Pročitaj mi članakProslavljeni srpski reditelj Nemanja Kusturica suočava se s novim izazovom nakon što je njegov restoran Viskonti u Mokroj Gori privremeno zatvoren 25. jula 2025. godine zbog navodnih poreskih nepravilnosti. Prema izveštaju poreske inspekcije iz Užica, u koji je uvid imao portal Danas, utvrđene su nepravilnosti u vezi s evidentiranjem prometa preko fiskalnog uređaja i radnim angažovanjem zaposlenih. Kusturica je ovo zatvaranje kratko prokomentarisao kao „nagradu Aleksandra Vučića i Siniše Malog za najbolje selo na svetu, bar po meri UNESKA“, sugerišući politički motiv iza ove odluke.
Затварање ресторана долази у тренутку појачаних тензија између Кустурице и актуелне власти у Србији. Кустурица је више пута јавно подржао студентске протесте који трају већ девет месеци, а започели су након трагичног урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024, када је страдало 16 људи. Студенти, предвођени иницијативама попут „Дезинформер“, захтевају правну државу, нове изборе и одговорност власти. Кустурица је посебно истакао потребу за ослобађањем политичких затвореника у Београду и Ужицу, оптужујући власт за кршење Устава кроз нормализацију односа с Косовом и потписивање Бриселског споразума.
Његова подршка протестима није прошла незапажено. На Инстаграму, Кустурица је поделио објаву портала Искра у којој је изразио став да су они који су потписали Бриселски споразум и дали сагласност за француско-немачку иницијативу о Косову највећи кршитељи Устава. Осим тога, Кустурица се противио ископавању литијума у Србији, Вучићевом пројекту који има подршку ЕУ, изјавивши да је спреман „изгубити живот“ у борби против уништавања животне средине. Ове изјаве су му донеле претње смрћу, на које, како тврди, власт и тужилаштво нису реаговали.
Режимски медији, попут Информера, Ало, Новости и Б92, брзо су се обрушили на Кустурицу. Информер, под уредништвом Драгана Ј. Вучићевића, оптужио је редитеља за учешће у „обојеној револуцији“ и изнео низ увреда, називајући га издајником и повезујући га с наводним страним интересима који желе дестабилизацију Србије. Ови медији често користе наратив да су протести, укључујући и Кустуричину подршку, део завере за „сламање краљежнице Србије“. Ало и Новости су објавили чланке у којима се затварање ресторана приказује као рутинска пореска контрола, без помињања политичког контекста. Б92 је, с друге стране, нагласио „неодговорност“ Кустурице као бизнисмена, избегавајући дубљу анализу.
Насупрот томе, објективни медији попут Н1, Нова, Данас, Србин.инфо, НСПМ и Правда пружају критички поглед на ситуацију. Н1 и Данас детаљно извештавају о политичком контексту, истичући Кустуричину подршку студентима и повезујући затварање ресторана с притисцима власти. Нова је нагласила да је Кустурица постао мета режима након што је јавно критиковао Вучићеву политику, док Србин.инфо и НСПМ указују на шири образац гушења опозиционих гласова. Правда је објавила текст у којем се сугерише да је пореска инспекција само изговор за политичку одмазду.
На друштвеним мрежама, посебно на X платформи, реакције су подељене. Корисник @БЦензуре је написао: „Кустурица подржао студенте, власт му затворила ресторан“, указујући на политичку позадину. Слично, @новарсонлине је истакао да је затварање ресторана „награда Вучића и Синише Малог“, док је @н1србија подсетила на Кустуричину борбу против ископавања литијума. Међутим, корисници блиски власти, попут @СрбијаПрво, тврде да је Кустурица „изгубио компас“ и да пореска контрола нема везе с политиком. Ове супротстављене реакције одражавају дубоку поларизацију српског друштва.
Затварање ресторана Висконти може се посматрати као део ширег обрасца таргетирања јавних личности које се супротстављају власти. Слично Кустурици, и Новак Ђоковић је постао мета режимских медија због подршке студентима, што показује да Вучићева администрација користи различите механизме за ућуткавање критичара. Пореске инспекције, медијски напади и оптужбе за издају често се користе као оружје против неистомишљеника. Док власт инсистира на законитости поступка, критичари тврде да је ово селективна примена закона усмерена на политичке противнике.
Овај случај додатно осветљава проблем корупције и злоупотребе институција у Србији. Студенти и грађани који протестују траже транспарентност и одговорност, док Кустуричин пример показује колико далеко власт може ићи у гушењу критике. Док режимски медији настављају да оправдавају овакве потезе, објективни извори указују на потребу за реформама и слободом медија. Грађани заинтересовани за политику и борбу против корупције препознају овај случај као још један доказ дубоко укорењених проблема у српском друштву.
