Dopis Narodnoj skupštini Republike Srpske povodom neustavnosti u Nacrtu zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju Republike Srpske, poslato od strane Udruženja građana ,,Roditelji za prava djece". Prenosimo u celosti.

Дана 30.10.2025. упутили смо допис Народној скупштини Републике Српске поводом неуставности одредбе и дискриминације невакцинисане дјеце у Нацрту закона о предшколском васпитању и образовању Републике Српске. Овом документу претходиле су примједбе које смо упутили предлагачима закона и наше присуство на јавним расправама. Документ можете погледати у ПДФ формату:

30.10.2025. Документ УГ „Родитељи за права дјеце“  Позив на поштовање уставности и законитости и измјену члана 36. Приједлога закона о предшколском васпитању и образовању Републике Српске

или прочитати даље у тексту, уз линкове на прилоге документа:

 

НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

н/р предсједника, г. Ненада Стевандића

 

КЛУБ ПОСЛАНИКА САВЕЗА НЕЗАВИСНИX СОЦИЈАЛДЕМОКРАТА

• н/р предсједника, г. Срђана Мазалице

КЛУБ ПОСЛАНИКА СДС

• н/р предсједника, г. Огњена Бодироге

КЛУБ ПОСЛАНИКА ПАРТИЈЕ ДЕМОКРАТСКОГ ПРОГРЕСА

• н/р предсједника, г. Игора Црнатка

КЛУБ ПОСЛАНИКА НПС Дарко Бањац – ДНС Ненад Нешић

• н/р предсједника, г. Драгана Галића

КЛУБ ПОСЛАНИКА ДЕМОС – СПС

• н/р предсједника, гђе Споменке Стевановић

КЛУБ ПОСЛАНИКА СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ

• н/р замјеника предсједника, г. Велибора Станића

КЛУБ ПОСЛАНИКА УЈЕДИЊЕНЕ СРПСКЕ

• н/р предсједника, г. Александра Трнинића

КЛУБ ПОСЛАНИКА ЗА ПРАВДУ И РЕД

• н/р предсједника, г. Небојше Вукановића

ПОСЛАНИЧКА ГРУПА ПОКРЕТ ЗА ДРЖАВУ

• н/р предсједника, г. Саше Грбића

ПОСЛАНИЧКА ГРУПА НАРОДНОГ ФРОНТА

• н/р предсједника, г. Жељка Дубравца

ПОСЛАНИЧКА ГРУПА СДА – БХ ЗЕЛЕНИ

 

ПРЕДМЕТ:               Позив на поштовање уставности и законитости и измјену члана 36. Приједлога закона о предшколском васпитању и образовању

 

 Поштовани,

Обраћамо Вам се поводом Приједлога закона о предшколском васпитању и образовању (у даљем тексту – Приједлог), који је на дневном реду 16. редовне сједнице Народне скупштине Републике Српске, заказане за 4. новембар 2025. године.

Предлажемо да се члан 36. став (1) овог Приједлога усклади са Уставом Републике Српске и преформулише на начин да гласи:

„Упис дјетета у предшколску установу врши се на основу потврде доктора медицине да је дијете здраво за похађање програма предшколског васпитања и образовања, као и на основу извода из матичне књиге рођених и увјерења о пребивалишту у папирном облику.

Тренутна формулација овог члана закона темељи се на условима у погледу обавезне вакцинације, јер предвиђа да се упис дјеце у предшколску установу врши на темељу увјерења издатог у складу са прописима о здравственој заштити и заштити становништва од заразних болести.

Иако је „вакцинални картон“ брисан у Приједлогу овог закона у односу на Нацрт, суштински ова одредба и даље се темељи на прописима о обавезној вакцинацији и ако се не изврши измјена овог члана, довешће до онемогућавања уписа оне дјеце која нису у потпуности или дјелимично вакцинисана. То потврђује и одговор Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске који Вам достављамо у прилогу, као и незаконита пракса коју су проводиле поједине здравствене установе одбијајући да издају увјерења за упис непотпуно вакцинисаној дјеци, о чему је наше Удружење обавијестило Министарство здравља путем дописа број: 19/2025, који Вам достављамо у прилогу.

 

ПРАВНИ ОСНОВ  ПРЕДЛОЖЕНЕ ИЗМЈЕНЕ

Приједлог за измјену темељи се на сљедећим прописима:

• Устав Републике Српске, члан 38. који прописује да „свако има право на школовање под једнаким условима“. Чланови 66. и 67. Устава Републике Српске, који прописују обавезу поштовања принципа уставности и законитости и једнакости пред законом којима је Народна скупштина као највише законодавно тијело дужна да се руководи у свом раду. Члан 36. Устава који се гарантује посебна заштита породице, мајке и дјетета. Члан 10. Устава којим се гарантује једнaкост грађана пред законом.
• Закон о забрани дискриминације БиХ („Службени гласник БиХ“ број: 59/09 и 66/2016), Члан 6. који прописује забрану дискриминације у области образовања.
• Оквирни закон о основном и средњем образовању у БиХ („Службени гласник БиХ“ број:18/03 и 88/07), који се односи и на предшколске установе. Члан 3 прописује једнаке могућности за образовање на свим нивоима образовања, укључујући и предшколско образовање, члан 4. који прописује забрану дискриминације у образовању.
• Конвенција о правима дјетета. Члан 2. забрањује се свака дискриминација у остваривању права, укључујући на основу здравственог стања, поријекла или убјеђења родитеља. Члан 28. који захтјева да државе признају дјеци право на образовање на темељу једнаких могућности. Члан 29. – образовање мора бити усмјерено на развој пуне личности дјетета и поштовање људских права.
• Европска социјална повеља (ревидирана, Савјет Европе, 1996), члан 17. обавезује државе да морају предузети мјере ради једнаког приступа образовању и заштите дјеце. Чланови 7. и 10. прописују право на једнаке могућности у образовању и стручном оспособљавању.
• Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (УН, 1966). Члан 13. признаје се право свакоме на образовање.
• Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода (ЕКЉП). Протокол бр. 1, члан 2. „Нико не може бити лишен права на образовање.“

 

ОЦЈЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТИ — УСТАВНОПРАВНИ АСПЕКТ 

Спорни члан 36. став (1) Приједлога закона је у супротности са Уставом Републике Српске и претходно наведеним правним актима. Уколико овај члан не буде измијењен прије усвајања закона, проузроковаће несагледиве посљедице по цјелокупни правни систем Републике Српске — не само у погледу дискриминације и повреде уставног права на школовање, већ и у погледу нарушавања темељних принципа уставног поретка: начела уставности и законитости и начела једнакости закона. 

Условљавање права на образовање медицинском мјером фактички ставља Закон о заштити становништва од заразних болести изнад Устава, Породичног закона, Закона о предшколском васпитању и образовању и других прописа који уређују породичне односе и права дјеце. Таквом нормом се ствара правни преседан који може постати основ за даље урушавање не само уставног права дјеце на образовање, већ и других уставом загарантованих права и слобода грађана.

Посебно апострофирамо значај поштовања хијерархије правних прописа, прије свега у погледу њихове усклађености са Уставом Републике Српске као највишим правним актом. Поред начела уставности, неопходно је поштовати и начело еквивалентности, односно једнаке правне снаге свих позитивних правних прописа. Тренутно имамо ситуацију у којој се појединим законима, попут Закона о заштити становништва од заразних болести, неоправдано даје примат над другим законима, па чак и над самим Уставом.

Апелујемо да Народна скупштина, као највиши законодавни орган Републике Српске, предузме мјере ради усклађивања спорног члана са Уставом и општеприхваћеним стандардима уставности и законитости, као и са принципима утврђеним Правилима за израду закона и других прописа („Службени гласник Републике Српске“, број 24/14). Према члану 21. ставу (2) ових Правила, једним законом не могу се уређивати питања која су предмет уређивања другог закона, односно која су претходно уређена другим законом.

 

ШИРА ОЦЈЕНА НЕУСКЛАЂЕНОСТИ – ПРАВНИ,  ДРУШТВЕНИ, ЕТИЧКИ И СТРУЧНИ АСПЕКТИ 

 Овдје посебно истичемо значај осталих закона којима се гарантује заштита здравља, принцип недискриминације, принцип потпуне информисаности приликом предузимања сваке медицинске интервенције. Навешћемо само дио прописа којима се гарантују основна људска права, те права родитеља и дјеце, а који се свјесно занемарују и предност се селективно и неосновано даје неким од закона.

Устав Републике Српске, као највиши правни акт, гарантује сљедећа права:

• Чланом 11. предвиђено је да је живот човјека неприкосновен.
• Чланом 13. предвиђено је: „Људско достојанство, тјелесни и духовни интегритет, човјекова приватност, лични и породични живот су неповредиви“.
• Чланом 14. предвиђено је: „Забрањено је на било ком лицу, без његовог пристанка, вршити медицинске и друге научне огледе.“
• Члан 36. предвиђа да „породица, мајка и дијете имају посебну заштиту“, те да „родитељи имају право и дужност да се старају о подизању и васпитању своје дјеце“.
• Члан 38. предвиђа да „свако има право на школовање под једнаким условима“.

Живот дјетета и тјелесни интегритет, у смислу уставних одредби, могу бити озбиљно угрожени давањем било којег лијека, имунизационог средства или предузимањем медицинске интервенције и то је оно што медицинска наука не спори. Зато је битна што потпунија информисаност родитеља, непостојање присиле за предузимање медицинске интервенције, а то је и обавеза здравствених радника у смислу Закона о здравственој заштити.

 Више чланова Закона о здравственој заштити регулишу права пацијента.

• Члан 41. став (1) предвиђа: „Пацијент има право на информацију у вези са својим здрављем и на слободан избор здравствене услуге на основу одговарајућих информација о могућим ризицима и посљедицама по своје здравље.“
• Члан 41. став (2) предвиђа: „Пацијент има право да од овлашћеног здравственог радника добије усмену и писмену информацију, која му је потребна да би донио одлуку у вези с предложеном здравственом услугом.“
• Члан 42. став (1) предвиђа: „Забрањено је без пристанка пацијента предузимати предложену здравствену услугу.“
• Члан 42. став (4) предвиђа: Пацијент, родитељ, односно старатељ дјетета или законски заступник лица лишеног пословне способности може дати пристанак на здравствну услугу усменим и писменим путем.“

Наглашавамо да је основни принцип медицинске етике да свака медицинска интервенција мора почивати на добровољности и принципу „примарно је не нашкодити“,  што је истакнуто у стручном мишљењу УГ Лекари и родитељи за науку и етику, које вам достављамо у прилогу.

Породичним законом Републике Српске предвиђена је посебна заштита породице, те права и дужности родитеља и дјеце.

Члан 6. предвиђа: „Родитељи су дужни да се брину о животу и здрављу своје дјеце, као и њиховом подизању, васпитању и образовању“.

Члан 8. предвиђа: „У свим питањима која се тичу дјетета, свако је дужан да се руководи и поступа у складу са најбољим интересима дјетета.“

 Законом о забрани дискриминације предвиђено је да ће се „дискриминацијом сматрати свако различито поступање, укључујући свако искључивање, ограничавање или давање предности утемељено на стварним или претпостављеним основама према билом којем лицу или групи лица (…)“. Одбијање уписа невакцинисане или непотпуно вакцинисане дјеце у предшколске установе је очигледан облик дискриминације.

 

ПОВРИЈЕЂЕНА ПРАВНА НАЧЕЛА 

• Начело уставности и законитости
• Начело хијерархије прописа
• Начело једнакости закона
• Начело правне сигурности
• Начело забране дискриминације
• Начело најбољег интереса дјетета
• Начело посебне заштите породице и дјеце
• Начело примарне одговорности родитеља за здравље, васпитање и подизање дјеце

 

ПОСЉЕДИЦЕ ПРИМЈЕНЕ СПОРНЕ НОРМЕ –

СИСТЕМСКИ И ИНДИВИДУАЛНИ АСПЕКТИ

Примјена норме која условљава остваривање права дјеце на образовање извршавањем медицинске мјере производи дубоке и дугорочне посљедице по правни систем и појединачна права грађана. Системски посматрано, оваква одредба представља нарушавање принципа уставности и јединства правног поретка. Уколико се прихвати да један закон може ограничити право које је уставом гарантовано, нарушава се хијерархија прописа, слабe институционалне гаранције и ствара се простор за произвољно тумачење и селективну примјену права. То води правној несигурности, урушавању повјерења грађана у институције и ерозији владавине права.

Системски, посљедица је и могућност да сваки будући законодавац, позивајући се на овакав преседан, уведе сличне ограничења у другим областима (нпр. социјалне заштите, здравствене заштите, радних односа). Тако се урушава концепт правне једнакости и ствара правна несигурност, гдје једно право може бити суспендовано ради спровођења другог.

На индивидуалном нивоу, посљедице су још драматичније. Дјеци се фактички ускраћује приступ образовном систему, чиме се нарушава њихово уставом и међународним конвенцијама зајемчено право на образовање, као и њихово психичко здравље о којем смо дужни да водимо рачуна и ми родитељи, као и институције. На тај начин долази и до повреде чланова 36. и 48. Устава Републике Српске, као и обавеза преузетих по међународним уговорима — посебно Конвенције о правима.

Овакво законско рјешење не само што нарушава уставно-правни поредак, већ производи и друштвено неприхватљиве посљедице: подјеле међу дјецом, стигматизацију, дискриминацију и ускраћивање једнаких могућности за развој и учешће у друштву. Стога је од суштинског значаја да се спорна норма преиспита и усагласи са уставним, законским и међународноправним стандардима који штите достојанство и интерес сваког дјетета и породице.

Системске и институционалне посљедице су несагледиве јер се оваквом нормом уводи правна несигурност, зато што се закон о заштити становништва од заразних болести ставља изнад осталих прописа, па и самог Устава. Супротност другим прописима и јавним политикама. Наиме, Република Српска је као стратешки циљ у образовању дефинисала повећање обухвата дјеце предшколским васпитањем, а оваква одредба ће директно смањити обухват дјеце и нарушити повјерење у здравствени систем.

 

ЗАКЉУЧАК

Родитељи не умањују значај здравствених прописа, али указују да је правно и етички недопустиво преклапање институционалних надлежности, јер ова колизија надлежности потискује суштину образовања, стављајући га у функцију јавноздравствене политике. Родитељи поручују да је право вријеме за отворен разговор о заштити здравља дјеце и да условљавања, уцјене и дискриминација невакцинисане дјеце само продубљују неповјерење.

Уколико право на образовање буде условљено медицинском мјером, родитељи ће бити принуђени да темељна права своје дјеце штите проширивањем иницијативе за преиспитивање прописа о обавезној имунизацији. Постоји довољно медицинских и других индикација које пружају основ за сумњу да наметање обавезне имунизације дјеце није у складу са начелима неповредивости тјелесног интегритета и медицинске етике, нити мотивисано најбољим интересима дјетета. Уколико право на образовање буде условљено медицинском мјером, онда се морају пружити јасни докази да је та мјера безбједна, ефикасна и потпуно медицински оправдана. Из свега наведеног намеће се закључак да је потребно отворено разговарати о обавезној вакцинацији и тражити да се ова превентивна мјера доведе у реалан етички, медицински и законски оквир, за шта ће се родитељи залагати уколико здравој дјеци буде онемогућено право на образовање.

Поштовање здравствених прописа треба да се заснива на повјерењу, а не на присили. Повјерење је могуће градити само у друштвеној клими која омогућава стручни дијалог, размјену мишљења и стално залагање за унапређење цјелокупног здравља дјеце и одраслих. Ово питање је нарочито актуелно имајући у виду трендове многих земаља које преиспитују своје прописе о обавезној вакцинацији, као што су САД. Родитељима је највише стало до здравља властите дјеце, јер су по природи своје родитељске дужности једини и одговорни у случају наступања нежељених дејстава имунизације, која могу имати и трајне посљедице.

 

ПОЗИВ

Поштовани народни посланици,

пред Вама није само закон, већ одлука која ће показати да ли као друштво поштујемо Устав и да ли уважавамо уставни принцип заштите породице и дјеце. Ваш глас за овај закон биће глас који одређује границу између права и присиле, између повјерења и страха. Закон треба да служи човјеку, а не да га искључује из права која су му Уставом већ загарантована. Устав није препорука него обавеза. Он стоји изнад сваког закона и представља темељ на којем почива Република Српска. Сваки закон који нарушава уставна начела уводи правну несигурност и урушава повјерење грађана у институције.

Члан 36. Приједлога закона о предшколском васпитању и образовању, у садашњем облику, уводи опасан преседан. Посљедице усвајања овакве норме биле би дубоке и далекосежне. Системски гледано, нарушава се начело уставности и законитости, а институционални механизми заштите права постају слаби и недјелотворни. Ствара се опасност да и други прописи у будућности условљавају основна права грађана неуставним мјерама. То води правној анархији и паду повјерења у институције.

На индивидуалном нивоу, ово законско рјешење може довести до директног ускраћивања права дјеци на образовање, до дискриминације и социјалне стигматизације, до нарушавања породичног интегритета и етичких начела медицинске праксе. Умјесто да штити дјецу, закон би постао инструмент подјеле и присиле. Зато је дужност сваког посланика да подигне глас за поштовање Устава, јер заштитом уставности штитимо и своје грађане, породице и будуће генерације. Народна скупштина је чувар правног поретка, не његов рушилац.

Гласајте као родитељи, садашњи или будући, као баке и дједови. Не дозволите да се дјеца искључују из образовања због административних или медицинских услова који нису у складу са Уставом и здравим разумом. Ово није питање политике, него савјести. Гласајте срцем, не страначком линијом. Заштитите дјецу, породицу и уставност — јер од те одлуке зависи будућност наше заједнице и повјерење у институције које представљате.

Моменат доношења овог закона преклапа се са врло сложеним друштвено-политичким приликама у којима се налази Република Српска. Апелујемо на разум и одговорност према будућим генерацијама које требају бити слободне да наставе пут који су започели наши очеви који су стварали Републику Српску и нама оставили завјет да је чувамо за будуће генерације.

Удружење грађана „Родитељи ЗА права дјеце“                     

У прилогу достављамо:

1. Примједбе на Нацрт закона о предшколском васпитању и образовању које је наше Удружење упутило на адресу предлагача, а од којих су уважене само неке, дјелимично;
2. Стручно мишљење љекара, професора медицинског факултета, клиничких фармаколога и имунолога окупљених у УГ Лекари и родитељи за науку и етику;
3. Саопштење Удружења након одржане конференције за медије и стручног предавања на тему „Изазови заштите психофизичког здравља дјеце (медицински и правни аспект), који су одржани 25. 10. 2025. године у Бањалуци, поводом усвајања овог Нацрта закона;
4. Отворено писмо које смо упутили јавности и институцијама поводом усвајања овог Нацрта закона, које ни један јавни медијски сервис није желио објавити;
5. Наш допис број 19/2025 и Допис Министарства здравља као одговор (број: 11/08-500-623/25 од 11.10.2025. године);
6. Одговор УГ Лекари и родитељи за науку и етику Институту за јавно здравство Републике Српске, поводом саопштења за јавност након одржане конференције за медије и стручног предавања на тему „Изазови заштите психофизичког здравља дјеце (медицински и правни аспект);
7. Одлуку Апелационог суда у Нишу којом је пресуђено да је ускраћивање права на предшколско образовање невакцинисаној дјеци акт дискриминације.

Izvor: Srbin info

Oznake: vakcinacija, diskriminacija, Republika Srpska, Roditelji ZA prava dece, Ustav