„Запад се не разликује много од архипелага Гулаг, јер је потпуно расуло морала.“ (Александар Исајевич Солжењицин, 1918-2008, руски писац)
„Снага нације почива на интегритету (природне) породице. (Конфучије)
„Кад је породица заједно, душа је на свом мјесту.“ (Руска мудрост)
„Ви не бирате своју породицу. Она је Божји дар вама, као што сте и ви њима.“ (Дезмонд Туту,1931 -2021, јужноафрички протестантски надбискуп и борац против апартхејда и за људска права)
„Мушкарац је глава породице, али је жена врат који окреће главу.“ (Кинеска мудрост)

Скупштина Црне Горе је, 23.јула 2026.године, донијела неуставни Закон о родној равноправности (у даљем тексту: Закон).

Чланом 1 Закона „уређују се заштита и унапређење једнакости ради стварања услова за остваривање родне равноправности и једнаког третмана и једнаких могућности за сва лица, без обзира на пол и/или полне карактеристике, род или родни идентитет, родно изражавање и сексуалну оријентацију…животно партнерство…“

Надаље, чланом 3 став 1 „Родном равноправношћу сматра се једнакост жена и мушкараца, као и лица различитог пола и/или полних карактеристика, рода или родног идентитета, родног изражавања и сексуалне оријентације у свим областима јавног или приватног живота.“

По члану 6 (Значење израза)
““род“ представља друштвено и културолошки успостављене улоге, понашања, активности и својстава која се у одређеном друштвеном и историјском контексту приписују женама и мушкарцима у јавном и приватном животу и не произилази нужно из биолошких карактеристика.“
…„родни идентитет“ означава унутрашњи и лични доживљај лица о сопственом роду, који може, али не мора, да се подудара са полом по рођењу;
„родно изражавање“ је спољашње испољавање родног идентитета лица кроз изглед, одијевање, говор, понашање, гестикулацију или друге начине изражавања без обзира на то да ли се подудара са полом по рођењу.;
„сексуална оријентација“ представља лично својство које се односи на емоционалну и/или сексуалну привлачност лица према лицима истог, различитог или више полова, као и одсуство такве привлачности

Законодавац се позива на Међународне стандарде и смјернице које није прецизно назначио. Међутим, међународни општи акти не намећу обавезу црногорским властима да своје законске акте прилагођавају ЛГБТ+ популацији.

Цитиране одредбе Закона нијесу у сагласности са чланом 18 (Родна равноправност) Устава Црне Горе, који гласи:

„Држава јемчи равноправност жене и мушкарца и развија политику једнаких могућности.“
Значи, родна равноправност је уставно нормирана искључиво као полна равноправност мушкарца и жене. Новокомпоновани изрази „род“, „родни идентитет“, „родно изражавање“ и „сексуална оријентација“, дефинисани Законом, одвојени су од биолошког пола и представљају, очигледно и безобзирно, кршење Устава.

Такође, наведени изрази (појмови, категорије…) нијесу у складу ни са Конвенцијом Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истамбулска конвенција), на коју се наши званичници позивају. Конвенција је усвојена 11.маја 2011.године, а ступила је на снагу 1.августа 2014.године. Црна Гора је ратификовала 2013.године.

Предмет Конвенције је „насиље над женама“ и „насиље у породици“. Њени циљеви су заштита жена од свих видова насиља, сузбијање свих видова дискриминације над женама, промовисање суштинске једнакости између жена и мушкараца и заштита свих жртава насиља у породици (жена и дјеце).

Пет чланица ЕУ – Бугарска, Чешка, Мађарска, Литванија и Словачка нијесу ратификовале (парламентарно потврдиле) Конвенцију. Иако је прва ратификовала, Турска се повукла из ње.
Према члану 3 Конвенције, “род“ означава „друштвено обликоване улоге понашања, активности и особине које одређено друштво сматра прикладним за жене и мушкарце“, а „насиље над женама засновано на роду“ означава насиље које је усмјерено против жене зато што је жена или које несразмјерно погађа жене“.

Основано тумачимо да је Конвенцијом нормирано да се појам „род“ односи само на жене и мушкарце, те да је препустила „одређеним друштвима“ (државама) да самостално (уставно) регулишу шта се подразумијева под тим појмом. Произилази да нема колизије између Конвенције и Устава Црне Горе.

Овим Законом Спајићева Влада уводи западни идеолошки, неприродни, вјештачки друштвени конструкт рода, који је одвојен од биолошког пола. Пол и род су неодвојиви, па брисање природних разлика између жене и мушкарца урушава традиционални концепт породице. Последице су урушавање личног и националног идентитета и традиционалног хришћанског (православног) система вриједности. ЛГБТ+ „визије“ брака и неприродне породице доводе до пада наталитета и кризе у односима родитеља и дјеце.

Чланом 18 Закона, нормирана је и обавеза употребе „родно осјетљивог језика“, односно да „Органи, други субјекти, средства јавног информисања и други пружаоци медијских услуга дужни су да у свом раду користе родно осјетљив језик и да све називе радних мјеста, занимања, звања и функција изражавају у природном роду (мушком или женском) лица на које се ови акти односе.“
Појам „родно осјетљив језик“ и његова општа употреба супротни су Уставу и то представља насиље над језиком, како над већинским српским, тако и над политичким, симболичким, вјештачким црногорским језиком (самовољно преименованим српским језиком), као и над другим језицима у службеној употреби.

Ранијим Законом о родној равноправности („Службени лист Црне Горе“, број 46/2007, од 31.јула 2007.године), у складу са Уставом, „уређује се начин остваривања права по основу родне равноправности, у складу са међународним актима и опште прихваћеним правилима међународног права, као мјере за елиминисање дискриминације по основу пола и стварање једнаких могућности за учешће жена и мушкараца у свим областима друштвеног живота.“ (члан 1), а „Родна равноправност подразумијева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног живота,…“ (члан 2)

Према члану 7 ранијег Закона, „род је друштвено успостављена улога жена и мушкараца и јавном и приватном животу која се развила на биолошкој разлици полова.“, а „пол представља биолошку карактеристику по којој се разликују људска бића на мушка и женска“.

Тек Законом о измјенама и допунама Закона о родној равноправности („Службени лист Црне Горе“, број 35/15, од 7.јула 2015.године) уведена је недефинисана неуставна категорија „лица друкчијих родних склоности“. То је био пробни балон Ђукановићеве Владе, ДПС-а и њених сателита да неуставно, у складу методом куване жабе, односно са тзв. Овертоновим прозором, што ћу касније објаснити, у правни поредак Црне Горе уведе тзв. политички хомосексуализам, односно права и слободе припадника ЛГБТ+ популације која разарају (хетеросексуални) брак и природну породицу. Овакво неуставно поступање наставиле су и Владе Здравка Кривокапића и Милојка Спајића.

Још 19. марта 2021. године, Уставном суду Црне Горе поднио сам иницијативу за оцјену уставности Закона о животном партнерству лица истог пола („Службени лист ЦГ“, број 67/2020, од 7. јула 2020. године, који је ступио на снагу 15. јула 2020. године, а примјењује се од 15.јула 2021.године.
Уставни суд још увијек није донио одлуку по иницијативи из најмање три разлога. Прво, не постоји законски рок који Суд обавезује на доношење одлуке, тако да поступак може да одлаже до у бесконачност (ад инфинитум). Друго, Суд не може да оспори аргументе иницијативе о, и правним лаицима, очитој неуставности оспореног закона. И треће, ни Суд не жели да скрене са погубног, црногорског ЛГБТ+ европског пута без алтернативе.

Чланом 1 оспореног Закона (који је такође донесен захваљујући гласовима Ђукановићевог ДПС-а и њених сателита) се, противно Уставу, уређује закључење и престанак животног партнерства лица истог пола, вођење регистра партнерства, (и) права и дужности лица која су закључила партнерство. Надаље, животно партнерство се, по члану 2 оспореног општег акта, дефинише као „законом уређена заједница живота лица истог пола…закључена пред надлежним органом, у складу са овим законом“. Тиме је, противуставно, животно партнерство као заједница живота лица истог пола у погледу правног статуса, са изузетком права на усвајање дјеце, изједначено са хетеросексуалним браком.

Прецизније казано, оспорени Закон није у сагласности са следећим одредбама Устава: чланом 17 став 1 (Основ и једнакост – Права и слободе остварују се на основу Устава и потврђених међународних уговора),чланом 71 став 1 (Брак – Брак се може закључити само уз слободан пристанак жене и мушкарца),чланом 72 став 1 (Породица – Породица ужива посебну заштиту) и чланом 73 став 2 (Заштита мајке и дјетета – Држава ствара услове којима се подстиче рађање дјеце).

Језичким, логичким, системским и циљним тумачењем наведених уставних одредби, извлачи се непорецив закључак да је уставотворац, као заједницу живота, прописао само брак који закључују лица различитог пола. Из таквог брака исходи посебно заштићена (природна) породица коју сачињавају родитељи, мајка и отац, и њихова дјеца. Такође, држава је уставно обавезана да ствара услове којима се подстиче једна од основних функција овакве породице – рађање дјеце.

Како уставотворац у правни поредак Црне Горе није увео заједницу живота лица истог пола, то се, последично, законом не може уредити ни начин остваривања права партнера у таквој заједници.
У црногорском парламенту потврђени и објављени међународни уговори не прописују право лица истог пола на заједницу живота, односно на животно партнерство, па тиме не постоји ни законодавна обавеза усклађивања ,односно доношења оспореног Закона, по члану 9 (Правни поредак) и члану 17 став 1 Устава.

Надаље, у Европској унији је законодавство у вези са породичним односима у надлежности држава чланица. То значи да не постоје европски стандарди у вези са браком и породицом. Шест држава у Унији (Румунија, Литванија, Летонија, Пољска, Словачка и Бугарска) не дозвољавају ,не само брак, него ни животно партнерство лица истог пола. Зато ни Црна Гора, иако кандидат за чланство у Унији, није обавезна да донесе оспорени Закон.

Норме оспореног Закона су у колизији са одредбама Породичног закона („Службени лист РЦГ, број 1/2007 и „Службени лист ЦГ“, број 53/2016 и 76/2020), којим се регулишу брачни и породични односи и то са: чланом 3 (Брак се заснива на слободној одлуци мушкарца и жене да склопе брак),чланом 12 став 1 (Заједница живота мушкарца и жене који траје најмање три године (у даљем тексту: ванбрачна заједница) изједначена је са брачном заједницом у погледу права на међусобно издржавање и других имовинско-правних односа), чланом 16 (Брак се склапа сагласношћу воља жене и мушкарца…) и чланом 17 (Брак се склапа ради остваривања заједнице живота брачних супружника).

На овакав начин, нарушена је складност (хармонија) правног поретка, као система међусобно непротивречних општих правних аката и норми.

Доношењем Закона о животном партнерству лица истог пола, Закона о измјени Закона о социјалној и дјечјој заштити (који је предложила Кривокапићева Влада), те Предлогом новог Закона о родној равноправности остварује се опасан наум разарања традиционалне (природне) породице, као основне ћелије друштва, у име неолибералних и НАТО „вриједности“.
Очита је намјера, бивших и садашњих, црногорских еуронатовских власти да се и лицима истог пола, односно истополним партнерима призна право на усвајање дјеце, то јест да се истополно животно партнерство правно изједначи са природном породицом коју чине отац, мајка и њихова дјеца. А измијењеним Законом о социјалној и дјечјој заштити прописано је да породицу чине и „…дјеца коју партнери издржавају у складу са законом којим се уређује животно партнерство лица истог пола (Закон о животном партнерству лица истог пола)…“. Тиме се, фактички, отвара „породични“ простор за педофилију и друге облике злоупотребе дјеце.

Промовисање ЛГБТ+ „вриједности“ и „културе“ је атак на Божанску и људску природу. Јер, „Господ позива сваког човјека да живи по духу, а не по тијелу“. Хомосексуално понашање је свјесна, неприродна и грешна промјена од Бога датог полног идентитета.

Свете књиге три главне религије (јудаизам, хришћанство и ислам) слажу се да сексуална оријентација није ствар избора, већ установљена чињеница и да постоје два пола или рода. Старозавјетна „Прва књига Мојсијева (Постање)“ тумачи: „И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их“ (1;27).

А у Курану се каже: „ И да Он пар, мушко и женско, ствара,“ (53;45) и „Од људског бића направио пар, мушко и женско“ (75;39).

Што се тиче хомосексуализма (мужеложништво, гејство), свете књиге све три главне религије сагласне су о неморалности таквог понашања. „Трећа књига Мојсијева“ (Левитска)“ каже: „С мушкарцем не лези као са женом; гадно је.“ (18;22) и „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица; да се погубе…“ (20;13).

У „Посланици Светог апостола Павла Римљанима“ наведено је:
„…и мушкарци…распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам…“ (1;27)

А у „Првој посланици Коринћанима“, Свети апостол Павле пише:
„…не варајте се…ни мужеложници… Царство Божије неће наслиједити.“ (6,9)

Куран каже:
„…Ви са страшћу прилазите мушкарцима умјесто женама. Та ви сте народ који све границе зла прелази!“ (7;81). „Зашто ви, мимо сав свијет, са мушкарцима општите, а жене своје, које је за вас Господар ваш створио остављате? Ви сте људи који сваку границу зла прелазите.“ (26; 165-166).
Појам „политички хомосексуализам“ је увела руска историчарка и стручњак за међународне односе Наталија Нарочницка (1948) и објаснила да идеологија ЛГБТ+ покрета нема никакве везе са правима хомосексуалаца као људских јединки, те да је то политичка идеологија Великог Брата. Њу карактеришу нелегални и агресивни покушаји мањине да, уз подршку државних власти, наметну свој образац понашања већинској популацији. У земљама Запада на сцени је и прогон оних који се не слажу са идеологијом политичког хомосексуализма.

Неолиберална хегемонија Запада (колонијална доминација путем тзв. меке моћи) подразумијева уништавање индивидуалности човјека као хуманог, политичког, националног, државотворног и религиозног бића. (Нео)колонизатори су увјерени у своју властиту цивилизацијску супериорност, коју остварују „колонизацијом ума“ и „колонијалном полиархијом“ (полицентричном контролом власти и кључних сегмената колонизоване државе). И „политички хомосексуализам“ је једно од средстава колонијалне полиархије.

Политички хомосексуализам (противпородична и квазинаучна идеологија) је средство остваривања интереса западних мегакапиталистичких владара из сјенке за овладавање планетом. Њихов циљ је уништење колективног духа једног народа разарањем његовог вјековног система моралних вриједности.

Џозеф Бајден је 2014. године, као потпредсједник САД, рекао да је циљ америчких власти да у цијелом свијету наметну ЛГБТ+ идеологију, као саму „срж демократије“?!

Под велом „универзалних вриједности“, политички хомосексуализам се промовише као средство остваривања антихришћанских, односно антиправославних намјера Запада ради глобалне превласти. Све ово се реализује у оквиру тзв. „стратегије условљавања“, која подразумијева пријем у чланство међународних организација и везивање економске помоћи само уз прихватање тих „вриједности“, као услова који се, по нахођењу, могу проширивати.
Разарање природне и легализацију истополне породице треба посматрати у ширем контексту свеобухватног, хибридног, неоружаног, богоборачког рата Запада (западних мегакапиталистичких владара из сјенке) против традиционалних хришћанских моралних вриједности, православља и Русије. Русија је на удару Запада јер је главни планетарни бранич људских, породичних, хришћанских (православних), националних и државотворних вриједности од свеопште западне дехуманизације и деградације.

У циљу успостављања тзв. Новог свјетског поретка, примјењује се стратегија разарања морала и колективног духа народа, као и националних држава, како бисмо сви постали безоблично потрошачко стадо у тору Орвеловог Великог Брата. И лични грађански и колективни идентитет једног народа најлакше је уништити разарањем традиционалне, природне породице. Зато нам је неопходна, и појединачна и колективна „одбрана духа“ (Шарл де Гол), која није могућа без подршке државне власти.

И савремени италијански филозоф Дијего Фузаро (1983) сматра да је урушење природне породице једна од ударних песница неолибералног капитализма. Породица је на удару глобализма – огромног система експлоатације, са циљем претварања људи у изоловане јединке.
Енглески писац Гилберт Кит Честертон (1874-1936) је написао:

„Породица је једина провјера вриједности државе која има обавезу да се обнавља вјечно као држава, али много природније него држава.“

План за разарање природне породице заснива се на тзв. теорији полова и родног идентитета (Гендер План – Гендер Идентитy), односно на теорији полних сличности „брачних“ другова (истополних „родитеља“). Настала је као пројекат америчког психолога и сексолога Џона Манија (Јохн Wиллиам Монеy, 1921-2006), поријеклом са Новог Зеланда. Његово учење је неутемељена психолошко-социолошка конструкција да је хетеросексуалност друштвена, а не биолошка (генетска) карактеристика људске јединке. По њему, сексуалне полне карактеристике жене и мушкарца нијесу урођене, већ настају и формирају се током одрастања, под утицајем породичних и друштвених ограничења?! („Ако дјечаку облачите хаљинице, он ће постати дјевојчица“?!).
Сами термини „род“ и „родна равноправност“ немају неопходну стручно-теоријску потврду. Значи, Манијева „теорија“ нема научни статус. Имајући ово у виду, цинично звучи дефиниција америчког Удружења за напредак науке:

„Научна теорија је добро поткријепљено објашњење неких аспеката природног свијета, засновано на низу чињеница које су више пута потврђене посматрањем и експериментима. Такве теорије, поткријепљене чињеницама, нијесу „нагађања“, већ поуздани прикази стварног свијета.“
У теорији социјалног инжењеринга, постоји и стратегија Овертоновог прозора, као средства за неутралисање утемељених противних мишљења и ставова који су у супротности са западним глобалистичким наративом. Дефинисао га је Џозеф Овертон (Јосепх П.Овертон, 1960) бивши потпредсједник америчког института „Макино центар за јавну политику“. Ријеч је о техници манипулације људском свијешћу у једном друштву, односно о еволутивном утицају на јавно мњење.

Методолошки, „Овертонов прозор“ подразумијева шест корака, у оквиру прозора дискурса. Полази се од нечега што је у почетку неприхватљиво, а затим се то опажа као радикално. Након тога се „прозор“ помјера тако да јавност почиње да на то гледа као на нешто прихватљиво, па онда разумно, затим популарно и на крају процеса долази до нормативне фазе, односно до уграђивања у закон.

Једном ријечју, то је један од начина којим се врши „кување“ јавног мњења, односно то је управљање процесом његових спорих промјена, све до успостављања жељеног стања.
Разарање природне породице је складу са теоријом о „златној милијарди“ сивих еминенција спољне политике САД: Збигњева Бжежинског (1928-2017) и Хенрија Кисинџера (1923). Та теорија подразумијева смањење људске популације на планети, што се, подразумијевајуће, не односи на становнике земаља Запада. Једном ријечју, план глобалиста, у процесу „великог ресетовања“, јесте, драстично и релативно брзо, свођење броја становника планете на „разумну мјеру“.
Хенри Кисинџер је, у својству државног секретара, креирао „Меморандум за националну безбједност 200“, за тадашњег америчког предсједника Ричарда Никсона. У том, сада декласификованом, документу, подвлачи се:

„Смањење становништва, почевши од земаља тзв. Трећег света, мора да буде примарни циљ америчке спољне политике.“

Године 2021, Роберто Чинголани, министар за еколошку трансформацију у влади ултраглобалисте Марија Драгија, изјавио је: „Планета је планирана за три милијарде људи. Нас је сувише, ми смо паразити.“

У „глобалистичком рају“ човјек би се претворио у примитивног потрошача, лишеног личног (и полног) и националног идентитета, те савјести и потребе да мисли. „Бивство се редукује на квантитет.“ (Данило Н. Баста, 1945, правник, филозоф и академик САНУ)

Постоје и планови да до 2050.године, најмање 4 милијарде „бескорисних изјелица“ нестане са лица Земље. То би се постигло ограничавањем рађања (и ЛГБТ+ пропагандом), употребом средстава за масовно уништење, инсценирањем епидемија заразних болести и вакцинацијама са смртоносним контраиндикацијама, расељавањем становништва (програмираним миграцијама), загађивањем животне средине, изазивањем вјештачких несташица воде и хране (путем „климатског оружја“), као и љекова, генетски модификованом исхраном (ГМО)…Преживјели би били „навикнути на послушност“.

Подлежући анестезији еуронатовских власти и медија, некритички и олако прихватамо социокултурне моделе Запада , непримјерене нашем духовном и моралном коду. Такође, наивно вјерујемо да ће то бити довољно да уђемо у „цивилизовану“ и „демократску“ „европску заједницу народа“ и да ће нам то донијети економски и свеопшти просперитет. Европеизацја (позападњавање), подразумијева некритичко имитирање и усвајање туђих вриједности (стандарда), што, законито, доводи до губитка самопоштовања и да се презире „своје, самобитно, национално“ (Николај Трубецкој (Николаҋ Сергеевич Трубецкоҋ, 1890-1938, руски лингвиста и историчар).

Уз помоћ западних амбасада и прозападних „независних“ НВО код нас се спроводи идеолошки инжењеринг. Дјеци се, већ у основној школи перу мозгови ЛГБТ идеологијом, односно лажним породичним вриједностима, са родитељима 1 и 2, умјесто мајке и оца. Програмирано разарање природне породице има за последице слабљење родитељског ауторитета, као и дјечје непоштовање неопходне породичне дисциплине.

Зато, ради националног и државног спасења, треба да бирамо власт која ће људска права тумачити неодвојиво од традиционалних моралних норми и забрањивати јавне манифестације политичког хомосексуализма. Заштита природних породичних вриједности треба да буде један од главних задатака државе и друштва, почев од државне подршке рађању (суочавамо се са знатним негативним природним прираштајем) до забране пропаганде хомосексуализма међу малољетним особама. Јер, дјеца и омладина се морају правилно едуковати и сачувати од, моралним оквирима, неспутане агресивне пропаганде апологета хомосексуализма. Тиме се не врши прогон, нити дискриминација припадника ЛГБТ+ популације, јер је њихова (приватна) сексуална оријентација декриминализована.

Приступањем Европској унији Црна Гора би ушла у „цивилизацијски“ круг антихриста и изгубила би територијалну цјеловитост.

С вјером у Бога и људско биће као отјеловљење Божје,
Милан Гајовић, Подгорица

(Србин инфо)