Прочитај ми чланакРевизори Европске уније су у среду саопштили да нису у могућности да јасно прате начин на који се милијарде евра троше из огромног фонда који помаже земљама ЕУ да обнове привреду од штете коју је изазвала пандемија ковида-19.
Механизам за опоравак и отпорност (РРФ) био је систем грантова и кредита успостављен 2020. године, док су власти у 27 земаља чланица затварале границе, уводиле блокаде и бориле се за вакцине како би покушале да зауставе ширење потенцијално смртоносног коронавируса. У то време, највећи светски трговински блок био је у својој најдубљој рецесији до тада.
До јануара ове године, финансирање у те сврхе је достигло процењених 577 милијарди евра.
Али у новом извештају, Европски ревизорски суд је навео да је тешко пратити како су државе распоредиле своје делове тог новца. Нису идентификоване хиљаде прималаца средстава, укључујући многа предузец́а или велике конзорцијуме.
„Без ових информација не можемо проценити да ли су средства праведно расподељена, да ли постоје ризици концентрације, да ли новац ЕУ доноси вредност грађанима“, рекла је Ивана Малетић, чланица Суда који је водио ревизију.
„Транспарентност није техничко питање. То је основни услов за поверење и одговорност“, рекла је она новинарима.
Европска комисија је прикупила новац задуживањем на тржиштима капитала и исплатила га за пројекте који јачају привреду чинећи је одрживијим, еколошки прихватљивијом и дигиталнијом.
Грантови и кредити су издати када су примаоци испунили одређене услове. То је била разлика с ранијом процедуром, према којој су се средства обично исплац́ивала на основу тога колико би пројекат коштао. По правилима РРФ-а, владе такође морају јавно објавити 100 највећих корисника.
Ревизори су рекли да су од 10 земаља ЕУ које су посматрали, 100 највећих корисника готово искључиво била министарства, агенције и локалне или регионалне власти. Готово никакве јавне информације нису доступне о примаоцима из приватног сектора.
Малетић је рекла да посланици ЕУ који истражују могућу злоупотребу средстава, редовно траже информације „о трансферима и новцу који иде компанијама, конзорцијумима и другима, а те информације не налазимо“.
Ревизори су се посебно мучили да добију детаље о примаоцима у Француској чије власти су рекле да је то зато што је „било превише административно тешко добити информације о крајњим примаоцима и исплаћеним износима“, пише у извештају.
„Можете замислити да у Француској имамо хиљаде и хиљаде прималаца!“, рекла је Малетић.
Случајеви злоупотребе су се већ појавили. Пре две године, полиција у Италији, Аустрији, Румунији и Словачкој ухапсила је 22 особе у оквиру истраге сумњивог преусмеравања 600 милиона евра из фондова за помоћ после пандемије.
Европска комисија је критиковала налазе ревизора и саопштила да су јој „руке везане“ јер се о правилима која регулишу коришћење фонда договорило 27 држава – чланица.
Комисија је бранила услове коришц́ења и постизање „прекретница“ за исплату средстава.
Комисија је саопштила да функционише систем захтева за исплате из фонда, за извештаје о напретку и детаљне анализе одлука о плаћању и да је континуирано „ангажована“ с државама – чланицама на „решавању недоследности“.
Али ревизори су забринути да у ЕУ јача подршка за приступ заједничким фондовима заснован на том систему „постизања услова“ што би се могао користити у следећем дугорочном буџету ЕУ за исплату пољопривредних субвенција или помоћи за инфраструктуру, што су значајни делови седмогодишњег пакета потрошње.
Малетић је рекла да „систем достизања прекретница“ декларисаних циљева „није јасан“ и да се у суштини своди на то да „само одређени број људи добија различите износе. То је заиста модел који се не може применити на традиционалне политике“.
Буџет ЕУ од 2028. до 2034. године могао би да износи око 2.000 милијарди евра.
Комисија је одбацила забринутост ревизора, рекавши да је у сваком случају на 27 држава – чланица и Европском парламенту да утврде „дизајн будућих законских предлога“ о буџету.
