Вашингтон пост: Неће бити освете – Израел одустао од удара на Иран

13:45 17.10.2024.

Одлука Израела да одустане од најављених масовних удара на Иран изазвала је велику пажњу и спекулације о мотивима такве одлуке, а синоћ је први пут портпарол Беле куће критиковао Израел што су у болници у Гази "спаљени живи људи након израелских ваздушних удара". То се није први пут десило у протеклих годину дана офанзиве на Газу, али први пут се на то осврнула и Бела кућа.

Према информацијама објављеним у Вашингтон Посту, изгледа да је администрација америчког председника Џоа Бајдена успела да изврши притисак на израелског премијера Бењамина Нетанјахуа и одврати Израел од масивног војног напада на Иран, посебно на нафтне и нуклеарне објекте.

С друге стране, председнички кандидат Доналд Трамп подржава снажно Израел у свему па и у плану да нуклеарно нападне Иран, али он није на власти и пресудни је став Бајденове администрације која није за ту опцију.

Према писању медија, Нетанјаху је наводно обећао Бајдену да ће израелске ударе ограничити само на војне циљеве у Ирану, чиме би се избегла ескалација сукоба на Блиском истоку до нивоа тоталног рата између две земље и нуклеарног рата.

Ова одлука долази у веома политички напетом тренутку, посебно за Сједињене Америчке Државе, које се налазе на мање од месец дана од избора.

У оваквим околностима, сваки потез на Блиском Истоку који би могао дестабилизовати регион има потенцијал да утиче на резултате избора, због чега је администрација Бајдена показала јасну намеру да спречи било какву већу војну ескалацију између Израела и Ирана.

Догађаји се одвијају у јеку два ракетна напада Ирана на израелску територију у последњих шест месеци, који су додатно појачали тензије између ове две земље.

Израелски одговор је очекиван и најављиван, али међународна заједница је страховала да би тај одговор могао прерасти у отворени рат, што би могло имати катастрофалне последице не само за регион, већ и за глобалне економске токове.

Страхови су се највише односили на могуће ударе на иранске нафтне ресурсе, што би могло значајно пореметити светско тржиште нафте и изазвати скок цена.

У овом контексту, многи аналитичари сматрају да је Нетанјахуов потез прагматичан, јер би удари на нафтне објекте изазвали не само осуду међународне заједнице, већ и поремећај у глобалним енергетским токовима.

Цена сирове нафте би у том случају доживела огроман скок, што би имало далекосежне последице на глобалну привреду, посебно у време када се свет опоравља од економске кризе током короне и суочава са енергетском кризом због сукоба у Украјини.

Одлука Израела да избегне нападе на кључне иранске енергетске и нуклеарне ресурсе довела је до тренутног пада цена нафте. Индекси Брент и WТI пали су за скоро 5%, што одражава смањење напетости на Блиском Истоку и ублажавање страхова од потенцијалне ескалације сукоба.

Међутим, упркос овоме, израелска најава не значи потпуни одустанак од војних операција против Ирана. Уместо тога, Израел ће, како се наводи, спроводити ограничене ударе, циљајући војне положаје и инфраструктуру, како би се избегао шири конфликт.

Неки стручњаци, међутим, сматрају да одлука Тел Авива није искључиво производ америчког притиска, већ резултат процене израелских безбедносних агенција. Наиме, последњи ирански напад на Израел није био довољно ефикасан да би оправдао масиван одговор.

Осим тога, израелска влада вероватно рачуна на то да би већи сукоб могао додатно дестабилизовати регион, а тиме и ослабити Израел на политичкој и економској сцени, што би имало негативне последице и за његов имиџ на међународној сцени.

У овој игри глобалних интереса, председник Бајден се суочава са изазовом балансирања између подршке Израелу и избегавања директног сукоба с Ираном, чији би резултати могли имати озбиљне последице по светску стабилност.

Управо због тога, Бајден је јавно изјавио да НЕ подржава израелске нападе на иранске нуклеарне објекте, што је сигурно додатно утицало на одлуку Тел Авива. Након ове изјаве га је бивши председник и актуелни кандидат за новог председника Доналд Трамп жестоко напао и рекао да би он за разлику од Бајдена и Камале подржао у свему Израел, па и у нуклеарном рату, јер је то самоодбрана од Ирана.

Међутим, то не значи да Сједињене Америчке Државе потпуно одбацују израелске акције против Ирана – Бајденова администрација остаје посвећена подршци Израелу, али на начин који не би дестабилизовао глобалне токове.

На крају, ова ситуација одражава дугогодишњу сложеност односа између Ирана и Израела, две регионалне силе које су годинама у сукобу у тзв. „сенци“.

Док свет страхује од отворене војне конфронтације, јасно је да ниједна страна није спремна да се у потпуности повуче. Одлука Израела да смањи обим својих војних акција можда је привремено решење, али дугорочни мир у региону је и даље неизвестан.