Novinarka portala Srbin info, Nada Gladović, ponovo je boravila na Kosovu i Metohiji, donoseći potresno svedočanstvo o svakodnevici našeg naroda i stanju naših svetinja. Kako izveštava, situacija je sve teža: Srbi se osećaju napuštenima od strane zvaničnog Beograda, ali istovremeno znaju da nisu napušteni od svog naroda, koji im, koliko može, šalje podršku, posećuje ih i deli njihovu muku.
Духовник групе био је, протојереј-ставрофор Драган Павловић, свештеник у пензији, а придружио им се и протојереј-ставрофор Љупко Чубриловић из Аустралије, који је својим доласком хтео да покаже да је брига за Косово и Метохију обавеза сваког Србина, где год да живи.
Цркве светог Луке у Витомирцима

Манастир Пећка Патријаршија
Путовање је започело у древној Пећкој Патријаршији, духовном седишту српских архиепископа и патријараха од XIII века. Манастир, окружен зидинама, стоји као стражар вере и историје, док око њега све више притискају албанске институције. Сестринство које ту служи, упркос притисцима и изолацији, чува непрекинуту молитву и бди над моштима светих архиепископа.
Манастир Високи Дечани
Уследила је посета Високим Дечанима, задужбини краља Стефана Дечанског из XIV века, уписаној на UNESCO листу светске баштине. Његова величанствена камена архитектура и фреске непроцењиве уметничке вредности сведоче о златном добу српске духовности. Манастир је већ годинама под заштитом КФОР-а због претњи екстремиста.
Манастир Светих Архангела
У Призрену, у клисури Бистрице, налази се манастир Светих Архангела, задужбина цара Душана. Манастир је више пута рушен, а након мартовског погрома 2004. године обновљен је само делимично. Братство манастира живи у условима непрестаних провокација, али је манастир остао место где Срби из Метохије и даље налазе духовну утеху. Прота Љупко, који је служио заједно са протом драганом, том приликом одржао је и емотивну беседу, којом је расплакао све присутне, а и сам је непрекидно плакао.
Црква Богородице Љевишке
Посетили су и Призрен, цркву Богородице Љевишке, бисер византијске уметности из XIV века. Иако је храм претрпео велика оштећења у мартовском погрому, његове фреске и даље одузимају дах. Црква је симбол страдања српске културне баштине, али и снаге да се из пепела поново уздигне. Током посете Царском граду, обишли су и обновљени саборни храм светог Георгија.
Манастир Грачаница
У средишту Косова, на ободу Приштине, стоји манастир Грачаница, задужбина краља Милутина. Храм је и данас једно од духовних средишта преосталих Срба, а око њега живи заједница која се свакодневно бори за опстанак. Грачаница је, уз Пећ и Дечане, трећи велики стуб српске духовне вертикале на Космету.
Манастир Драганац
На истоку Косова, у живописној долини, налази се Манастир Драганац, посвећен Светом Архангелу Гаврилу. Манастир је познат по томе што око себе окупља младе људе, оживљавајући православни живот у том делу Космета.
Ораховац и Велика Хоча
Ни током опве посете нису пропустили посету Ораховцу, где преостали Срби живе у гету, изоловани и под сталним притиском. У суседној Великој Хочи, најстаријем српском селу на Косову, поклоници су стали пред споменик страдалим Србима. На плочи су уклесана имена киднапованих и убијених од 1999. године до данас, за чију судбину се и даље не зна. Постоје озбиљне индиције да су многи од њих завршили у злогласној „Жутој кући“, где су им, према сведочанствима, вађени органи за трговину. И поред свега, међународна заједница о овоме ћути и нико никада није одговарао.
Помен, који је предводио духовник поклоника протојереј-ставрофор Драган Павловић заједно са протом Љупко Чубриловићем, био је испуњен болом и молитвом. Присутни су се поклонили сенима страдалих, од најмлађих до најстаријих, и поновили завет да истина не сме бити заборављена.
Црква Светог Цара Уроша у Урошевцу
У граду где више не живи ниједан Србин, једини траг нашег народа је недељна Литургија у храму Светог цара Уроша, коју служи отац Трајко. Овај Храм је специфичан и по свом полођају, сматра се да је ово једино место у којем се православни храм и џамија, налазе у истом дворишту.
Газиместан
Путовање је завршено на Газиместану, месту Косовске битке 1389. године. Поклоници су се поклонили сенима косовских јунака и свих мученика до данашњих дана. Служен је парастос за све пострадале, а присутни су подсетили да је ово место темељ српског идентитета, вере и историјске свести.
Свештеници који су остали уз свој храбри народ једино апелују: „Говорите и сведочите истину о Косову и Метохији. Долазите, доводите своје пријатеље, родбину, кумове, децу. То нам је највећа подршка.“
Путовање је завршено у Лепосавићу, молитвом у храму Светог Василија Острошког, где су поклоници још једном принели своје молитве за мир, слогу и опстанак нашег народа на Косову и Метохији. Под сводовима овог светог храма, обасјаног треперењем кандила, чуло се тихо појање и шапат молитава, за живе и мртве, за оне који бране своје огњиште и за оне који се никада нису вратили. Свако је понео из Лепосавића у срцу још јачи завет: да је Косово и Метохија душа и корен, и да на њега морамо долазити, живети га и чувати га, док је света и века.