Специјално тужилаштво у Приштини води истраге против 2.500 Срба осумњичених за ратне злочине. Од пре месец дана, позиви на саслушање стижу на кућне адресе полицијских и војних официра у Србији. Бивши командант Жандармерије, Горан Радосављевић Гури, тврди да су му из Дирекције МУП-а Србије потврдили да је на потерници, па су га посаветовали да не путује у иностранство. Истовремено, „држављани Косова“ несметано пролазе Србијом. Кад полиција некога ухапси под сумњом да је извршио ратне злочине, српско Тужилаштво обуставља гоњење и пушта их на слободу. Док је био на функцији председника Владе, Вучић је, 2015. године, потписао споразум са „косовским колегом“ Исом Мустафом, којим је обавезао Србију да не води судске поступке против албанских терориста.Пише: Предраг Поповић
На основу члана 172, став 1, ЗКП-а, Специјално тужилаштво Републике Косово (СТРК) позива окривљеног, са адресом у Земуну, да се појави у овом тужилаштву 02.06.2026. године. Окривљени се сумњичи да је починио кривично дело: Ратни злочин против цивилног становништва из члана 142 у вези са чланом 22 Кривичног закона СФРЈ. Напомена: Упозорени сте да ћете у случају неодазивања по овом позиву бити приведени.
Такав позив је, у мају ове године, добио пензионисани полицијски генерал Горан Радосављевић Гури. Из тужилаштва у Приштини позиви су стигли на кућне адресе још стотинак бивших командира и припадника полицијских и војних јединица, који су учествовали у одбрани Србије у време здружене агресије албанских терориста из УЧК и НАТО снага. Позив је добио и полицијски генерал Властимир Ђорђевић, кога је Хашки трибунал 2011. осудио на казну затвора од 27 година, коју је Жалбено веће 2014. смањило на 18 година. Ђорђевић је 2025. одслужио казну и пуштен је на слободу. Без обзира на то, албанско Специјално тужилаштво опет га терети за иста кривична дела. Позиве из Приштине су добиле и породице покојних полицијских и војних официра Обрада Стевановића и Божидара Делића.
Не зна се тачан број Срба који су у Приштини оптужени за ратне злочине. Албанско тужилаштво је 2022. године саопштило да је поднело 800 оптужних предлога и да води још толико истрага. Међутим, медији на Косову спекулишу са бројком од 2.500 оптужница.
Осим тога што већина српских ратних ветерана не зна да ли се налази на косовским потерницама, велики проблем представља то што албанске власти располажу њиховим адресама и осталим личним подацима.
– Тужилаштво из Приштине није могло да зна где неко од нас станује. Те податке дао им је неко из наших државних органа. Ко је то урадио, тај је издајник! Шиптари могу да подигну оптужнице против сваког полицајца и војника који је био на Косову, поготово против оних који су тамо рођени. У Жандармерији је било много људи који су са Косова. За њих се зна ко су, а њихове породице и данас живе тамо. Они не могу да оду и посете своје родитеље јер ће бити ухапшени, одговараће пред неким судом у Приштини – рекао је Гури Радосављевић недавно на једној режимској телевизији.
Бивши командант Жандармерије каже да су га звали из Дирекције МУП-а Србије и упозорили да се налази на косовској потерници, па не би требало да путује у иностранство.
– Не смемо да путујемо нигде ван Србије. Све државе које су признале Косово имаће легитимно право да нас задрже на граници и испоруче Приштини, да нам Шиптари суде! Можемо да путујемо у Русију, Кину или Шпанију, али шта ако авион буде принуђен да слети у неку другу државу? – каже Радосављевић.
Косово се више пута кандидовало за чланство у Интерполу, али од 2023. године не подноси такве захтеве. Иако није члан Интерпола, лажна република Косово сарађује са полицијама других држава преко билатералних споразума, као и кроз међународне мисије и организације. Уместо косовских власти, потернице за осумњиченима подноси мисија Уједињених нација на Косову (УНМИК), која Интерполу прослеђује захтеве за лоцирањем, хапшењем и изручењем тражених лица. Интерпол затим проверева да ли захтев косовских правосудних органа испуњава правила за објављивање тзв. Црвене потернице (Ред Нотице).
Интерпол не издаје налоге за хапшење, већ само објављује међународна обавештања, а свака држава сама одлучује како ће поступити. Најчешћи ризик за Србе, осумњичене за ратне злочине, настаје приликом путовања у државе које признају Косово, које би могле да поступе по међународној потерници.
Косовски Албанци, бивши припадници УЧК, немају такве проблеме. Они без страха путују где хоће, па и кроз Србију. Заштиту од судског прогона омогућио им је Александар Вучић. У време свог првог мандата на функцији председника Владе Србије, Вучић је потписао документ, заједно са косовским колегом Исом Мустафом, којим се Србија обавезала да не покреће поступке против Албанаца који су осумњичени за ратне злочине над српским цивилима, полицајцима и војницима. Да постоји такав споразум, јавност је сазнала пре два месеца, 29. априла 2026, када је Србија морала да из притвора пусти Матхата Љожанија, који је у фебруару ухапшен на граничном прелазу Батровци, између Хрватске и Србије, због сумње да је, као припадник групе под командом Рамуша Харадинаја, учествовао у „отмици и масакрирању полицијских службеника“, како се наводи у саопштењу МУП-а Србије.
Љожанијев случај је само један у низу. Под сумњом да је током 1999. у Подујеву, заједно са неколико припадника УЧК, учествовао у убиству српских цивила, Хазир Хазири је ухапшен 8. септембра 2025. године на прелазу Мердаре. Из притвора је пуштен 21. јануара 2026. Албански медији су објавили да је власт у Приштини обавестила Делегацију Европске уније у Србији и амбасаде земаља Квинте да „Србија не извршава обавезе, које је преузела 2015. године“.
Чим је доведен на власт, и пре него што је постављен на функцију премијера, Александар Вучић је почео да пружа заштиту терористима из УЧК. На његово инсистирање, крајем 2013, после годину и по дана проведених у притвору, пуштен је Марк Кашњети. Српско Тужилаштво за ратне злочине га је ослободило оптужби за убиство цивила у Призрену.
Као у спортском риболову – ухвати, сликај и пусти – Вучићев режим до данас примењује исту тактику. За потребе лажне представе о њему као о српском патриоти, Вучић допушта полицији да повремено ухапси неког од албанских ратних злочинаца. Неки од њих проведу по неколико месеци у притвору, али потом сви буду ослобођени оптужби, најчешће и пре него што се заврши истрага, а понекад и после пресуде. Такав је био случај Петрита Дуље, кога је Виши суд у Београду, у новембру 2022, првостепено осудио на две године затвора због ратног злочина у Ђаковици. Апелациони суд је преиначио пресуду и ослободио Дуљу. Под оптужбом за ратне злочине ухапшен је Хилми Кељменди, али српско Тужилаштво је после три дана одустало од гоњења, па је пуштен на слободу.
Почетком јуна 2024. године, на прелазу Мердаре ухапшен је Тефик Мустафа, који је, према наводима МУП-а Србије, учествовао у отмици тројице полицајаца, чија тела никада нису нађена. После интервенције косовске Канцеларије за везу у Србији, на захтев Мисије ЕУ и амбасадора земаља Квинте, Мустафа је пуштен из притвора.
На исти начин је окончан случај косовског и британског држављанина Садика Дуракуа из Ђаковице, који је у априлу 2024. ухапшен на граничном прелазу Батровци под оптужбом да је извршио ратне злочине 1999. године. После шест месеци проведених у притвору, Дураку је пуштен на слободу. Заслуге за то има и његов бранилац, адвокат Горан Петронијевић, који се у медијима представља као љути српски националиста, а који се „прославио“ 2000. године, када је, као судија, донео пресуду против Била Клинтона, Тонија Блера, Герхарда Шредера и осталих криваца за агресију на СР Југославију.
Исту процедуру су прошли бивши припадници УЧК Хасан Дакај и Арбнор Спахиу. Дакај је ухапшен на Мердару, а Спахиу приликом преласка границе између Мађарске и Србије. После одређеног времена, одбачене су оптужбе којима су се теретили за ратне злочине и друга кривична дела.
У време НАТО агресије и најжешћих терористичких напада УЧК на српске полицајце, војнике и цивиле на Косову и Метохији, Александар Вучић је био на функцији министра информисања. Хушкао је на рат, претио Албанцима протеривањем преко Проклетија, обећавао да ће оружјем одбранити „колевку српства“ чак и по цену „да први погине“. У послератном периоду, Вучић је оптуживао западне силе да су окупирале јужну српску покрајину. Износио је стравичне информације о злочинима УЧК над Србима на Космету и заклињао се да ће Албанци „кад-тад бити кажњени“. Међутим, након другог доласка на власт, зарад политичких и личних интереса, Вучић је са косовским премијером Мустафом потписао споразум, којим је обавезао Србију да одустане од судског прогона Албанаца који су осумњичени за ратне злочине. У последњем чину издаје, Вучићев режим је Специјалном тужилаштву у
Приштини дао адресе српских полицајаца, војника и цивила, које албанска власт терети за најтежа кривична дела.
– Ко је Шиптарима дао наше податке, тај је издајник – каже Горан Радосављевић Гури, бивши командант Жандармерије и актуелни члан Српске напредне странке.
Као и многи други припадници напредњачког картела, Гури није очекивао да ће Вучић, после предаје Косова, предати и појединачно сваког Србина, који се борио против УЧК, а истовремено штитити албанске терористе од одговорности. После овога, само је питање времена када ће српска полиција почети да хапси све који се налазе на албанским потерницама.
Вучићева сезона лова на Србе је почела. Свима, којима је Вучић нацртао мету на чело, остаје нада да ће ускоро доћи до смене власти. За њих није битно ко ће преузети власт, нико неће бити такав издајник као што је Александар Вучић.
