Прочитај ми чланакИзвршитељи годишње заплене око 4.000 станова и кућа. На сајту Коморе јавних извршитеља тренутно се налази 65.769 огласа за продају одузете имовине, међу којима је за 2.330 заказан термин за лицитацију. Отимањем покретне и непокретне имовине, запленом дела плата и пензија, десетак извршитеља годишње зарађује око милион евра, а још стотинак преко 500.000 евра. Већина извршних поступак се спроводи на незаконит начин, што се види из примера извршитеља из Врања, Александра Николића, који је прошле године био ухапшен због два пута наплаћених истих дуговања, а и даље несметано ради, па је за 3. март ове године заказао продају туђих ствари. Извршитељка организована криминална група представља значајан део картела Александра Вучића, зато мора да буде размонтирана заједно с његовим режимом.
У нормалним државама, нормални разбојници пљачкају са оружјем у рукама, у страху од полиције, суда и затвора. У Србији, јавни извршитељи у пљачкашке походе иду под заштитом полиције.
У складу са законом, прошле године су извршитељи запленили и продали покретну и непокретну имовину грађана вредну око 1,3 милијарди евра.
Бојан Костић, председник Коморе јавних извршитеља, за 2026. годину је најавио рекордну отимачину изнад милијарду и по евра. Притом, у стварности, плен извршитеља има много већу вредност. Да би отели што више имовине дужника, они приликом заплене одређују минималну цену пописаних ствари. Закон их је овластио да сами процењују вредност онога што су наумили да отму од жртава. Захваљујући таквим одредбама Закона о обезбеђењу и извршењу, јавни извршитељи остварују већу зараду од дилера дроге и друмских разбојника, па чак и од корумпираних политичара.
Десетак најуспешнијих извршитеља остварује годишње приходе од око милион евра, а има их више од сто са приходима изнад 500.000 евра.
Огромна већина новца, који заврши на рачунима извршитеља, отета је од сиротиње која је кажњена због кашњења са плаћањем комуналних рачуна и струје или рата банкарских кредита. Што је народ сиромашнији, извршитељи више зарађују.
Анализа поступака по извршним пресудама показује четири основна супстрата јавноизвршитељског бизниса: превара, нехуманост, похлепа и неправда. Ти елементи су садржани у начину рада Бојана Костића, најистакнутијег гуликоже.
Грађанска иницијатива За кров над главом описала је последњи такав случај, који је Костић спровео 23. јануара ове године. Председник Коморе јавних извршитеља одлучио је да отме стан Љиљане Михајловић из Београда, иако зна да она нема никакве везе са дугом на који се односи извршна пресуда по којој он поступа. Михајловићка је спорни стан купила још 2005. године. Инвеститор, који је градио зграду, исти тај стан је поклонио свом сину 2013. године. Десет година касније, тај човек је осуђен због одређених дуговања, па му се сада, као извршном дужнику, плени стан који није његов, у коме никада није живео.
Извршитељ Костић то зна, зато је исељење праве власнице стана заказао само 11 дана пре рочишта у судском поступку у коме она покушава да докаже да је стан њен. Костићу није важна правда, него велика провизија коју ће добити кад на улицу избаци старицу. Захваљујући таквим поступцима, он остварује годишње приходе од око милион евра.
Поступајући по извршној пракси, коју је установио председник Коморе, извршитељ Марко Паламаревић је усред зиме заказао принудно исељење породице Јовановић из Обреновца. Паламаревић добро зна да кућа, коју је одлучио да заплени, нема везе са оном на коју се оном на коју се односи извршна пресуда, која је уништена током поплава 2014. године. На том плацу, Јовановићу су, о свом трошку и уз помоћ солидарних комшија, изградили нову кућу, коју је извршитељ прогласио предметом заплене. Иако се стање на терену не поклапа са оним из судских решења, Паламаровић избацује на улицу породицу са малом бебом.
У Новој Пазови, такође усред зиме, из куће је насилно избачена Данка Шобот, која од тада спава у аутомобилу, без лекова, личних докумената, одеће, постељине и осталих ствари, које су остале у заплењеном објекту, а потом пребачене у магацин. И то је додани начин пљачке сиротиње. Да би добила своје ствари, сада та жена мора извршитељу Саши Шекуљић да плати пренапумпане трошкове смештаја у магацину, као и „награду“.
На удару је и породица Савић, против које је донета извршна пресуда због наводног дуга од 55.000 евра нишком контроверзном бизнисмену Драгану Ранђеловићу. Пресуда је донета на основу признанице, која је датирана на 2009, са потписом Сунчане Савић. Међутим, признаница има нетачан матични број, а Савићка тврди да потпис није њен. На основу налаза судског вештака Лазара Цвејића, у коме се тврди да са „80 одсто сигурности“ може да се закључи да је потпис Савићкин, пресуђено је у корист Ранђеловића. Но, у Основном суду у Нишу истовремено се водио поступак против Ранђеловића због фалсификовања исправе и давања лажног исказа. Троје вештака из Националног криминалистичко-техничког центра је утврдило да је потпис на признаници фалсификован. Иако се водио по хитном поступку, тај случај је отишао у застаревање 19. новембра прошле године, што значи да породица Савић не могу да оборе извршну пресуду. За разлику од кривичних поступака, извршење не застарева.
Лесковачки извршитељ Далибор Станојковић је водио поступак против Злате Цакић, која је, после смрти супруга, наследила и његов дуг. Члан 222. Закона о наслеђивању одређује да наследник одговара за оставиочеве дугове до висине наслеђене имовине. У овом случају, наслеђена имовина је отишла на отплату других дугова, али остао је онај према ОТП банци, на основу кога извршитељ Станојевић плети једну трећину пензије Злате Цакић. Извршитељ је свестан да поступа по незаконитом судском решењу, али баш га брига, извршитељски пљачкашки систем је усклађен за законом.
Обични лопови морају кришом, да их нико не види, упадају у туђе станове, а извршитељи то раде уз помоћ полиције. Тако је београдски извршитељ Александар Вуловић, у саучесништву са двадесет полицајаца, 5. децембра прошле године, упао у зграду у Пећској улици, у општини Звездара, и наредио обијање врата и замену брава на седам станова које је запленио на име дуга који има инвеститор, а не власници станова.
Иако су поштено платили своје станове, људи сада морају да их напусте због туђег дуга. Извршитељ Вуловић је акцију промене брава спровео 5. децембра јер је за три дана касније почела легализација по новом Закону о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима. Да власници не би могли да легализују станове које су купили, ту је извршитељ. Кад не би поступао тако, Вуловић не би могао да сваке године остварује просечне приходе од око 450.000 евра.
Можда постоје и случајеви у којима извршитељи поступају у складу са правдом и истином, па чак и са макар минималном дозом људскости, али то је кап у мору злочина. Као и свака друга организована криминална група, тако и извршитељи штите једни друге од закона. Како то функционише у пракси види се из примера
Полиција је прошле године ухапсила извршитеља Александра Николића из Врања због злоупотребе службеног положаја и наношења финансијске штете општини Владичин Хан. Министарство унутрашњих послова је саопштило да је Николић спровео поступак извршења 21 предмета на штету општине Владичин Хан, коју је оштетио за око 3,9 милиона динара, а себи прибавио имовинску корист од око 390.000 динара на име наплаћених трошкова извршења. Такав начин рада, према подацима из последњег финансијског извештаја, Николићу је омогућио стицање годишњег прихода од 79,1 милион динара, односно 676.000 евра.
По принципу „врана врани очи не вади“, Комора јавних извршитеља је подржала колегу. „Уколико су тачни медијски наводи да је дошло до наплате у појединим предметима у којима је у претходном поступку извршена наплата, јавни извршитељ није могао имати сазнања о евентуално претходно извршеној наплати. Јавни извршитељ поступа по предлозима извршних поверилаца, који сигурно знају да ли је неко њихово потраживање већ наплаћено или није“, наводи се у саопштењу Коморе. Другим речима, нема везе што је извршитељ незаконито поступао, он је само радио свој посао, баш као и сваки други џелат.
Напослетку, Николић несметано наставља свој посао. За 3. март 2026. године заказао је лицитацију на којој ће продати заплењени кућни намештај породице Стошић из Врања. У понуди је трактор за 200.000 динара, комплетна кухиња за 15.000 динара, комода, телевизор и остало, све по цени која је нижа од оне на панчевачком бувљаку.
И остале Николићеве колеге имају успешну зимску сезону отимања туђе имовине. На сајту Коморе извршитеља тренутно се налази 65.769 огласа за продају заплењене покретне и непокретне имовине дужника, међу којима су већ одређени термини за 2.330 лицитација.
Легализована пљачка, коју режим Александра Вучића спроводи преко јавних извршитеља, обесмислио је сваку причу о владавини права и нанео несагледиву и трајну штету грађанима. Јавни извршитељи сваке године заплене око 4.000 станова и кућа, и отму имовину укупне вредности преко милијарду евра. Тај пљачкашки систем мора да буде размонтиран заједно са картелом око Српске напредне странке. Док се то не деси, грађани и њихова имовина биће само плен извршитељске мафије.
