Pročitaj mi članakZbog oprečnih izjava zvaničnika Srpske liste i zapadnih diplomata u Prištini, studenti Prištinskog univerziteta sa sedištem izmeštenim u severni deo Kosovske Mitrovice zahtevaju od vlasti u Beogradu da im jasno saopšte sadržinu potpisanih sporazuma koji se tiču zdravstva i obrazovanja na KiM, ili da ako oni ne postoje jasno i precizno kažu kako nameravaju da reše novonastali problem.
У саопштењу достављеном медијима истиче се да се „група студената Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици већ месецима обраћа јавности, упозорава и позива на предузимање конкретних мера због навода да ће се образовни и здравствени систем интегрисати у косовски систем, али је таргетирана, означавана као издајничка, а њени чланови као страни плаћеници да би сад, и пре интеграције, студентима и професорима који немају косовска документа процес студирања и рада практично био онемогућен“.
„Захтеви које траже косовске власти – привремена боравишна дозвола због студирања и рада – готово су неизводљиви док је Универзитет у садашњем статусу, јер Универзитет не може да изда документацију коју Приштина налаже, будући да институције Републике Србије не признају косовске институције. Свесни ситуације, сматрамо да интеграција, као ни евентуално измештање није решење. Захтевамо трећи начин за опстанак
Универзитета, укупног школства и здравства, а самим тим и студената, ученика, просветних радника, здравствених радника као и целокупног српског народа на КиМ“, истичу студенти Приштинског универзитета.
Уместо званичног Београда који и даље ћути поводом спекулација о могућој, по некима чак и договореној интеграцији српског образовања и здравства у правне оквире самопроглашене косовке државе, јуче се огласио Оливије Геро, амбасадор Француске у Приштини.
„Здравство и образовање су изузетно осетљива питања. Верујем да требају бити дискутована са ЕУ и у ЕУ која је управљала дијалогом између Косова и Србије. Ништа некоординисано се не треба предузети“, изјавио је амбасадор Геро.
Он је оценио и да је ова тема „предмет лажних вести и претеривања“, али и да „Срби треба да буду део живота Косова, а не само да задрже свој идентитет“.
„Зато је потребан капацитет младих косовских Срба и младих Албанаца да разговарају међусобно, да деле заједничке ствари. То је начин за корак напред. Али, не треба бити исхитрен по овом питању. То није нешто што се може постићи преко ноћи, потребно је пуно осетљивости, емпатије према народу и њиховом свакодневном животу, а не само придржавање у оквирима међународног права – да ли је Косово признато, да је стварно суверено или не. Оно што је важно су свакодневни животи и када говоримо о здравству и образовању, ми смо у сржи свега тога“, рекао је Геро на панел дискусији „Дезинформације и лажне вести у предизборним кампањама“ у Медија центру Чаглавица.
Иако се и раније спекулисало да је председник Србије Александар Вучић, прихватањем Француско-немачког плана и Охридског споразума као извршног документа, низ „приштинску воду“ пустио српско здравство и образовање, уз културу једине три области које су остале у систему Србије, тему је званично почетком септембра отворила Ану Пратипати, отправница послова Амбасаде САД у Приштини. Она је саопштила да је интеграција „паралелних српских институција“ неминовна и без алтернативе.
После упада КПС у круг Дома здравља и Клиничко-болничког центра у српском севениром делу Косовске Митровице Златан Елек, директор КБЦ и председник Српске листе, као и српски министар здравља Златибор Лончар јавно су негирали постојање српског потписа на интеграцију здравства и образовања на КиМ у косовски систем. Елека и Српску листу по кратком поступку демантовао је Јерн Роде, амбасадор Немачке у Приштини, да би Јерна због непозавања бриселских преговора под хитно прозвао Петар Петковић, шеф Канцеларије за КиМ Владе Србије.
Упркос све тежој безбедносној ситуацији и институционалној агонији, уз најаву нових асимилационих потеза Приштине, ни власт у Београду, а ни Српска листа нису одустали од предизборне кампање за локалне косовске изборе 12. октобра и наставка дијалога у Бриселу. Критичари Вучићевог режима тврде да београдски преговарачи – Вучић и Петковић ћуте јер знају шта су све прихватили у Охридском споразуму, Поглавље 35, као обавеза Србије у евроинтеграцијама.
Са друге стране, Одбор за КиМ Скупштине Србије, јуче је одржао четврту седницу од оснивања, 2. априла 2024, али на њој је разматрана „Информација о хитности у тражењу несталих лица на АП Косову и Метохији“.
Том приликом је председник Комисије Владе Србије за нестала лица, Вељко Одаловић, изјавио да је од 6.006 особа које су се водиле као нестале током рата на КиМ и даље непозната судбина 1.590 лица, од којих су 568. Срби, укључујући и 43 војника и полицајца. Одаловић је прозвао Загреб и Приштину због тога што неколко година уназад блокирају процес трагања за особама несталим током ратова у бившој СФР Југославији, истичући да су део проблема на КиМ и међународне институције – Кфор, Унмик и Еулекс.
Према његовим речима, сарадња са Приштином готово је замрла после доласка на власт Аљбина Куртија, а на преговорима у Бриселу, наводно су се чуле и изјаве приштинских представника да им није у интересу да проналазе тела Срба као доказ злочина које су над њима почињени. Одаловић је, позивајући се на међународне званичнике, рекао да је у Хагу уништена и прикупљена документација, као и да Албанија одбија да спроведе истрагу о злочинима у „Жутој кући“.
„На КиМ је било 145 илегалних затвора у којем су били Срби, а већина њих је после 10. јуна 1999. испражњена и транспортована у Албанији, која одбија да спроведе истрагу“, нагласио је Вељко Одаловић, истичући да је „држава Србија истражила измештене масовне гробнице и предала тела косовских Албанаца њиховим породицама“.
Надлежни ћуте на Данасова питања
Без обзира на вербално „тврда“ саопштења упућена премијеру Аљбину Курију, Канцеларија за КиМ до закључења овог издања нашег листа није одговорила на Данасова питања у вези са тумачењем Француско-немачког плана и Охридског споразума – да ли подразумевају интеграцију у косовки систем образовања, здравства и културе, које Београд једино још није предао Приштини.
Такође није нам речено ни шта је званични Београд, осим саопштења за домаћу јавност, предузео да спречи интеграцију ова три сектора у косовски систем, као и поводом приштинске најаве увођења радних и боравишних потврда за држављане Србије, који не живе на КиМ, а које је по Уставу Србије и Резолуцији 1244 СБ УН део државне, међународно признате територије Србије. Без објашњења је остало и питање какав је смисао и интерес званичног Београда да учествује на преговорима у Бриселу и о чему се разговара док се не реше актуелни проблеми.
Из СНС најављују нова „отпризнавања“
Потпредседница Скупштине Србије Марина Рагуш изјавила је јуче да се из Њујорка, где се одржава заседање Генералне скупштине УН, могу очекивати добре вести по питању отпризнавања независности Косова. Актуелну „предају“ Приштини преосталих српских институција није помињала, али је оценила да ће „80. заседање Генералне скупштине за Србију бити добар помак“, уз „јако добар сигнал уочи локалних избора на КиМ 12. октобра из САД које су обуставиле планирани стратешки дијалог са Приштином због свега што Аљбин Курти ради противно свим договорима и споразумима“.
Турски генерал поново на челу Кфора
Из команде Кфора саопштено је јуче да ће после завршетка мандата италијанског генерала Енрика Бардуанија, на чело војне Мисије УН на Косову поново доћи турски генерал Озкан Улуташ. Улуташ е на челу Кфора био пре Бардуанија, од октобра 2023. до октобра 2024. године. Примопредаја команде Кфора одржаће се 3. октобра, када ће Енрико Бардуани и званично предати дужност Улуташу, а најављено је и присуство адмирала Стјуарт Б. Манча, команданта Савезног командовања снага у Напуљу.
