Pročitaj mi članakPre godinu dana, 15. marta, na ulicama Beograda okupilo se 300.000 ljudi iz cele Srbije, spremnih da stanu iza zahteva studenata. Dva meseca posle ispostavio se ključan zahtev – da Aleksandar Vučić raspiše izbore. Nikada veći protest u istoriji Srbije, dogodio se tog 15. marta, veći i od onog 5. oktobra, kada je došlo do pada režima Slobodana Miloševića.
Režim je tada protiv mirnih demonstranata upotrebio zvučno oružje, zbog kojeg je doživeo osudu ne samo Evropske unije već i u Ujedinjenim nacijama.
U susret godišnjici 15. marta, nasilju nad građankama i građanima, njihovom masovnom otporu i izražavanju jasne namere da režim Aleksandra Vučića mora da “padne”, nalazimo se, kako samo Vučić kaže, u izbornoj godini. Protesti su razuđeni, mada česti i svakodnevni, iako represija, prema brojnim analizama i činjenicama – jeste u porastu.
Sagovornici Danasa iz opozicionih tabora kažu da su veliki protesti poput onog 15. marta mogući, iako su mehanizmi i načini, imajući u vidu okolnosti, danas drugačiji nego pre godinu dana. Kažu da je vrlo moguće okupiti toliki broj ljudi, ali pitaju se o smislu i posledicama, ukazujući da je sada ključno, s obzirom da se društvo nalazi u izbornoj godini, organizovati se za pobedu na biralištima i odbranu rezultata, ako je potrebno – na ulicama. Neki upozoravaju da se BIA uplela u studentski pokret i da sada imamo drugačiju strukturu odlučivanja u odnosu godinu pre, te da su brojni “prvoborci” odustali od organizacije pobune.
“Samo je pitanje vremena…”
Robert Kozma, poslanik Zeleno-levog fronta, kaže za Danas da nezadovoljstvo građana i pobuna protiv kriminalnog režima je ogromno, te je samo pitanje vremena i konkretnog povoda koji će dovesti do nekog novog masovnog protesta kao što je bio protest 15. marta prošle godine.
– Međutim, jednako su važne svakodnevne pobune građana protiv štetnih i koruptivnih projekata vlasti, kao što je borba da se ne uništi park Ušće i sagradi nepotrebni akvarijum ili poseče šuma na Košutnjaku zbog još jednog ekstra-luksuznog naselja koje bi bilo nepriuštivo za većinu građana Srbije. Svakodnevne pobune u našim gradovima i opštinama omogućavaju da sve više građana iskaže svoje nezadovoljstvo prema kriminalnom režimu, ali i da se ogoli uloga policije koja se u potpunosti stavila na uslugu kriminalcima na vlasti – ističe sagovornik Danasa.
Sudeći po ponašanju policije u proteklih godinu i po dana i postavljanju super-lojalista vlasti na čelna mesta u policijskim jedinicama, verujem da više nema zablude na našoj strani o tome da će policija ničim izazvana spustiti štitove i preći na stranu naroda, dodaje.
– Prošli put su koristili nelegalno i nedozvoljeno sonično oružje koje je dokazano da može proizvesti opasne posledice po zdravlje građana. Pokušali su to da sakriju; uhvaćeni su u laži. A dodatno, onda je vladajući režim omogućio ruskom FSB-u, koje su pozvali u Srbiju da fabrikuju lažni izveštaj da nije korišćeno sonično oružje, da isto to oružje testiraju na psima na poligonu BIA-e u Srbiji. Zeleno-levi front je javno ukazao da je pritom BIA-a prekršila i Zakon o dobrobiti životinja te omogućila testiranje soničnog oružja na psima kršeći proceduru za vršenje eksperimenata nad životinjama – kaže Kozma.
Znajući protiv koga idemo i kako se oni ponašaju,kaže dalje, mi moramo da zbijemo redove i učinimo sve kako bi neki sledeći „petnaestomartosvki protest“ bio sa ciljem da se odbrani izborna pobeda građana nad ovim kriminalnim režimom.
– Zbog toga je potrebno što pre uspostaviti međusobnu koordinaciju i komunikaciju među svim društvenim i političkim akterima koji se bore protiv kriminalaca na vlasti, sa ciljem da ih nateramo da raspišu izbore, da se dogovorimo koji je najbolji i najbrži način da ih pobedimo na izborima i da tu izbornu pobedu odbranimo na ulicama naših gradova i opština – zaključuje sagovornik Danasa.
“Da li smo kao društvo spremni da energiju sa ulice pretočimo u trajne političke i institucionalne promene?”
Prema rečima Danijele Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka, istorija se ne ponavlja po automatizmu.
– Masovni protesti se ne organizuju dekretom, već nastaju kada se u društvu nakupi dovoljno nepravde i kada ljudi osete da je pređena granica. Da li je moguće da se ponovi 15. mart? Moguće. Zato što društvene tenzije potoje i nisu rešene. Međutim, važno je biti razuman – jedan veliki protest sam po sebi ne menja sistem. On može da pošalje snažnu poruku, može da oslabi narativ vlasti da je sve pod kontrolom, ali bez jasnih političkih zahteva i institucionalne artikulacije, energija se lako raspline – objašnjava Nestorović za Danas.
Za režim bi ponavljanje takvog događaja značilo dodatni pritisak i gubitak osećaja potpune stabilnosti, kaže.
– Ali za društvo bi najveći rizik bio razočaranje ako se nakon velikih očekivanja ništa konkretno ne promeni. Zato je ključno pitanje ne da li će se nešto ponoviti, već da li smo kao društvo spremni da energiju sa ulice pretočimo u trajne političke i institucionalne promene. Svi zajedno. Jedino tako – zaključuje naša sagovornica.
“Poređenja su kontraproduktivna”
Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, kaže za Danas da su kontraproduktivna poređenja nekih budućih okupljanja i onog koji smo imali 15. marta prošle godine, jer je današnji kontekst potpuno drugačiji, zahtevi su drugačiji i samo bi se bespotrebno stvarao pritisak da se dostigne brojnost najvećeg skupa u istoriji Srbije.
– Verujem da je sada vreme za drugačije aktivnosti i pre svega za dogovor svih delova pobunjenog društva, a da bi nakon toga moglo da se razmišlja o jednom velikom okupljanju čija bi svrha bila da pošalje moćnu poruku snage i spremnosti da se odbrani izborna pobeda i da se pruži najsnažniji mogući otpor potencijalnim izbornim krađama. Naravno, to je samo moje mišljenje i apsolutno je legitimno ukoliko odluka studentskog pokreta bude drugačija – zaključuje Pavle Grbović.
“Uz sve to BIA radi svoj posao…”
I Slobodan Cvejić, poslanik SRCE, kaže za Danas da se pitanje o tome da li bi mogao da se ponovi 15. mart i kakve bi posledice imao po društvo i režim ovog puta kaže da ovo pitanje se može shvatiti na dva načina.
– Prvo je pitanje da li za tri nedelje može da se ponovi onako velik i intenzivan protestni skup kao onog dana kada je policija upotrebila zvučni top? Moj odgovor na ovo pitanje je negativan. Prvi važan razlog je da studentski pokret danas izgleda drugačije, što je normalno jer se svaki pokret prilično brzo menja. Studenti su objavili da će formirati listu za nacionalne izbore i sada su posvećeni tome i pisanju programa, kao i pripremi za predizbornu kampanju. Osim toga, rekao bih da ni organizacija studentskog pokreta više nije ista, posebno nakon vidovdanskog protesta u Beogradu. Pojavili su se i neki novi plenumi i novi ljudi u starim plenumima, dok su neki od „prvoboraca“ odstupili – kaže sagovornik Danasa.
Uz sve to i BIA „radi svoj posao“, što reče Vuk Drašković u „Nožu“, ističe Cvejić.
– Odavno nismo videli neku jedinstvenu akciju svih univerziteta u protestu, tako da je teško proceniti da li bi mogli da budu onako funkcionalni kao 15. marta 2025. Još jedan važan razlog je da su proaktivni građani aktivni na više frontova, jer su sada aktivniji zborovi građana i strukovne organizacije, a ne zaboravimo da su i mnogi od njih pod stalnim egzistencijalnim pritiskom, ili na radnim mestima u javnom sektoru, ili na ulici od strane SNS-ovih nasilničkih grupa. Protestna energija je rasuta na mnogo strana, ali je bitno da je ima. I njeno pretakanje u konkretnu političku akciju izgleda dobro na primeru različitih koalicija formiranih za lokalne izbore koji su održani ili će tek biti – smatra Slobodan Cvejić.
To nas vodi drugoj formulaciji pitanja, ističe dalje, a to je da li je moguće da se u doglednoj budućnosti, pre najavljenih nacionalnih izbora, ponovi protest kakav smo imali 15. marta?
– E, tu je moj odgovor pozitivan. Upravo zbog toga što se otvorilo još nekoliko „frontova“ na kojima građani mogu da iskažu bunt i imaju potrebu da to čine, čime održavaju protestnu kondiciju do nekog sledećeg velikog protesta. Pitanje od milion dolara je: ko ili šta može da sazove i organizuje takav događaj? Jedan od pokretača koji je do sada pouzdano delovao je neka nova svinjarija vladajućeg režima. Verovatno neki novi tragični događaj, što niko normalan ne želi da vidi. Druga opcija, po mom mišljenju, je formiranje nekog operativnog koordinacionog tela koje bi okupilo predstavnike svih značajnih opozicionih aktera (univerzitetskih krovnih plenuma, opozicionih stranaka, saveza zborova građana, profesionalnih udruženja, npr. nastavnika, advokata, sudija, tužilaca, nevladinih organizacija, neformalnih proaktivnih tela, kao što je Anketna komisija, itd.). Ovakvo telo bi ujedno bilo panel za formiranje zajedničke izborne strategije i definisanje modaliteta nastupa u kampanji, na sam dan izbora i u periodu neposredno nakon njih, kada će biti važno da se odbrane pobrani glasovi – objašnjava Cvejić.
Prema njegovim rečima, na taj način bismo možda odgovorili i na pitanje od dva miliona dolara: i ako se ponovo okupi nekoliko stotina hiljada građana, šta posle sa tim?
– Mislim da bi jedno ovakvo telo moglo da definiše takav odgovor i da usmeri energiju građana ka konkretnom cilju, nenasilnom, jasno politički aritkulisanom i produktivnom u svrhu odbrane demokratije i vladavine prava – zaključuje Slobodan Cvejić.
„Da li će miting biti 15. ili 28.marta ili nekog aprila sasvim je irelevantno“
Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, međutim, napominje da će se veliki opozicioni miting organizovati u Srbiji, kao i da to više nije upitno.
– Pitanje je kada će se organizovati najveći miting, a ja mislim da smo blizu tog događaja. Po naše društvo će taj događaj biti lekovit, a najveću koristi od tog događaja će imati Aleksandar Vučić. Njemu će tog dana skinuti ovo teško breme koje više ne može da nosi i konačno mu omogućiti da u Zabeli počne da se odvikava od vlasti od koje je postao zavisan u meri koja ugrožava njegovo mentalno zdravlje. Mafija svakodnevno šalje poruku da vlast neće prepustiti ni na kakvim izborima, da za njih procedure više ne postoje, da su institucije nebitne i da su spremni da rade sve što hoće da bi vladali po svaku cenu. Na nama je da im pokažemo da se ta cena izražava numeričkim parametrima sa 40 i više godina robije. Slobodarska Srbija je spremna da ovu krizu resi olovkom kojom se glasa ali na krađu izbora i otimanje države više neće da ćute. Da li će miting biti 15. ili 28. marta ili nekog aprila sasvim je irelevantno. Znajući zločinački karakter ove vlasti, ne bi me iznenadilo da nam povod za protest daju i ranije – zaključuje Srđan Milivojević.
