Прочитај ми чланакГотово 11.000 људи у Србији је умрло због болести повезаних са загађењем ваздуха 2023. године, према подацима које је данас објавила Европска агенција за животну средину (ЕЕА).
У Европској унији је 182.000 смртних случајева приписано изложености концентрацијама финих честица (ПМ2,5) изнад нивоа које је прописала Светска здравствена организација (СЗО), према најновијој процени ЕЕА утицаја квалитета ваздуха на здравље.
У Србији се 2023. године 8.735 смртних случајева могло приписати изложености честицама ПМ2,5 чија је концетрација била већа од нивоа СЗО.
Дуготрајна изложеност прекомерној концентрацији азот-диоскида повезана је са 1.040 смртних случајева, док је због дуготрајне изложености озону умрло 1.164 људи.
У Србији се процењује да је стопа природних смртних случајева од свих узрока који се могу приписати дугорочној изложености финим честицама (број превремених смртних случајева на 100.000 становника старијих од 30 година) смањена за 50,2 одсто од 2005. до 2023. године (са 377,8 на 188,3).
Према проценама ЕЕА, у Србији је због изложености ПМ2,5 изгубљено више од 90.200 година живота, због азот-оксида више од 10.700, а због озона више од 12.100 година живота.
Србија се по највећем релативном утицају азота, односно броју година потенцијалног живота изгубљених због смрти изазване болешћу или групом болести на 100.000 становника старијих од 30 година, налази на четвртом месту, после Турске, Кипра и Грчке.
Друге земље региона, Северна Македонија, БиХ и Албанија су у врху листе по највећем релативном утицају ПМ2,5 честица.
Према проценама ЕЕА за 2023. годину, смањење загађења ваздуха на нивое прописане смерницама СЗО могло је спречити 182.000 смртних случајева који се могу приписати изложености ПМ2,5, 63.000 изложености озону (О3) и 34.000 изложености азот-диоксиду (НО2) у ЕУ.
„Земље источне и југоисточне Европе трпе најзначајније здравствене последице од загађења ваздуха због високог нивоа загађења“, саопштила је ЕЕА.
У саопштењу се истиче да је број превремених смрти које се могу приписати финим честицама смањен за 57 одсто у ЕУ од 2005. до 2023. године.
„Ово указује да је циљ акционог плана ЕУ за нулто загађење, а то је смањење утицаја за 55 одсто, постигнут за 2023. годину“, навела је ЕЕА.
Ипак, истиче агенција, 95 одсто људи који живе у европским градовима и даље је изложено нивоима загађења ваздуха знатно изнад препоручених нивоа СЗО.
ЕЕА је у извештају „Штета по људско здравље од загађења ваздуха у Европи“ анализирала и утицај загађења од ПМ2,5 азот-диоксида и озона на живот са болестима као што су астма, исхемијска болест срца и рак плућа, а наводи и да нови докази указују на то да загађење ваздуха може изазвати и деменцију.
Продукција овог садржаја израђена је уз финансијску подршку Европске уније. За њен садржај искључиву одговорност сноси Медијски центар Бета и Центар за одрживе заједнице и садржај нужно не одражава ставове Европске уније и Београдске отворене школе.
