Иран је извршио жестоку одмазду ракетним нападима на енергетску инфраструктуру у више земаља Персијског залива, саопштиле су међународне агенције.
Напади су уследили као директан одговор на израелски удар на највеће иранско гасно поље Јужни Парс, које се дели са Катаром и представља основу иранске производње природног гаса.
Према првим информацијама, мета напада била су нафтна и гасна постројења у Катару, Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима. У Катару је избио велики пожар у индустријском граду Рас Лафан, који је кључно постројење за прераду природног гаса и основа катарске економије. Катараско Министарство унутрашњих послова саопштило је да су тимови цивилне заштите одмах реаговали и да се пожар гаси.
Иранске оружане снаге, укључујући Револуционарну гарду (IRGC), раније су упозориле да ће, уколико се нападну иранска енергетска постројења, ескалирати сукоб на „нове начине“. Јединствени штаб иранских оружаних снага „Хатам ал Анбија“ саопштио је да ће „Иран напасти нафтну и гасну индустрију заливских земаља“ уколико се њихова инфраструктура поново нађе на мети.
BREAKING: A fire has broken out at Qatar’s Ras Laffan refinery following an Iranian attack. pic.twitter.com/4MSAE1bEHU
— Clash Report (@clashreport) March 18, 2026
Иако иранске власти још увек званично нису преузеле одговорност за напад, израелски званичници су потврдили да је израелско ратно ваздухопловство претходно гађало иранску гасну инфраструктуру у провинцији Бушер, где је оштећено више објеката у Специјалној економској енергетској зони Јужни Парс. То поље представља највећу познату резерву гаса на свету и обезбеђује око 70 одсто иранског домаћег природног гаса.
За сада нема званичних информација о жртвама или прецизном броју испаљених ракета и дронова. Међународни медији, попут Си-Ен-Ена, преносе да су пожари захватили више локација и да су власти у заливским земљама увећале мере безбедности.
Овај напад представља озбиљну ескалацију тензија на Блиском истоку, с обзиром на то да су земље Персијског залива међу највећим светским произвођачима нафте и гаса. Ситуација се прати са великом пажњом, а стручњаци упозоравају да би даљи сукоби могли имати драматичне последице по глобално тржиште енергената.






