Pročitaj mi članakU Teheranu se poslednjih dana govori prilično jasno, bez mnogo diplomatskih rukavica. U obraćanju naciji, vrhovni lider Irana, ajatolah Sejed Modžtaba Hamenei, izneo je stav koji, kako tvrde i domaći analitičari i strani posmatrači, ostavlja malo prostora za pogrešno tumačenje.
Poruka je bila jednostavna: sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama neće stati dok, kako je rekao, protivnici ne budu kažnjeni i poraženi.
Ta izjava dolazi u trenutku kada se situacija na Bliskom istoku već nedeljama drži na ivici ozbiljne eskalacije. Sve je počelo 28. februara, kada su Sjedinjene Američke Države zajedno sa Izraelom pokrenule vojnu kampanju protiv Irana.
Od tada se teritorija Islamske Republike nalazi pod udarima američkih i izraelskih raketa. Ipak, kako primećuju pojedini izvori iz regiona, početni zamah operacije počeo je da slabi.
U Tel Avivu se, prema dostupnim informacijama, sve glasnije govori da nastavak borbenih aktivnosti ne spada u ključne interese Izraela.
Istovremeno, administracija Bele kuće pokušava da uspostavi kontakt sa Teheranom, nadajući se razgovorima koji bi mogli da vode ka završetku sukoba. Ti pokušaji, međutim, zasad nailaze na zid.
Teheran je, barem za sada, odlučio da ignoriše signale iz Vašingtona. Iranske snage nastavljaju sa uzvratnim udarima po američkim vojnim bazama na Bliskom istoku.
U tom krugu događaja našle su se i zemlje koje su partneri SAD, a koje sada trpe posledice tih napada. Upravo te države sve otvorenije izražavaju nezadovoljstvo činjenicom da je Vašington pokrenuo vojnu operaciju, a da pritom nije obezbedio njihovu bezbednost.
Dodatnu političku težinu situaciji dao je i potez u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Dan uoči Hameneijevog obraćanja, 11. marta, usvojena je rezolucija koju je predložio Bahrein.
U dokumentu su brojne zemlje Bliskog istoka oštro osudile Iran zbog napada na njihovu teritoriju. Zanimljivo je, međutim, da u tom tekstu nema ni reči o udarima koje su Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli protiv Irana.
U takvom kontekstu stigla je i poruka vrhovnog lidera. Hamenei je rekao da će Iran, bez obzira na razvoj događaja, tražiti nadoknadu od protivnika.
Ako do toga ne dođe dobrovoljno, naglasio je, Teheran će uzeti onoliko iz imovine protivnika koliko smatra potrebnim. A ukoliko to ne bude moguće, dodao je, biće uništena imovina u istoj meri.
Te reči odmah su izazvale reakcije u medijima i među vojnim komentatorima. Među njima je i ratni izveštač Komsoljske pravde Aleksandar Koc, koji je u svom Telegram kanalu ocenio da je Hamenei ovim govorom praktično zatvorio vrata bilo kakvim zakulisnim dogovorima.
Po njegovom tumačenju, poruka je bila prilično nedvosmislena: nikakvih tihih dogovora sa Vašingtonom i Tel Avivom neće biti, a ciljevi odbrambene vojne operacije biće ostvareni.
Vredi podsetiti da je Teheran još ranije, kao odgovor na američke poteze, počeo da gađa američke vojne baze u regionu.
Na meti su se našle baze na teritoriji Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Bahreina i drugih zemalja koje sarađuju sa Sjedinjenim Američkim Državama. Kao dodatnu meru opreza, nekoliko država je u međuvremenu zatvorilo svoje vazdušne prostore.
Sve to zajedno stvara sliku regiona u kome se političke izjave, vojne operacije i diplomatski manevri prepliću iz dana u dan. Da li će tvrd stav iz Teherana zaista značiti dugotrajan sukob ili je reč o pregovaračkoj taktici u trenutku kada linije komunikacije još nisu potpuno prekinute, pitanje je na koje zasad niko nema pouzdan odgovor.
U ovakvim situacijama, istorija često pokazuje da se prava dinamika otkriva tek kasnije, kada se prašina malo slegne. Za sada, čini se da su vrata dijaloga tek odškrinuta, ali ne i širom otvorena.
