Прочитај ми чланакВисоки савет судства (ВСС), обавестио је Новицу Антића, политичког активисту, бившег председника Војног синдиката Србије и војног ветерана, да је поводом његове притужбе формиран дисциплински предмет против седморо судија Вишег суда у Београду: Марије Јанковић Дебељак, Николе Микића, Зорана Божовића, Марине Барбир, Драгана Милошевића, Драгана Мартиновића и Соње Павловић, пише Данас.
У Антићевој притужби, пише Данас, судије се терете за свесно и континуирано кршење закона, неосновано и незаконито лишење слободе више лица али и за спровођење политичке дискриминације према ухапшеној групи ветерана.
Према наводима притужбе, ове судије су током 2025. године процесуирале и месецима држале у притвору групу грађана из Крагујевца и Краљева, упркос јасном указивању одбране да београдски суд није ни месно ни стварно надлежан за догађаје који су се одвијали ван престонице.
Новица Антић тврди, наводи овај медиј, да су судије занемариле чињеницу да чак ни поступајући јавни тужилац у својим наредбама није понудио доказе за „основану сумњу”, већ само за „основ сумње”, што по закону није довољно за лишавање слободе и одређивање притвора који је ветеранима пред Видовдан ипак био одређен.
У притужби се посебно истиче да су поједини окривљени, попут Ивана Матовића и самог Антића, били жртве дискриминације јер су задржавани у притвору знатно дуже од других осумњичених у идентичном процесном положају, што подносилац приписује њиховим јавно изнетим опозиционим политичким ставовима.
Посебна пажња у овом случају усмерена је на поступање судије Николе Микића, који се терети за озбиљне процедуралне пропусте и неизвршавање одлука виших судских инстанци, наводи се.
Антић наводи да је Микић, упркос томе што је Апелациони суд у августу 2025. године укинуо решење о притвору, тројицу окривљених задржао иза решетака још осам дана без икаквог правног основа и без иједног правног акта.
Такође се наводи да је судија Микић опструисао поступак тако што жалбе одбране против решења о одређивању притвора није достављао Апелационом суду више десетина дана иако је законски рок за одлучивање по таквим жалбама 48 сат. Меру забране напуштања стана изречену једном од лица лишених слободе нпр. није доставио Апелационом суду више од 50 дана. Високи савет судства је у свом одговору потврдио да је судија Микић у међувремену, од 30. децембра 2025. године, прешао на функцију судије управо у Апелационом суду у Београду.
У званичном одговору ВСС, Антићу, наводи се да је притужба на рад судија прослеђена председнику Вишег суда у Београду на разматрање, док је део који се односи на рад председника тог суда, Драгана Милошевића, достављен председнику Апелационог суда са налогом за извештавање о предузетим мерама, пише у тексту.
Подносилац притужбе упозорава да су овакве судске радње довеле до грубог кршења основних људских права и ненадокнадиве штете по здравље и углед окривљених, али и до вишемилионске материјалне штете по буџет Републике Србије, наведено је.
