Pročitaj mi članakNekadašnja ministarka Zorana Mihajlović objavila je na svom Instagram nalogu skandaloznu poruku upućenu Dijani Hrki, majci Stefana Hrke koji je poginuo u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, u kojoj je navela da je Dijana "politički aktivista i ništa više".
Бивша министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић је на свом Инстаграм налогу поделила снимак забележен у Кикинди, када се мештанима након протестне шетње, обратила Дијана Хрка и позвала све да дођу у Нови Сад 1. новембра, када ће бити обележена година од како јој је погинуо син у паду надстрешнице.
„Ево још мало годину дана, ја вас позивам да дођете у Нови Сад да одамо пошту, почаст жртвама, да кажемо систему „не“. Нећемо правити буку, свађу, нећемо изазивати нереде… Дођите да будемо сви заједно, дођите да им покажемо и докажемо да нас има много више него њих и да смо спремни да се боримо за слободу и правду“, рекла је, поред осталог, у свом обраћању Хрка.
Међутим, некадашња министарка се дрзнула да уз то објави и свој коментар у ком је розе словима написала: „Политичка активисткиња и ништа више од тога“.
Одговор на питање како је могуће да се усудила да на овакав начин коментарише жену која се готово годину дана на улици бори за правду за свог сина, могао би се потражити и у ранијим јавним иступима Михајловићеве, у којима је више пута вређала студенте и грађане који на улици траже правду.
Иако тада на мети нису били чланови породице страдалих, не треба заборавити на њен ауторски текст који је објавила Политика, на ком је била потписана као бивша потпредседница Влада, иако је била и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре као и министарка рударства и енергетике, такође и високи функционер Српске напредне странке (СНС).
У њему бивша министарка, која је са те функције свакако учестововала у реконструкцији пруга од Београда до Будимпеште (у оквиру које је реконструисана и Железничка станица у Новом Саду), објашњава да се у јавност вратила јер одбија да буде “заточеница изманипулисаних студената и те врсте псеудоанархо-тоталитарних идеологија и патолошке политике“.
Према њенима речима, реконструкција и модернизација пруге од Београда до Будимпеште је био градистељски подухват 21. века, као што је била изградња прве пруге у Србији 1884. године.
„Оптужбе на све што се урадило, па чак ишчуђавање да сам на пример информисала кабинет председника о постигнутим добрим условима уговора се граничи са лудизмом. Много би било боље да они који би да ‘затварају и динстају’, а називају се некаквим стручњацима поразмисле, а колика је штета што готова пруга више од шест месеци није у функцији“, написала је Михајловић. Иначе, лудизам је покрет из 19. века чији су припадници сматрали да су машине криве за масовну незапосленост која је уследила након прве индустријске револуције.
Не треба заборавити ни то да је, како смо раније објавили, уговор за модернизацију пруге од Новог Сада до Келебије, у оквиру које је реконструисана и зграда Железничке станице потписан 2018. године, за време мандата Зоране Михајловић на месту министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. То је управо један од разлога због ког се, откако је приведен Горан Весић, више пута покретало питање одговорности Михајловићеве.
Њене јавна излагања од 1. новембра прошле године раније је у разговору за Нову коментарисао и правни аналитичар Родољуб Шабић, рекавши да је посебно иритантан био њен јавни иступ у ком је инсинуирала да иза студентског и грађанског бунта наводно стоје некакве нацистичке и фашистичке организације, а да су минути ћутања којима грађани изражавају тугу и саосећање са погинулима, обична фарса.
„А ако већ помиње одговорност могла би се сетити неких пројеката у којим је била важан актер, а за које власт дугује полагање рачуна грађанима – од Београда на води до трагичне надстрешнице у Новом Саду. Или би можда као “експерт” могла да објасни како је цена реконструкције станице са три милиона отишла на невероватних 16“, рекао је раније Шабић.
