Прочитај ми чланакНевероватно, али истинито - српска полиција селективно поступа по налозима тужилаштава, а не предузима ништа према криминалцима, психопатама и убицама у својим редовима!
Није ни чудо, јер риба смрди од главе, а главе су дубоко загазиле у издају и нечувени организовани криминал. Није познат случај у свету да полицијом ординира лик са мноштвом поспрдних надимака које је стекао у недовољно расветљеним аферама са криминалним шмеком. „Коферче“, „Банана“, „Бунга“, „Либијац“, само су неки од надимака који „красе“ министра полиције, а указују на озбиљност ситуације.
Да је враг однео шалу, а организовани криминал на највишем нивоу срушио државу, показују и недавна дешавања на терену. Полиција је одбила да поступи по налогу ЈТОК-а и приведе „министра“ правде Николу Селаковића, који је у знак одмазде и доминације над тужилаштвом, дошао пред „дворе“ и у незапамћеној тиради повраћао по ЈТОК-у. Истини за вољу, није много ни промашио, јер да је дотично тужилаштво ишта радило годинама уназад, не би дошло до ове незапамћене сцене.
У другом дешавању, Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Нишу, издало је полицији још почетком децембра 2025. године налог за хапшење градоначелника Бора и функционера СНС Александра Миликића, као и још неколико његових сарадника због корупције и злоупотребе положаја. Очекивано, МУП до данас није поступио по овом налогу, а Миликић се, уместо под истрагом, последњих недеља налази у јеку предизборне кампање за локалне изборе који би ускоро требало да се одрже у Бору.
Нажалост, нису похапшени ни полицајци који су пребијањем до смрти убили Далибора Драгијевића, а не води се ни професионална истрага о невероватном случају „самоубиства вешањем“ у полицијској марици на Убу. У међувремену, појма немамо шта је са Данком Илић и осталим хиљадама нестале деце у Србији, али чујемо да се преко Косова и Метохије, под међународном и шиптарском управом, на Епштајновој трпези нашло на десетине хиљада наводно „балканске“ деце!
А шта тек рећи о изостајању кривичног процесуирања полицијских батинаша и психопата широм Србије, који, ем што су зверски мучили децу на протестима, ем нису штитили грађане од напада лојалистичких криминално-батинашких хорди.
Шта рећи о битанги која аболира криминалце и тужилаштвима поручује да ће аболирати сваког следећег лојалисту?
Полицијска заштита и храњење „Ћациленда“, остаће забележено у светским уџбеницима организованог криминала.
Да некажњеном криминалу и безакоњу нема краја, показује и пресуда у случају „Ћурувија“, који је транспарентно доказао да су убице из тајних служби тајна и за правосуђе. Вероватно не би било велике грешке када би се сличан закључак могао повезати са другим „неразјашњеним“ политичким убиствима у Србији, попут случајева „Оливер“, „Димитрије“, „Владимир“, итд. има их поприлично. А велика сенка нејасноћа остала је и у случају „Ђинђић“.
Своди се на следеће – евидентно је да полицајце и политичаре треба приводити правди, а први корак је њихово хапшење. И ту све пада у воду, јер нема ко да их хапси! Заправо има – народ, грађанско хапшење. Али народ више воли да га туку и пљачкају, уместо да хапси мафију. Народ би да неко други подметне леђа.
Логичан развој ситуације у држави којом управља мафија. Како се онда борити?
Да пробамо да учимо од других.
У Италији је у једном тренутку такође доћерало цара до дувара. Мафија је кренула да преузима државу. Срећом, нашли су се људи који то нису дозволили, па су кренули у жестоки обрачун са мафијом. Гинуло се. Основана је италијанска ДИА, специјални Директорат за борбу против мафије, под чијом су ингеренцијом четири министарства (полиције, финансија, војске и правосуђа) и шест ударних песница (државна полиција, карабињери, финансијска полиција, затворска полиција, тајне службе и по потреби – војска!) Састав ДИА-е најбоље говори колико је мафија пружила пипке! Иде толико далеко да ни деца нису ван збивања! ДИА има овлашћења да децу осуђених мафијаша преузима под своје старатељство и смешта их у хранитељске породице, а све у циљу да и деца не буду васпитавана у духу мафије, да не наставе континуитет криминала. Невероватно, али поучно!
У пракси се показало да су највеће ударце мафији наносили финансијска полиција, карабињери (жандармерија) и војска. Ових дана сличан развој ситуације видимо у Мексику. А иако случај „Мадуро“ базди по нафти, ипак и ту има елемената борбе против мафије.
Када то пренесемо у српски сценарио, онда видимо колико смо дубоко заглибили, јер су све надлежне институције дубоко контаминиране и оперативно уништене.
Решење је веома компликовано и као први корак подразумева смену мафијашке власти. Потом би нова власт морала да у потпуности расформира сва министарства силе, нечасно отпусти из службе већи број непрофесионалаца и мафијашких плаћеника, а потом да оснује потпуно нову формацију која би била под ингеренцијом новог ЈТОК-а. Та нова правосудно-полицијско-војна ударна песница имала би апсолутна овлашћења, т.ј. могла би да хапси све – од председника и његовог обезбеђења, до свих могућих полицајаца.
Из ове перспективе решење звучи као апсолутна утопија.
Другим речима, потребно је да се многи на време опамете и прогледају, а нарочито „студенти“, да би могли да се ухвате у коштац са проблемима који су расточили Србију и заједно са народом то истерају до краја, јер ово до сада је ћопаво. Блокаде нису решење.
Пољопривредници се удружују, а адвокати тродневно штрајкују. То треба продубити и омасовити. Потенцијал за промене постоји, али нема критичну масу. Спринт на махове неће добити трку за слободом.
Да би кренула, Србија мора да стане.
Онај који буде успео да мотивише народ на генерални штрајк, тај ће створити климу промене, а до ослобођења предстоји му трновит пут, јер мафија не губи изборе, мафија неће у затворе и мафија не трпи одузимање имовине.
Генерални штрајк уместо блокада!
