Прочитај ми чланакУкупна вредност рудног богатства Србије процењено је на око 600 милијарди евра. Вучићев режим то распродаје у бесцење. У експлоатацију 19 тона злата, канадска компанија Дундее уложиће 136 милиона долара, а иза ње ће остати 292 квадратна километра земљишта на Хомољу, спрженог цијанидом. У издаји и продаји државних и националних интереса учествују представници Министарства рударства и енергетике и Рударско-геолошког факултета у Београду, невладине организације, медији, адвокати и све врсте лобиста. Заједничким снагама претварају Србију у „зону жртвовања“. Ипак, није касно да грађани жртвују њих, а не себе и будуће генерације.
Стратешки споразум Србије и Европске уније о критичним сировинама, који је потписан у јулу 2024. године, дефинисао је Србију као „зону жртвовања“. Режим Александра Вучића је пристао да природне ресурсе државе којом влада препусти европским, али и америчким, аустралијским, кинеским и канадским компанијама. Страни инвеститори ће у бесцење добити злато, литијум, уранијум, бакар и остала рудна богатства, а Србији ће остати загађена животна средина и јаловишта са отровним отпадом.
Европска унија је недавно објавила списак градова и општина које су обухваћене „зоном жртвовања“. На „мапи ужаса“ налази се пет београдских општина (Вождовац, Обреновац, Лазаревац, Младеновац и Сопот) у којима је изабрано 14 локација на потезу Авала – Космај. Општина Рашка има седам налазишта на којима се већ експлоатишу разне руде или се врше последња истраживања.
У Чајетини се налазе четири такве локације, у Мајданпеку и Љубовији три, у Новој Вароши, Алексинцу и Зајечару две, а на мапи се налазе и Крупањ, Лозница, Књажевац, Пријепоље, Мали Зворник, Димитровград, Крагујевац, Сурдулица, Црна Трава, Кучево, Бољевац, Брус и Жагубица. Вредност руда и минерала у тим налазиштима процењена је на око 250 милијарди евра. Укупна вредност ових и осталих потенцијалних рудних ресурса и потврђених налазишта износи више од 600 милијарди евра.
Колику ће финансијску корист имати Србија од распродаје рудних ресурса види се на примеру Бора. Кинеска компанија Зи Ђин је 2025. године из борских рудника ископала и извезла из Србије бакар и злато у вредности од 1,5 милијарди евра. За ту количину, Зи Ђин је, на име рудне ренте, у буџет уплатио 76 милиона евра. Здравствени систем у Борском региону толико новца годишње потроши на лечење пацијената оболелих од карцинома и плућних болести изазваних отровним материјама. Притом, кинески рударски гигант је уништио еко-систем од Бора до Мајданпека и Зајечара. До 2030. године, до када Зи Ђин планира да заврши експлоатацију руда, цело то подручје изгледаће као површина Месеца – камење и прашина, без услова за живот.
У уништивању Србије учествују највиши представници власти, ресорна министарства и државне установе, факултети, невладине организације, адвокати и разни лобисти. Штеточински систем се финансира новцем страних компанија, али и из републичког буџета.
Један модел је примењен на примеру Зи Ђина, други у покушају Рио Тинта да отвори рудник литијума у Јадарској долини, а трећи, подједнако опасан, управо се приводи крају код Петровца на Млави.
У тај ланац криминала и корупције увезане су државне институције, које припремају услове за спорне пословне комбинације страних компанија и фондова. Токови новца откривају позадину трговине утицајем. Министарство рударства и енергетике финансира израду студија, која служе као „научна потврда“ за колонијалне пројекте.
Министарство годишње пребацује по сто милиона динара Рударско-геолошком факултету у Београду на име јавних набавки или директних споразума о изради различитих стратегија, елабората и просторних планова рударских подручја. У бази научних радова (ЦОБИСС) налазе се подаци о истраживањима која су финансирале стране корпорације. На тај начин се „пеглају“ извештаји на основу којих Министарство издаје истражне и све остале дозволе рударским компанијама.
Уговори између Министарства и Рударско-геолошког факултета објављени су на Порталу јавних набавки и у Информатору о раду Министарства, где се, у одељку о расходима за „Специјализоване услуге“ види колико се новца прелива академској заједници, односно њеном делу који је пристао да лобира у интересу страних компанија.
Уплате су евидентиране и на сајту Трезора Републике Србије. Научне студије, нарочито оне које се односе на процену утицаја на животну средину, прилагођавају се интересима појединаца из извршне власти и њихових комитената из рударских компанија. Од висине уплате зависе резултати истраживања штетног утицаја отровне воде на Бобији или цијаниду у Млави.
На пример, Рударско-геолошком факултету је, у децембру 2025. године, уплаћено 35 милиона динара за израду „Стручних основа за Просторни план подручја посебне намене“, што у пракси значи – скицирање рудника на Хомољу. Професори са РГФ-а су, у статусу „независних чланова комисије“, позитивно оценили Студију о утицају на животну средину, коју је наручио инвеститор, канадска компанија Дундее. Затворени круг корупције је омогућио да се не чују примедбе и не виде налази који откривају повећан ниво цијанида на истражним локацијама код Жагубице.
Компанија Дундее Прециоус Металс, са седиштем у Торонту, већ 40 година спроводи пословне операције у Африци и Европи. У Бугарској експлоатише злато и бакар из рудника Чекопек и Ада Тепе. У оквиру свог „Тимок Голд Пројецт-а“, Дундее у Србији засад намерава да отвори два рудника злата. Преко својих локалних филијала Авала Ресоурцес и ДПМ Авала, Дундее је добио дозволе за геолошка истраживања на подручју Потај Чука – Тисница, које обухвата око 40% општине Жагубица.
Дундее је од Института за архитектуру и урбанизам Србије наручио израду радне верзије просторног плана подручја посебне намене за експлоатацију злата на тој локацији. У процедури је и израда Студије утицаја на животну средину. Канадска компанија намерава да то налазиште експлоатише седам година. У том периоду планирано је да се извади око 19 милиона тона руде са просечном концентрацијом злата од 1,07 грама по тони.
Екстракција злата вршиће се прерадом оксидне руде, методом декапирања, тј. лужења – прскањем изузетно токсичним једињењем натријум-цијанидом. Дундее намерава да у тај посао инвестира 136 милиона америчких долара. Нема доступних података о количини новца који је до сада та компанија инвестирала, али три последња финансијска извештаја њене ћерка-фирме ДПМ Авала показују пословне губитке од око две милијарде динара и задужења већа од 8,2 милијарди динара.
Иако постоји Уредба Владе Србије из 2014. године (98/2014-8) у којој се наводи да се „на данашњем технолошком нивоу још нису стекли услови за планирање експлоатације“ у тој металогенетској зони, покренут је процес издавања свих потребних дозвола канадској фирми. Кад Дундее обави све што је наумио, кад ископа тих 19 тона злата, иза њега ће остати 292 квадратна километра уништеног земљишта. Због употребе цијанида, која је забрањена у многим европским државама, биће уништен еко-систем на Хомољу, последњем досад недирнутом парку природе у Србији.
Републичке и локалне институције приводе крају припреме за отварање тровачнице на Хомољу. Спорним одлукама мања се намена пољопривредног земљишта и мења власничка структура многих парцела на котама Потај Чука и Ракита. Као нови власници уписују се филијале Дундее-а и адвокати, који их заступају. Локално становништво је изложено притицима како би за што мање новца продало своја имања. Ангажовани су и локални правни заступници, који иду од куће до куће и нуде паре за земљу, често користећи информације из катастра и пореске управе о томе ко је у дуговима или нема уредну документацију о имовинском стању.
По истом принципу, адвокати Дундее-а, Рио Тинта, БлацкРоцк-а и других гиганата из „Мининг & Енергy“ сектора чешљају катастре широм Србије, од Београда до Рашке и од Жагубице до Љубовије. У истој интересној групи налазе се и режимски медији попут Информера и Блица, који погубне рударске пројекте представљају као стране инвестиције од националног значаја.
Уз званичне и прикривене лобисте, приватни послови страних рударских компанија промовишу се и у одређеним струковним организацијама, нарочито лекарским. Рударске компаније финансирају одређене конференције и пројекте са циљем да се стекне оно што се назива „Социал Лиценсе то Операте“ – друштвена дозвола за рад. За мале паре купују наклоност актуелне и будуће интелектуалне елите како сутра не би постављала незгодна питања о арсену, цијаниду и другим отровима, који ће уништити Србију.
У те сврхе, Министарство рударства и енергетике годишње уплаћује око 30 милиона динара невладиним организацијама које промовишу спорне рударске пројекте, представљајући их као „зелено рударење„, које користи „модерна технолошка решења за заштиту животне средине“.
Александар Вучић и његови саучесници у заједничком злочиначком подухвату већ су нанели огромну штету Србији. За провизије од рударских компанија, продали су јавне ресурсе и омогућили ширење тровачница широм државе. Ипак, још није касно да грађани спрече њихову намеру да претворе Србију у рударску колонију и „зону жртвовања“.
