Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак против фирми АП Сидро, Wестом глобал и ЦЦЦ Индустриал Енгинееринг због претпоставке да су заједнички намештале тендере које је расписивала Електропривреда Србије. Комисија сумња да су се ове фирме плански јављале за обављање послова у ЕПС-у, а онда две фирме нудиле цене посла са рачунским грешкама, како би трећа добила посао по највишој могућој цени, пише Катарина Пантелић на порталу Нове економије.
Према наводима Комисије, једна од фирми је на јавним набавкама Електропривреде Србије подносила понуду чија је вредност била мало испод процењене вредности и представљала прихватљиву понуду.
Остале две фирме су давале понуде које су садржале ниже цене од прве, али које су имале рачунску грешку.
У складу са Законом о јавним набавкама, како је Комисија навела, Електропривреда Србије је као понуђач морала да затражи од фирми да прихвати исправку рачунске грешке као и да, уколико фирма не да сагласност за исправку рачунске грешке, ЕПС мора да одбије понуду фирме.
Уколико се на тендер не би јавиле још неке фирме, сем ове три, две фирме са најнижим понудама не би доставиле сагласност за исправку грешке, па би на тендеру победила прва фирма из ове групе, која је дала највишу цену.
Тако је ЕПС био принуђен сваки пут да закључи уговор са најскупљом фирмом јер је то и била једина прихватљива понуда.
Промена игре када се јаве други понуђачи
Механизам је функционисао другачије када се на тендер јаве и други учесници са нижим ценама, када су чланови ове групе, како се сумња, одобравали или ускраћивали дозволу за одобравање исправке грешке, како би у надметању оставили само највишу могућу цену са којом добијају тендер.
„Када учествују и други понуђачи у конкретном поступку јавне набавке, понуђач са нижом ценом даје сагласност на исправку рачунске грешке, чиме његова понуда постаје најповољнија. Друштва Сидро, Wестом и ЦЦЦ нуде идентична добра, односно добра истог произвођача, са различитим ценама“, навела је Комисија.
Као један од примера набавки у којима су ове три фирме учествовале, наводи се набавка „одливака сегмената зуба секундарних дробилица на Дробилани- Тамнава“ чија је процењена вредност била 18,5 милиона динара без ПДВ-а.
АП Сидро, Wестом глобал, ЦЦЦ Индустриал Енгинееринг
АП Сидро је у том случају понудила највишу цену од 12,97 милиона динара, док су остали учесници тендера, Wестом, ЦЦЦ и Тим инвест који није део ове групе, понудили ниже цене. Wестом је понудио 7,98 милиона, ЦЦЦ 9,99 милиона, Тим инвест 12,65 милиона и Сидро 12,97 милиона.
Wестом и ЦЦЦ су имале рачунске грешке у својим понудама, тако да би на тендеру победило Сидро са својом највишом ценом, али је такав исход „покварио“ Тим инвест који је дао другу најбољу цену, тек мало нижу од Сидра. То значи да би ова група фирми, ако су заједнички радиле на намештању тендера, морала да дозволи да се исправи грешка само код ЦЦЦ-а, а да не дозволи исправку код Wестома, како би победила Тим инвест и уједно добила највише новца.
Управо то се и догодило, пише Нова економија.
Wестом није одговорио на позив да достави исправљену рачунску грешку, а ЦЦЦ је доставила сагласност да исправи своју рачунску грешку тако да је њена понуда постала прихватљива и најповољнија.
Милионски износи
Послови које је Комисија за заштиту конкуренције навела као примере оваквог намештања тендера били су вредни 10,4 милиона динара, 25,2 милиона динара, 4,03 милиона динара…
Комисија за заштиту конкуренције Србије покренула је у октобру 2024. Поступак против трговинских ланаца Делез (Маxи), Меркатор С, ДИС и Универеxпорт због сумње у договарање цена, након што је утврђен сумњив раст бруто маржи са 19 одсто (2016) на 38 одсто (2023). Иако се очекивао притисак на марже, цене су расле изнад инфлације, а пословна добит је порасла са 3,7 на 18,6 милијарди динара. За овај поступак и даље није донето никакво решење.
