Pročitaj mi članakČovek koji nesebično pomaže drugima je plemenit, ali i nezadovoljan. Pogotovo u razorenom društvu kao što je srpsko.
Некадашњи кошаркашки репрезентативац наше земље и играч Црвене звезде Владимир Штимац годину дана се на улици свакодневно бори за правду после трагедије на железничкој станици у Новом Саду у којој је живот изгубило 16 људи, а једна особа је тешко повређена. Са политичким активизмом је почео и раније током еколошких протеста против Рио Тинта.
Власт у њему види великог непријатеља. Не због висине и габарита кошаркашке “тешке петице”већ због чврстог става, упорности, храбрости, доследности, правдољубивости. Воле га обични људи…
Све ове врлине изумрле су у мочварном политичком плурализму напаћене земље коју деценијама користе ликови који знају искључиво за бахатост и став “знаш ти ко сам ја”.
Владимир Штимац је таквој, напредњачкој, власти озбиљно стао на жуљ. Прослављени кошаркаш је почетком недеље провео дан и по у притвору, а његова супруга Алкександра је тада послала јасну поруку људима из света спорта: “Ако се данас не огласите јавно, сутра или касније се не морате оглашавати”.
Време је пролазило, а директну подршку Штимцу су пружили Душко Вујошевић, Мирослав Берић, Ратко Варда из табора супарничког Партизана, затим трофејна кошаркашица Милица Дабовић, репрезентативке Србије у фудбалу Јелена Чанковић и Јована Дамјановић, као и прослављени фудбалски стручњак Бора Милуртиновић и Мирко Поледица, председник Синдиката професионалних фудбалера Србије „Независност“.
Од Владиних некадашњих саиграча из Црвене звезде и репрезентације – мук. Једино је Бранко Лазић на Инстаграму написао „Нека буде борба непрестана“ уз слику Штимца у дресу Црвене звезде.
Осталима је “маца појела језик”.
– Разочарали су ме моји саиграчи, не сви. На мене, после овог тренутка и овога свега могу слободно да забораве. Више их никад нећу бранити. Народ нек мисли шта мисли, јер и треба то да мисли о њима. Али, морам да кажем једну ствар. Жене, фудбалска репрезентација женска, Бранко Лазић, Дуле Вујошевић… – навео је Штимац у подкасту „Ћао Невена“.
И док многи садашњи и бивши спортисти у Србији гледају своја посла плашећи се статуса у клубовима и савезима који егзистирају “под шапом” власти и у страху од јавне хајке против њих, Владимир Штимац се не крије ушушкан у љуштури добростојећег успешног кошаркаша.
Стоји усправног чела на улици и гледа поносно ка сунцу. Тама није у самици, тама је бити роб сопственог кукавичлука.
Можда ће и Владини “другови” једног дана схватити да нема веће немаштине од сиромаштва духа.
