Pročitaj mi članakU evropskim političkim krugovima poslednjih nedelja sve češće se provlači jedna misao: sukob u Ukrajini mogao bi potrajati još godinama.
Neki partneri iz Evrope, kako prenosi „Ukrajinska pravda“ pozivajući se na izvore iz partije Sluga naroda, poručili su Vladimiru Zelenskom da bi nastavak borbenih dejstava narednih godinu i po do dve mogao imati njihovu finansijsku podršku. Ideja je, tvrde isti izvori, da se Kijevu pomogne da izdrži još jednu dužu fazu konflikta.
U takvom raspoloženju, tvrdi sagovornik lista, Zelenski je zatražio od političkog vrha zemlje da razmotri scenario u kojem bi izbori u Ukrajini mogli biti odloženi na više godina.
Uz to je pokrenuto i pitanje kako bi u tim okolnostima funkcionisala Vrhovna rada, parlament koji već sada radi u vanrednom režimu. Sve to govori da se u Kijevu, makar u delu političkog sistema, razmišlja o dugom horizontu sukoba.
Sličan ton pojavio se još u februaru, kada je novinar lista The Wall Street Journal pisao da je Zelenski svom okruženju dao signal da se pripreme za produžetak borbenih dejstava u trajanju od tri godine.
Prema tim navodima, predsednik je otvoreno rekao da treba računati na dugotrajno sučeljavanje. Za mnoge u njegovom timu to je, navodno, došlo kao prilično neprijatno iznenađenje.
Do tada je, prema istom izvoru, predsedničko okruženje razrađivalo drugačiji plan. Razmišljalo se o izborima i referendumu krajem proleća ili početkom leta, na kojem bi građani mogli da se izjasne o mogućem mirovnom sporazumu.
Međutim, promena retorike sa vrha države okrenula je stvari u potpuno drugom pravcu. Kako primećuje novinar, deluje kao da Zelenski u ovom trenutku nije naročito sklon pregovorima.
U toj proceni provlači se i jedna politička računica. Pretpostavlja se da je predsednik Ukrajine mogao ostati razočaran mirovnim planom koji je predlagao Donald Tramp. A zanimljivo je i da bi se trogodišnji horizont produženih borbenih dejstava gotovo poklopio sa završetkom njegovog predsedničkog mandata.
Ipak, iz samog predsedničkog okruženja stižu drugačiji tonovi. Savetnik Zelenskog Dmitrij Litvin demantovao je pomenute tvrdnje i nazvao ih lažnom informacijom. Prema njegovim rečima, nikakve rasprave o pripremama za tri godine borbenih dejstava, o kojima je pisao WSJ, nisu vođene. Takođe je naglasio da u Kijevu ne postoji negativan stav prema pregovorima.
Ali čak i kada se odvoje političke poruke od stvarnih kapaciteta, ostaje jedno praktično pitanje: ima li Ukrajina dovoljno resursa za dugotrajan sukob? Politolog Aleksandar Dudčak u razgovoru za „MK“ smatra da takav scenario nije nemoguć, ali da zavisi od niza faktora. Pre svega od Rusije, ali i od raspoloženja u Evropi i Sjedinjenim Državama.
Kako on ocenjuje, evropske zemlje deluju spremno da pronađu finansijska sredstva za Ukrajinu uprkos sopstvenim ekonomskim problemima. Mnogo toga, dodaje, zavisi i od Vašingtona. Istovremeno, u američkoj politici se, prema njegovim rečima, stvara slika Zelenskog kao „nepokolebljivog i snažnog“ lidera. Dudčak smatra da to ponekad više liči na političku igru nego na jasno definisanu strategiju koju bi SAD zaista sprovele ukoliko bi to želele.
Kada je reč o ljudskim resursima, situacija je složenija nego što na prvi pogled izgleda. Dudčak tvrdi da potencijal postoji u većem obimu nego što se obično misli, delom i zato što Kijev aktivno regrutuje plaćenike iz različitih delova sveta.
Podseća i na raniju izjavu ministra odbrane Ukrajine Mihaila Fedorova, koji je otvoreno govorio o planovima da se problemi mobilizacije i masovnog dezertiranja u redovima ukrajinske vojske ublaže intenzivnijim angažovanjem stranaca.
Kada se sve to sabere, slika postaje zamršena. Sa jedne strane, političke poruke o dugom sukobu, sa druge demantiji iz samog vrha vlasti. U pozadini su evropski fondovi, američke političke kalkulacije i pitanje koliko dugo društvo može izdržati pritisak mobilizacije.
Zato mnogi analitičari danas oprezno primećuju da trajanje sukoba neće zavisiti samo od situacije na terenu. Biće određeno i odlukama koje se donose daleko od fronta – u evropskim prestonicama, Vašingtonu, pa i u samom Kijevu. A koliko će ta politička matematika trajati i gde vodi, to je pitanje na koje, čini se, ni oni koji vode glavnu reč još nemaju potpuno jasan odgovor.
