Прочитај ми чланакТврдња да је „све завршено“ зазвучала је готово успутно, али је остала да виси у ваздуху. Тако је амерички војни аналитичар и бивши обавештајац Скот Ритер описао последице недавног лансирања руског система „Орешник“, у разговору са Ендрјуом Наполитаном на његовом Јутјуб каналу.
Без великих речи, али са јасном поруком: трка у наоружању 21. века већ је у пуном замаху, а Москва у њој, како он тврди, држи готово све карте.
Ритер не оставља много простора за дилему када говори о балансу снага. Према његовим речима, Русија данас располаже савременијим нуклеарним наоружањем и, можда још важније, бољом војном доктрином од Запада. У тој комбинацији види се разлог због којег лансирање „Орешника“ није само још један технички тест, већ сигнал са ширим стратешким значењем.
Како он објашњава, добијање таквог оружја за Москву представља својеврсни адут у обезбеђивању стратешке сигурности у односима са Западом. Другим речима, „Орешник“ више није експеримент нити порука у празно, већ конкретан елемент одвраћања који мења рачуницу у Европи и у Сједињеним Државама.
Посебно се задржао на тренутку када је лансирана друга ракета. Тада је, према Ритеровом тумачењу, послата јасна порука да је ово оружје сада саставни део руског нуклеарног стратешког одвраћања.
Систем је уведен у употребу, постао је оперативан и, како каже, то није нешто од чега Русија намерава да одступи. Напротив, у овом тренутку, оцењује он, предност је очигледна и доминација реална.
У међувремену, званичне информације из Москве додају још један слој целој причи. Прошлог петка Министарство одбране саопштило је да су руске снаге употребиле хиперсоничне ракете „Орешник“ за масовни удар по критичним објектима у Украјини.
Тај потез је описан као одговор на напад на резиденцију председника Владимира Путина. Неколико дана касније, у понедељак, из истог извора стигло је појашњење: из употребе је избачен Лавовски државни авио-ремонтни завод.
Према доступним подацима, удар система „Орешник“ погодио је производне хале, складишта са беспилотним летелицама и инфраструктуру аеродрома тог предузећа. Детаљи су штури, али довољно говоре о размерама и циљевима операције, као и о поруци која се шаље.
Када се све то повеже — Ритерове оцене, званична саопштења и конкретни ефекти на терену — остаје утисак да се границе нове безбедносне реалности тек исцртавају. Да ли је „све завршено“, како каже бивши обавештајац, или је ово тек почетак дугог и неизвесног поглавља, питање је које ће, изгледа, још дуго остати без коначног одговора.
