра ујутру. Али ставља на папир услове под којима Вашингтон више неће третирати дијалог са Београдом као ритуал без садржаја. За грађане Србије то значи да ће питање поштених избора од сада бити и предмет америчког закона, а не само домаћег спора.
Нажалост, остаје да се види шта ће следеће Александар Вучић продати од Србије у намери да се извуче из ове нове, за њега, неповољне ситуације..
(Србин инфо)
