У јулу 2027. почиње примена одлуке Европске уније (ЕУ) којом се ограничава плаћање готовином на износ до 10.000 евра.

Ова одлука донета је 2024. године у оквиру пакета мера за борбу против прања новца и део је Регулативе 2024/1624.

Лимит од 10.000 евра односи се на плаћања робе и услуга када је барем једна страна у трансакцији правно лице, односно фирма или компанија.

Једноставније речено, грађани у ЕУ неће моћи да плате, на пример, аутомобил од 50.000 евра у кешу уколико га купују у салону.

Међутим, ова одредба се не односи на трансакције између физичких лица. То значи да ће куповина, на пример, половног аутомобила од другог грађанина и даље бити могућа у износу већем од 10.000 евра, у зависности од правила конкретне државе.

Регулатива оставља државама чланицама могућност да уведу и ниже лимите. Оваква ограничења већ постоје у појединим земљама, попут Италије.

У јавности се често спекулисало о томе да ЕУ на овај начин покушава да укине готовину, међутим, економски стручњаци истичу да овом мером ЕУ не забрањује употребу готовине, већ је ограничава за веће износе. Грађани и компаније и даље ће моћи да користе кеш за мање трансакције.

Главни циљ ове одлуке јесте борба против прања новца и финансирања тероризма, као и смањење анонимних великих трансакција.

Према писању Euronewsa, увођењем лимита ЕУ жели да већи број трансакција преусмери на канале који се могу пратити, чиме се смањује простор за злоупотребе. Европска комисија сматра да ће се на тај начин ускладити правила и затворити „рупе“ које криминалне групе користе.

Прање новца представља глобални проблем. Процене Уједињених нација показују да се сваке године опере између два и пет одсто светског БДП-а, односно до 1,87 билиона евра.

Извештај из 2023. године показао је да готово 70 одсто криминалних мрежа у ЕУ користи прање новца за финансирање својих активности и прикривање имовине, при чему већина њих користи готовину.

Европска комисија истиче да је велике количине готовине „тешко, ако не и немогуће, повезати са конкретним криминалним делом“.

Пакет мера требало би да почне да се примењује у јулу 2027. године. У његовом оквиру биће успостављено и ново европско тело за борбу против прања новца са седиштем у Франкфурту, које ће тада добити пуна овлашћења.

Како ће ограничење утицати на Србију?

Директор и оснивач „BBS Capital Investment Group“ Владимир Васић објашњава да су ограничења готовинских трансакција, попут прага од 10.000 евра који промовише Европска унија, део шире стратегије борбе против прања новца и увођења средстава у легалне токове.

„Закон о спречавању прања новца постоји већ дуже време и ЕУ покушава да највећи део новца стави у легалне токове, односно да спречи илегално убацивање новца у финансијске токове“, каже Васић.

Како објашњава, кључни механизам су контроле на местима где новац улази у систем — банкама, мењачницама и осигуравајућим друштвима.

Према његовим речима, Србија већ има сличан регулаторни оквир. „Тај закон је мање-више преписан и имамо га и ми овде“, наводи Васић.

Он подсећа и на ранију одлуку Европске централне банке да обустави штампање новчаница од 500 евра, која је такође део стратегије борбе против прања новца.

Говорећи о прагу од 10.000 евра, Васић указује да је и то једна од мера да се спречи убацивање илегалног новца у легалне финансијске токове.

Наш саговорник наводи да ће и грађани и компаније из Србије које купују робу и услуге у ЕУ у износу већем од 10.000 евра бити обухваћени овом одредбом.

Међутим, када је реч о већим куповинама у иностранству, попут аутомобила, Васић истиче да готовина у пракси већ има ограничену улогу.

„Колико је мени познато, они који су куповали аутомобиле у иностранству нису могли да плате у кешу, већ су морали да користе банковни рачун, профактуру и фактуру, и да изврше трансфер“, објашњава Васић.

Он подсећа и да је изношење готовине из земље већ лимитирано.

„Употреба готовине је ограничена по особи на 10.000 евра које се може изнети из земље“, каже Васић, додајући да је у појединим државама тај износ и мањи.

На питање да ли ће Србија морати да уведе исти лимит као ЕУ, Васић одговара да је то „врло могуће“ и додаје да ће такве мере вероватно бити један од услова приступања заједници.

Када је реч о тржишту некретнина, упитан да ли ће то утицати на куповину станова и кућа у Србији, Васић наглашава да се и те трансакције у нашој земљи већ контролишу кроз банкарски систем.

„Не можеш да продаш непокретност, а да ниси платио преко банке, без обзира да ли је кеш или кредит, продаја мора да прође кроз банку“, истиче он, додајући да је то механизам за проверу порекла новца.

Осврћући се на тврдњу да се већина некретнина купује у готовини, Васић појашњава да то не значи да новац остаје ван система.

„То није тај тип готовине, јер се и тај новац уплаћује на рачун и онда се врши куповина“, каже наш саговорник.

Према његовим речима, за веће износе постоје строге контроле и у Србији.

„Ја не могу да донесем 100.000 евра и да их само ставим у банку — морам да докажем порекло новца“, наводи, додајући да се оно доказује кроз уговоре, поклоне, штедњу или изјаве под кривичном одговорношћу.

На питање колико овакве мере заиста смањују прање новца, Васић оцењује да ефекат постоји, али да није апсолутан.

„Отежавају. Међутим, да ли ће бити прања новца, увек ће га бити. Да ли ће бити избегавања пореза, увек ће га бити, али је ово начин да се те радње отежају“, закључује Васић.

Ознаке: ЕУ, кеш куповина, лимит, Србија