Прочитај ми чланакНово препуцавање Александра Вучића и Ивице Дачића о односу њихових странака, већ традиционално је весник избора, каже за Данас Ђорђе Вукадиновић, коментаришући Вучићев став да ће СПС нестати кад дође до промене председника и да су социјалисти део владајуће коалиције само као резултат његове добре воље, на шта је Дачић одговорио да је СПС “стабилна и политички незаобилазна странка”.
Говорећи о Социјалистичкој партији Србије, председник Србије Вучић навео је да је та странка под Слободаном Милошевићем имала и 40 одсто гласова, док под Ивицом Дачићем никада није прешла 15 одсто.
„То што их ја држим у Влади, осим чињенице што желим стабилност и да имамо подршку једне добре политичке партије, па то чиним ваљда и ја нешто њима. Три пута сам их узимао у Владу, иако ми ниједном нису били потребни за већину“, навео је Вучић.
Како је рекао, СНС има 136 посланика у Скупштини Србије без СПС, те им нису потребни за већину.
„Кад оде Ивица Дачић, неће пет одсто моћи да сањају. Питање да ли ће и овај цензус од три одсто моћи да пређу. Извињавам се што им говорим истину. Е ја нећу да се то догоди СНС-у, хоћу да разумеју моје поруке, зато што ће сви други да се свађају око мог наслеђа. Запамтите моје речи“, казао је Вучић.
Истовремено је председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић поручио је да је СПС “стабилна и политички незаобилазна странка”, без које се не може правити озбиљна политичка структура у држави.
Истакао је да СПС „није странка која се појављује и нестаје у зависности од политичких ветрова“ већ је „данас стабилна, организована и политички незаобилазна“.
Он је, у изјави која се може сматрати и својеврсном поруком Српској напредној странци (СНС) због тврдњи Александра Вучића о све мањем значају Социјалистичке партије Србије, рекао да ће СПС наставити да води политику која штити државне и националне интересе „и да ће увек бити фактор без које се не може правити озбиљна политичка структура у земљи“.
„СПС ће, као и до сада, бити спреман за изборе у сваком тренутку. Наша сарадња са Александром Вучићем и СНС показала се као гарант политичке стабилности и сигурности“, рекао је Дачић, додајући да је убеђен да ће то грађани препознати на изборима.
Ово најновије “надмудривање” Вучића и Дачића покренуо је потпредседник СПС Бранко Ружић, који већ месецима уназад јавно исказује своје незадовољство односом СНС према СПС. Ружић је подсетио и на председничке изборе 2017. и 2022. рекавши да на њима Вучић не би победио у првом изборном кругу без подршке СНС.
Уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић каже за Данас да је један од традиционалних знакова да се ближе избори “урнисање СПС-а и Ивице Дачића од стране старијег политичког брата”, подсећајући да је то нешто што се ритуално понавља пред сваке изборе.
Вукадиновић напомиње, међутим, да домет тог препуцавања не треба ни потцењивати ни прецењивати, наводећи да је реч о уобичајеном ритуалу превентивног спуштања СПС-а и обарања њихове цене пред изборе.
– Ово је једна од ретких полемика на релацији између актера владајућих странака у којој су обе стране изрекле доста тога тачног једна о другој. Међутим, у овом тренутку, ни Вучић ни СПС немају много бољих и сигурнијих опција него да иду заједно. Вучић тренутно себи не може да допусти луксуз да на изборе изађе без СПС-а, из математичких, политичких, али и психолошких разлога. Он и даље користи остатак СПС-ове страначке логистике и гласова, који јесу у опадању, али и даље постоје. Још важније, Вучић из ове коалиције црпи симболичку и психолошку корист. Ослања се на резервоар који сеже до Милошевићеве, па чак и титоистичке прошлости – објашњава Вукадиновић.
Када је реч о недавном истраживању НСПМ, он наводи да је било прилично очекивано да највећи број гласача СНС-а има позитивно мишљење о историјској улози Слободана Милошевића, додајући међутим, да је релативно изненађујуће то што скоро половина гласача актуелне владајуће коалиције има позитиван однос и према историјском Титу и титоистичком наслеђу.
– То указује на две ствари. Прво, гласачко тело власти је једним делом старије, па памти Титово време и верује да је тада било боље. Друго, и још важније, то указује на изражену идеолошку и социјално-психолошку црту тог бирачког тела, која се у једној речи може сажети као ауторитарност – склоност и наклоност ауторитарном типу владавине и ауторитарним владарима. Због те ауторитарне црте могуће је да потпуно исти бирач позитивно вреднује и Милошевића, и Тита, и Вучића. Неке од њих не привлаче конкретне тековине тих система, већ их привлачи сама ауторитарна природа те владавине – наводи наш саговорник.
С друге стране, он указује да опозиционо наклоњени бирачи, без обзира на то колико су иначе међусобно различити имају сличну врсту аверзије према таквој владавини, истичући да у овом случају подела није доминантно генерацијска, већ се заснива на склоности или несклоности ауторитарном типу власти.
– Титоизам, Милошевићева владавина и садашња Вучићева власт немају великих идеолошких сродности, али имају готово исто или врло слично бирачко тело. Заједнички именитељ за та три типа власти је управо ауторитарност. У том контексту, ови ритуални напади на СПС представљају само „веснике избора“ којима се тој странци превентивно убија цена, док суштинска зависност од тог специфичног бирачког тела остаје на снази – закључује Вукадиновић.
