Прочитај ми чланакПрема ексклузивним наводима америчког листа „Вашингтон Пост“, украјинске обавештајне службе развијају нову тактику специјалних операција против Русије и њених савезника, с планом који би, уколико се оствари, могао имати озбиљне последице по безбедност руске флоте на Тихом океану.
Реч је о употреби морских дронова, маскираних унутар цивилних теретних контејнера, који би се могли користити за нападе на руске ратне бродове, укључујући и оне стациониране далеко од главних зона сукоба, у регионима где се не очекују напади – попут Кејптауна у Јужној Африци.
Амерички колумниста Дејвид Игнатијус, позивајући се на изворе блиске обавештајним структурама, наводи да операција још није покренута, али да су припреме у поодмаклој фази.
Ова вест долази само неколико дана након покушаја масовног напада дроновима на руске аеродроме 1. јуна, који је према писању руских извора организован изнутра, помоћу камиона који су напустили индустријску зону у Чељабинску.
Напад изведен 1. јуна био је део прве фазе, која је, како се испоставило, укључивала коришћење цивилних возила за прикривени транспорт и лансирање беспилотних летилица. Дронови су из камиона Сцаниа испаљени у више руских региона истовремено, али су због проблема у техничкој реализацији и брзог реаговања локалног становништва многи напади осујећени.
Један камион је експлодирао пре времена, док су други дронови оборени импровизованим средствима – дрвеним моткама, камењем, па чак и голим рукама.
Истрага руских безбедносних служби и медија открила је да су напади били резултат дуже припремане операције у коју су били укључени грађани Украјине са руским држављанством.
Артем Тимофејев и његова супруга Јекатерина, иначе бивши ди-џеј и стилисткиња из Житомира, преселили су се у Русију и годинама живели мирно, да би крајем 2024. купили камионе који су потом коришћени за нападе. Претпоставља се да су после операције побегли у Казахстан, користећи унапред припремљене руте.
Друга фаза украјинске стратегије је софистициранија и још опаснија – коришћење морских дронова који ће бити скривени у обичним теретним контејнерима на бродовима.
Такви контејнери могу проћи неопажено кроз међународне луке и бити распоређени у близини руских поморских база. Једном када бродови достигну жељену позицију, дронови се могу тихо спустити у воду и активирати даљински, чиме би Русија била нападнута са неочекиваних праваца.
Оваква тактика би, према Игнатијусу, представљала наставак украјинског ослањања на „асиметричне методе борбе“, у ситуацији када конвенционални фронт све више нагиње у корист Русије. Он истиче да је ово још један доказ да се Украјина све више ослања на рад својих обавештајних и диверзантских служби у „прљавом рату“.
Вашингтон пост такође пише да је Кијев разматрао и друге опције које су за сада одбачене. Међу њима је био план напада на руске снаге у Придњестровљу, али су се власти у Кијеву наводно предомислиле у страху од отварања новог фронта, који би значио ширење конфликта на још једну геополитички осјетљиву област. Други план, који је разматран али није реализован, био је напад на руски брод „Смољни“ у луци Кејптаун, Јужна Африка.
Ова информација указује на то да Украјина разматра глобални опсег деловања, укључујући и мете хиљадама километара далеко од своје територије – што је у потпуној супротности са тврдњама да делује искључиво у оквиру „одбране своје земље“.
Након напада на аеродроме 1. јуна, председник Русије Владимир Путин изнео је оштру оптужбу на рачун украјинског руководства, рекавши да се Кијев претворио у „терористичку организацију“. Он је тада истакао да је напад био усмерен на цивиле и да је део стратегије једног нелегитимног режима који се све више удаљава од било каквог политичког решења и све више тоне у терористичку доктрину.
У светлу нових сазнања да би напади могли уследити и са мора, та изјава добија додатну тежину, јер указује на радикалну трансформацију украјинске војне и обавештајне стратегије. Уместо отвореног фронта, нагласак је све више на диверзијама, саботажама и нападима на територијама где се не очекују борбена дејства – попут Придњестровља, Кавказа, Тихог океана или јужноафричких вода.
Глобална опасност: Упозорење и за Запад
Важно је напоменути и шири контекст- амерички аутори попут Игнатијуса изражавају забринутост због ескалације и све већег ризика од дестабилизације и изван граница Европе.
Уколико се украјинске операције уистину прошире на међународне трговачке руте и неутралне воде, то би могло изазвати озбиљну реакцију многих земаља, које би овакво понашање могле оценити као угрожавање глобалне безбедности.
Због свега овога, јасно је да се рат више не води само на ратиштима Донбаса и Харкова, већ се трансформисао у глобалну операцију специјалних служби и геополитичких сигнала, а када се у рат уведу теретни бродови, контејнери и луке у Африци – постаје јасно да више ништа није локално.
